Nekadasnji savetnik americkog predsednika Dzimija Kartera, ZbignjevBzezinski, o Americi kao jedinoj supersili

Prosirenjem NATO, Amerika prvi put doprinosi globalnoj bezbednosti, a da nije u pitanju pretnja njenoj sigurnosti ili neki konflikt. Rusija treba da se opredeli za modernizaciju, evropeizaciju i demokratizaciju. Evropa nije samo zapadna, Evropa Karla Velikog. Balkanske zemlje oko 2005. razgovaraju u clanstvu u EU

Dragan Bisenic

Nekadasnji americki savetnik za nacionalnu bezbednost Zbignjev Bzezinski jedan je od najpostovanijih i najcenjenijih americkih spoljnopolitickih eksperata i poznavalaca rasporeda snaga na globalnoj sahovskoj tabli. On i njegov prethodnik, Henri Kisindzer, stavljaju se cesto rame uz rame u objasnjavanju, poznavanju, predvidjanju pa i kreiranju strateskih pravaca americke spoljne politike. Njegova poslednja knjiga koja i nosi naziv “Veliko sahovsko polje - americki primat i njeni geostrateski imperativi" nalazi se u nizu studija koje pokusavaju da osvetle globalne trendove i aspekte savremenog sveta. Zbignjev Bzezinski mu je prisao iz jednog novog aspekta - aspekta koji obelezava americka dominacija i pozicija jedine globalne supersile u medjunarodnim odnosima. Sjedinjene Americke Drzave, stoga su jedina supersila koja je istovremeno odgovorna za bezbednost u svetu.

- Odluka americkog Senata da se prihvati prosirenje NATO-a je istorijska i do sada besprimeran kvalitet u americkoj spoljnoj politici, kaze za “Nasu Borbu" Zbignjev Bzezinski u razgovoru koji je vodjen u Istanbulu, tokom godisnjeg Kongresa “Nove atlantske inicijative". “Nikada do sada u nasoj istoriji SAD, osim u situacijama konflikata, tenzija, pretnji SAD, nisu ucestvovale u bezbednosti drugih drzava. Ovo je prvi put da SAD u odsustvu pretnje jednog medjunarodnog sukoba samostalno doprinose bezbednosti drugih drzava. Prosirenje NATO-a sa Spanijom i Portugalijom dogodilo se u vreme hladnog rata. Ovo je medjutim prvi put da SAD u vreme relativnog mira prosiruju okvir svojih obaveza i odgovornosti. To je jak doprinos povezivanju Amerike i Evrope. Ta veza je centralna za americku ulogu u svetu i za njeno mesto u svetu. Sasvim je jasno da su sada SAD jedina globalna supersila. Sposobnost SAD da pokazu tu odgovornost umnogome zavisi od prosirenja partnerstva Amerike i Evrope. To je bitno za nasu rastucu odgovornost koju moramo zajednicki pokazati, kaze Bzezinski.

Sta je americki interes u Evropi?

- Americki interes je da Evropa sto pre postane Evropa. Kada koristimo rec Evropa, cinjenica je, zelimo tim pojmom da oznacimo grupu drzava koje govore jednim glasom i koje aktivno grade svoje jedinstvo. Aktivno ucesce Amerike u Evropi je obostrano, akt realizma i afirmacija nade. I ocekivanja. Verujemo da je u najboljem interesu SAD da ohrabre jedinstvenu Evropu, Evropu koja govori samostalno, koja deli zajednicke odgovornosti na osnovi zajednickog ucesca u fundamentalnim ljudskim vrednostima, filozofskim pogledima o prirodi ljudskog bica i relaciji ljudskog bica prema drustvu i drustva prema drzavi. Nas odnos nije samo strateski, nego i filozofski. Kada, dakle, govorimo o Evropi u smislu u kojem je glasao Senat SAD, mi govorimo o istinskoj Evropi. Ne samo o stepenu jedinstva, nego i o pogledu na svet. Evropa nije, medjutim, samo zapadna Evropa.

Dugo se i u samoj Evropi vodila diskusija gde su granice Evrope.

- Skoro pedeset godina koriscen je pojam “Evropa", a stvarno smo mislili - zapadna Evropa. Danas je Evropa mnogo veca. Centralna Evropa je napredujuci, integralni deo Evrope. Sirenje NATO-a je simptom dolaska sirenja Evropske unije. U toj realnosti, postavlja se pitanja ko ce da nastavi i sledi tim putem. Ko ce to da radi? Mi i Evropljani. Evropljani stoje na celu kolone koja mora da resi nekoliko problema. Prvi od njih je buducnost odnosa Turske i Evrope. Turska je integrealni deo NATO-a. Turska je strateski vazna. Turska je povezana s juznim poljem evropske bezbednosti u istocnom Mediteranu. Ona gradi novu osovinu s novim nezavisnim drzavama centralne Azije cija vaznost postaje sve veca. Zemlja, u kojoj smo sada, strateski je vazna za SAD i Evropu. Zbog tih razloga, napredak u integraciji Turske u tu zajednicu, veoma je vazan. To je proces koji mora da ide postepeno. U tom procesu Turska mora da preuzme i sama svoje obaveze. Ona mora da bude osetljiva na politicke vrednosti i ekonomske standarde, zahteve moderne demokratije i ljudska prava. Integracija Turske u atlantsku zajednicu zavisi od Evropljana. Mi mozemo da ohrabrimo Evropljane.

Pomoc u tom procesu bilo bi jacanje tursko-izraelskih veza. To stvara centralnu, stratesku vezu u istocnom Mediteranu sto nam je zajednicki geopoliticki interes.

Sta bi trebalo da bude buduce u tom procesu?

- Amerikanci i Evropljani treba da odluce o ceni i brzini tog procesa. Da li ce sledece biti k jugu ili severu? Da li cemo ici u produbljivanje ili na labavo povezivanje? Moraju se obaviti veoma vazne i teske odluke. Sve to ima posledice za Evropu, regionalnu stabilnost i nase odnose s Rusijom.

Kakve posledice po odnose s Rusijom?

- Najpre, glasanja u evropskim parlamentima pokazuju jaku podrsku sirenju NATO-a. U nemackom parlamentu samo je nekoliko poslanika bilo protiv. Americki Senat glasao je sa znacajnom vecinom za prosirenje NATO-a. Mi verujemo da imamo i politicku i moralnu obavezu da to nastavimo. Gde i kada, to takticko i stratesko pitanje. Nemam da ponudim odgovore na to, ali to bi intenzivno trebalo da se raspravlja. Verujem da bi kombinacija sirenja na saver i na jug bila vazan signal o buducem sirenju.

Rusija je bitan faktor ovog razvoja. Danasnja Rusija i politicka elita ove zemlje raspravljaju najvaznije istorijsko pitanje. Naime, gde je Rusija i sta je Rusija. To pitanje je uzrokovano kolapsom, ne samo Sovjetskog Saveza, nego kolapsom 400 godina stare imperije. Ona je dezintegrisana odjednom. Odgovor na pitanje, sta to znaci kada neko kaze Rusija, pokazace da se to postavlja u geografskom smislu. U nasem interesu je da taj proces bude konstruktivan, da postepeno u Rusiji bude shvacen kao proces demokratizacije, modernizacije i evropeizacije. Ta Rusija, koja zeli ove tri vrednosti, ne sme da se oseca iskljucenom od Evrope. To je poruka koja bi mogla da bude od velike vaznosti u bliskoj buducnosti. Po mojem uverenju Rusija ce biti u krizi u narednim godinama. Ali Evropa ne sme da zatvori vrata Rusiji.

Moramo jasno reci da je za nas proces prosirenja EU i NATO-a otvoren istorijski proces, bez geopolitickih limita. Mi ne znamo gde ce se zavrsiti Evropa. Sta mozemo da kazemo gde ce biti za 20, 50 ili 75 godina. Shvatanje geografije je promenjeno. Rusiji mora da bude stavljeno do znanja da proces stvaranja evroatlantske zajednice, njenih institucija, NATO-a i EU, jeste proces u kojem ni Rusija nije iskljucena. Kada ce Rusija biti spremna da prodje kroz ta vrata, umnogome zavisi od Rusije. To je subjektivna odluka koju moraju da naprave. Istovremeno, morace da se zadovolje i objektivni kriterijumi koje ce biti tesko zadovoljiti za dugo vremena.

Jednom ste rekli da ce sledeci vek biti vek nacionalnih sukoba. Mislite li jos uvek tako? - Nisam siguran da ce naredni vek biti vek nacionalnih sukoba. Mogu medjutim da kazem da cemo u narednim decenijama moci da vidimo postepeno jenjavanje nekih veoma teskih konflikata koji su dominirali nasim vremenom. Videli smo vec francusko-nemacko i poljsko-nemacko pomirenje. Verujem da ce sirenje NATO-a dovesti do smirivanja tenzija s Rusijom zato sto se time stvara stabilnost. Na istoj strani, moze se ocekivati i smirivanje sukoba izmedju Izraelaca i Palestinaca.

Zasto kriticnom zonom evropske stabilnosti smatrate Nemacku, Francusku, Poljsku i Ukrajinu?

- Ako se Ukrajina konsoliduje, usmeri ka zapadnom svetu, Ukrajina postaje veoma znacajna faktor koji moze da utice na stabilnost centralne Evrope. Ukrajina ima skoro 55 miliona stanovnika. Francusko- nemacka saradnja u mnogim aspektima postaje francusko-nemacko-poljska saradnja. Tome moze da se pridruzi i Ukrajina. U toj zajednici nalazilo bi se izmedju 210 i 230 miliona ljudi sto bi umnogome ojacalo evropsko zajednistvo.

Kakav vremenski plan moze biti predvidjen za zemlje centralne i jugoistocne Evrope?

- Najkasnije do kraja l999. bice tri nove clanice primljene u NATO. Njihov ulazak u EU nece slediti pre 2002. ili 2003. Za to vreme vodice se pregovori s baltickim drzavama za stupanje u EU. Evropa Karla Velikog za vreme hladnog rata bila je smislena, ali vise nije. Ulazak Rumije u NATO mogao bi da sledi oko 2005. U tom trenutku trebalo bi i druge balkanske zemlje da ispune sve uslove i da pocnu pregovore za ulazak u EU. To bi trebalo da pomogne konstruktivnom drzanju tih drzava u unutrasnjim odnosima i medjusobnim konfliktima. Sve one bi morale da ispune obaveze koje se odnose na manjinska prava i principe Saveta Evrope.

Da li vasa studija predstavlja poruku zvanicne americke spoljne politike?

- Americko drustvo je fantasticno pluralisticko drustvo. Americki pluralisticki sistem je fantastican pluralisticki sistem. U njemu ne postoji jedan jedinstveni drustveni autoritet. Niko nije apsolutni vlasnik americke spoljne politike - ni predsednik, ni Stejt dipartment, takodje ni Kongres ni javnost. Nije to ni “Njujork Tajms". Moja studija reflektuje, prema tome, misljenje stanovnistva, a ne formalnu americku poziciju.