Propaganda ogranicenog dometa

Prihvatanjem razgovora sa Rugovom Milosevic je privremeno potisnuo kosovski problem i energiju usredsredio na, po sistem mnogo opasnije, crnogorske izbore. Pocetak srpsko-albanskih razgovora i smena Savezne vlade deo su izbornog marketinga Momira Bulatovica, bez realnih izgleda da se bilo sta od toga i ostvari

Milanka Saponja - Hadzic

Ako je suditi po pucanju na Kosovu teroristi ne mare mnogo za to sto je u Beogradu uprilicen susret Milosevic - Rugova, koji bi trebalo da bude pocetak dijaloga i pregovaranja sve do konacnog resenja kosovskog problema. Sledeci neku svoju logiku oni nastavljaju akcije, prelaze polako u gerilu i postaju sve veca nevolja za srpsku policiju. Vec su joj naneli ozbiljne teskoce zauzimanjem znacajnih komunikacija i znatnog dela teritorije koju kontrolisu. Suprotno ocekivanjima u Beogradu, sprska policija je dozivela neuspeh i navukla istrazitelje haskog Tribunala, sto je mnogo vise od ponizenja. A ni politicke posledice nisu bez znacaja.

Bez obzira sto je lider kosovskih Albanaca Ibrahim Rugova vise puta negirao tvrdnje da postoje kontakti politickih predstavnika sa pripadnicima Oslobodilacke vojske Kosova (OVK) sigurno je da su oni, odnosno njihove sve cesce i sve opasnije akcije, naterale predstavnike Evrope i Amerike da se neposrednije angazuju i priteraju dvojicu politicara za pregovaracki sto. Da bi ih privoleli trebalo je, posle niza neuspesnih pokusaja evropskih i americkih diplomata, brojnih sednica medjunarodnih tela, da na Balkan da dodje Milosevicev stari znanac - Ricard Holbruk. Zabelezeno je da su on i Gelbard razgovarali 17 sati sa Milosevicem, malo vise od tri sata sa Rugovom i cetiri sa Mejdanijem i Nanom u Tirani. To je bilo dovoljno ne samo za potpuno sagledavanje situacije u regionu vec i za pristanak dvojice poglavica da se sretnu.

Tako je konacno institucionalizovan srpsko-albanski susret, prvi posle 10. maja 1991. godine kada je prekinuta zajednicka sednica oba veca Skupstine SFRJ. Savezni parlament tada je napustilo 17 delegata Albanaca, predstavnici Hrvatske i Slovenije, koji su tvrdili da je proglasenje novog clana Predsednistva SFRJ sa Kosova - Sejde Bajramovica - nelegitimno i protivustavno, s obzirom da je Skupstina Kosova raspustena.

Medjuvreme vec pripada istoriji, a vlast u Beogradu sada, kao i pre deset godina veruje da je propaganda najvaznija stvar na svetu. Tako dolazak Ibrahima Rugove u Beograd na "dogovor o pregovorima" drzavni mediji predstavljaju kao pregovaranje bez posrednika, kako je to narod na referendumu i odlucio. A i obecanje da ce se razmotriti, a potom i ukinuti sankcije dobilo je svrsishodan publicitet. I sam Holbruk, vican balkanskim skrivalicama, potvrdio je dogovor da na prvom sastanku "u istoj prostoriji" zaista nece biti nikog sem Milosevica i Rugove. Medjutim, ni on, ni drzavna propaganda ne govore o sustini, a to je da su Albanci (uz funkcionalnu podrsku OVK) dobili bas ono sto su zahtevali - pocetak razgovora tek kada ih je ugovorila treca strana, i to bas Amerika, na koju su se i oslanjali tokom proteklih godina.

Zanemaren je i podatak da je pre Holbrukovog dolaska (koji se opet potvrdio kao najefikasniji pregovarac sa Milosevicem) kosovsko pitanje razmatralo niz medjunarodnih organizacija od Saveta Evrope, UN, OEBS do Saveta NATO, koji je na poslednjoj sednici doneo odluku da ubrza pripreme kako bi "bio spreman da se suoci sa svakim eventualnim razvojem kosovske krize do kojeg bi moglo da dodje u narednih nekoliko nedelja". To je, doduse, namenjeno zastiti Makedonije i Albanije, ali, najavljeno je i trazenje modaliteta za Kosovo a Milosevicu upucena jasna poruka da ce se motriti na njega i njegovu sklonost ka prihvatanju, pa odlaganju preuzetih obaveza. Te vesti iz Brisela mogle bi biti i potvrda ocena nekih ljudi bliskih Dvoru u Beogradu da je Holbruk razgovarao sa predsednikom Jugoslavije u senci NATO.

Tako je cilj postignut, iako ovo za Beograd nije bio zgodan trenutak za preuzimanje novih obaveza. Do crnogorskih izbora, sistemski mnogo opasnijih po vladajucu nomenklaturu od Kosova, naime, ostalo je jos samo dve nedelje. Izgleda da su pristanku Milosevica na razgovor sa Rugovom mnogo vise doprineli i uticali ti izbori nego sama zbivanja u pokrajini. Prihvatanjem pregovora on je odlozio kosovski problem da bi svu energiju usmerio prema Crnoj Gori. Pomeranje s mrtve tacke kosovskog pitanja uzela je u svoje ruke zvanicna, ali i programirana kuloarska propaganda, koja ovih dana dostize svemirske razmere. Plasirana je ideja da je Milosevic za Kosovo "dobio" Crnu Goru, bez obzira na ishod izbora 31. maja. Takve tvrdnje u diplomatskim krugovima, medjutim, procenjuju se kao znak nepoznavanja medjunarodnih odnosa ili kao instrument u rukama vlasti u Beogradu i njenog sticenika u Crnoj Gori.

Mozda je i inicijativa za smenu Savezne vlade deo istog izbornog marketinga. Realno je ocekivati da ta inicijativa u javnosti izazove ozbiljne analize. Medjutim, vec i povrsan pogled upucuje na cinjenicu da Vlada ima ovlascenja za uvodjenje vanrednog stanja. Novi sastav vlade, naravno, bio bi pod potpunom kontrolom predsednika Jugoslavije.

Naravno, nije nepoznato da se ovde ne biraju sredstva za o(p)stanak na vlasti. Medjutim, procene su da nedostatak novca i medjunarodni polozaj zemlje, ipak, ne dozvoljavaju ni najmanju nepromisljenu akciju. Zbog toga je vise verovatno da je cilj zapravo da se na taj nacin utice na biracko telo i jos jednom proizvode strah koji se pokazao kao najbolji saveznik vlasti i najefikasniji nacin za skupljanje glasova. Uostalom, malo je verovatno i da je general Momcilo Perisic promenio misljenje sa jedne od poslednjih sednica Saveta odbrane, kada je upozoravao politicki deo tog tela da bi eventualno angazovanje Vojske Jugoslavije moglo izazvati direktan sukob s NATO savezom.

Ovih dana su neki analiticari procenjivali da je Savezna vlada dovedena upitanje pre svega da bi se sklonili nepodobni ministri, recimo Vojin Djukanovic, koji je na svaku tvrdnju Mirka Marjanovica da nam cvetaju ruze, vec sutradan saopstavao, nuedeci zvanicne podatke da je suprotno. Spominjan je i guverner Gazivoda, posle pisma ministru policije Vlajku Stojiljkovicu, u kome tvrdi da je zaplenjeni novac na beogradskom aerodromu legalan. Bez obzira na stvarne motive, sve je to doprinelo da predizborna kampanja u Crnoj Gori, vec ocenjena kao mlaka i zakasnela za obe strane, dobije novi zamah.

Ocigledno, dugi sati programa RTS o "secesionistickim i razbijackim putovanjima" Mila Djukanovica po inostranstvu, nova RTJ, hapsenja privrednika koji su prenosili novac u drugu republiku marljivost crnogorske zajednice u Beogradu i Patriotskog saveza (dominiraju Crnogorci) nisu postigli cilj. Tako se preslo na, ovde omiljenije, zestoke metode. A smena Vlade je bas zgodan nacin za demonstraciju moci. Naravno, nema sumnje da ce nova vlada biti brzo izabrana, ali to ce napraviti samo jos veci jaz izmedju dve republike. Pazljiviji posmatraci su, medjutim, vec zapazili da posao oko njene smene obavljaju clanovi JUL- a, a jos vise radikali. Predstavnici SPS, opet, cekaju trenutak da isplivaju na povrsinu kao spasioci i nezaobilazan faktor mira i stabilnosti. A taj trenutak ce, izvesno je, doci vec 1. juna ako Crnom Gorom pocne da se ori kako su izbori neregularni. Samo se jos ne zna koja strana ce to tvrditi.

Prema poslednjim istrazivanjima Djukanoviceva koalicija "Za bolji zivot" ima prednost u odnosu na Socijalisticku narodnu partiju Momira Bulatovica oko deset procenata, ali do izbora ima jos dve pune sedmice, a mnogi posmatraci na terenu skloni su procenama da je odnos snaga podjednak. Zato ce sada propagandna vestina i imati veliku ulogu. Mozda mnogo vecu od podrske Beograda, koju ima Momir Bulatovic ili medjunarodne zajednice koju je sistematski pribavljao Djukanovic.

Prilikom svojih putovanja u inostranstvo crnogorski predsednik na pocetku priman na nizim nivoima, obicno u parlamentima. Tokom protekle posete Vasingtonu, Parizu i Bonu primili su ga ministri inostranih poslova. Smatra se da je tome znatno doprineo njegov jugoslovenski reformski program "Za novi pocetak" koji je, prema nekim izvorima, veoma dobro primljen i podrzan u tim zemljama, narocito u SAD.

U zvanicnoj beogradskoj propagandi to je, medjutim, plasirano drukcije. Koliko ce to uticati na birace u Crnoj Gori znace se odmah posle izbora. Konacnu ocenu njihove regularnosti saopstice misija OEBS ali je nesumnjivo da ce izborna utakmica u Crnoj Gori znacajno odrediti sudbinu trece Jugoslavije.