ZAVRSNI RACUNI ZA 1997. POTVRDJUJU DALJU UBRZANU EROZIJU DRUSTVENOG KAPITALA

Stvarni neto gubici iznosili su 17,6 milijardi dinara, a najveci deo, ili 60 odsto, ostvarila su upravo drustvena preduzeca. Ukupna suma drustvenog kapitala svedena je na oko 22 milijarde maraka, tvrdi dr Jovan Rankovic

Bojana Jager

Prvi podaci iz obrade zavrsnih racuna jugoslovenske privrede za proslu godinu pokazuju da ju je ona zavrsila sa bruto gubitkom od 18,84 milijarde dinara i bruto dobitkom od 5,5 milijardi dinara, sto znaci da je ostvaren neto gubitak u iznosu od preko 13,3 milijardi dinara. Medjutim, upozorava dr Jovan Rankovic, stvarni gubitak je veci za 4,24 milijarde dinara, posto je u prihode ukljucen toliki iznos revalorizacionih prihoda iz 1996. godine (lane, naime, revalorizacije nije bilo, s obzirom na to da je inflacija u 1997. bila nesto manja od 10 odsto). Kad se to ima u vidu jasno je da je proslu godinu privreda zavrsila sa dvostruko vecim gubicima nego prethodnu, cime su se potvrdile i sve prognoze ovog strucnjaka koje su svojevremeno bile zucno osporavane od zvanicnih politicara.

Pri tome, najveci iznos gubitaka, ili 60 odsto, uknjizila su upravo drustvena preduzeca, oko 35 odsto mesovita, dok jedino privatna preduzeca imaju neto dobitak od 1,34 milijarde dinara, sto znaci da je jedino ovaj sektor privrede prosle godine poslovao rentabilno. Na zalost, u njemu je bilo zaposleno svega 250 hiljada radnika. Ovako visoki lanjski gubici uticali su i na ozbiljno pogorsanje finansijske situacije u privredi, bolje receno na povecanje njene nelikvidnosti i nesposobnosti placanja. Veca kreditna nesposobnost preduzeca, naravno ugrozava i banke, sto je bio kljucni razlog, da uz nevracanje kredita, u bankama nisu naplacene dve trecine obracunatih kamata, konstatuje dr Rankovic.

Krajem prosle godine vrednost zaliha je iznosila 53,8 milijardi dinara, sto znaci da je samo za godinu dana zbog rasta cena i obima poslovanja povecana za 43,2 odsto. Posto je u 1997. amortizacija iznosila 14,3 milijarde dinara, a stvarni gubitak privrede prevazilazi njen iznos, ostvaren je negativan tok gotovine, odnosno izdaci po osnovu poslovanja bili su veci od prihoda od prodaje. Takvi odnosi drasticno su pogorsali i finansijsku strukturu, pa je za iznos gubitaka smanjen sopstveni kapital privrede, dok je porast zaliha uslovio povecanu potrebu za dugorocnim finansiranjem. To smanjenje sopstvenog kapitala privrede, po recima dr Rankovica, poraslo je od 33,8 na 55 milijardi dinara krajem prosle godine i otvorilo je pitanje (ne)primenljivosti novog srpskog zakona o privatizaciji.

Takodje, lane je privreda imala negativni neto obrtni fond od 17,4 milijarde dinara (u 1996. na primer, on je iznosio 4,7 milijardi dinara), sto prakticno znaci da su za celih 12 milijardi dinara uvecane njene realne potrebe za dugorocnim kapitalom. Istovremeno to pokazuje da su sve zalihe, ali i osnovna sredstva finansirani kratkorocnim sredstvima. Kad se sve sabere, konstatuje dr Rankovic, jugoslovenskoj privredi je krajem prosle godine nedostajala 71,1 milijarda dinara dugorocnog kapitala. Posledica svega toga je rastuca nelikvidnost, sto se ispoljava kroz povecanje potrazivanja od kupaca i dugorocnih obaveza. Prosla godina je zavrsena sa iznosom ukupnih kratkorocnih obaveza od 149,6 milijardi dinara, a to u odnosu na 1996. predstavlja rast od 41 milijarde dinara. Debalans izmedju obaveza i potrazivanja u iznosu od 71,2 milijarde dinara predstavljaju kratkorocni krediti prema bankama, neizmirene obaveze prema radnicima, neplaceni porezi prema drzavi i kratkorocne obaveze prema ino dobavljacima, koje dostizu cak 20 milijardi dinara.

Na osnovu ovog poslednjeg, nakon devalvacije dinara, u bilansima privrede krije se jos oko 18 milijardi dinara skrivenih gubitaka i dodatno povecanje kratkorocnih obaveza. Protivvrednost tih skrivenih gubitaka iznosi oko tri milijarde maraka, sto ukupnu sumu drustvenog kapitala privrede svodi na 22 milijarde maraka, istice dr Rankovic. Po njegovoj oceni ova godina ce doneti nove gubitke, koji ce svakako biti veci od proslogodisnjih, pa se sa izvesnoscu moze racunati na jos vecu nelikvidnost. Stoga je neizvodljivo autonomno poboljsanje prilika (u sta nakon uvodjenja sankcija politicari sve glasnije uveravaju javnost) jer su problemi u preduzecima i bankama ogromni, a erozija drustvenog kapitala je za sada nezaustavljiva, zakljucuje dr Rankovic.