NEKI NOVI OBICAJ

Pise: Stojan Cerovic

Bog mi je svedok da ne zelim da ostatak zivota provedem pod sankcijama, ali sam osetio laku jezu kad sam cuo kako presrecni americki posrednici Holbruk i Gelbard objavljuju da ce traziti hitan sastanak Kontakt grupe radi razmatranja pozitivnog razvoja situacije. To zvuci kao nagovestaj ublazavanja sankcija. Poslednji put je Gelbard Milosevicu obecao takvu nagradu krajem februara, a dva dana kasnije krenula je kaznena ekspedicija na Drenicu.

Americki izaslanik trkom se vratio u Beograd i, posle samo nedelju dana, povukao obecanje. Izgleda, dakle, da Milosevic najteze podnosi kad ga hvale i govore da se popravio. To mora skupo da mu se plati, da se nadoknadi napor uzdrzavanja od zla i vreme izgubljeno u prijateljskim razgovorima i pristojnom ponasanju. Pa ni ako mu se dobro plati obicno nije u stanju da se dugo odupire zelji da nesto razbije i nekoga ojadi.

Ovog puta to treba da bude Crna Gora. Holbruk i Gelbard su bili toliko zadovoljni sto su mogli da objave uspeh svoje misije, da nisu ni primetili kako je Milosevic promenio svoju metu jos pre nego sto je prihvatio susret s Rugovom. Valjda je bilo vazno preteci Evropu i pokazati da samo Amerika moze da napravi takvo cudo, pa se nisu usudili da pitaju jos i za Djukanovica i rizikuju da pokvare stvar.

Sam po sebi, susret s Rugovom i onako nije nikakav stvarni ustupak, a pored toga Milosevicu je Crna Gora vaznija od Kosova i on sad smatra da u zavrsni okrsaj s Djukanovicem ulazi kao americki favorit. Najava smenjivanja premijera Radoja Kontica samo je znak da Milosevic hvata zalet i rasciscava teren. Kontic je pokusavao da se ne mesa u ovaj sukob, cime niko nije bio zadovoljan, ali za njegovu biografiju je svakako bolje da ga ruse Bulatovic, Seselj i Milosevic, nego Djukanovic. Jos ce ispasti liberal i reformista.

Medjutim, cini mi se da je ovaj potez manje usmeren na izbornu podrsku Bulatovicu, a vise na pojacavanje pritiska na Crnu Goru posle njegovog izbornog poraza. Dakle, Milosevic ne pomislja na nagodbe i kompromise s Djukanovicem pa, dakle, ni na nekakve reforme, kao sto ne zudi ni za povratkom u medjunarodnu zajednicu. Ali i Srbiji bi bilo bolje da je nigde ne primaju dok je on predstavlja. Barem bi zadrzala nadu da zasluzuje nekoga boljeg. To znaci da Djukanovic mora da pobedi i to je Srbiji danas potrebnije nego samoj Crnoj Gori.