SAVET NATO SE OPREDELIO ZA "VIDLJIVIJU ULOGU" NA JUGU BALKANA
Pripreme za sve opcije razvoja kosovske krize
Visoki funkcioner zapadnog saveza tvrdi da spektar politickih i vojnih akcija ima tri cilja: da se pomognu
pregovori za resenje krize na Kosovu, da se pruzi "bezbednosni pokrivac" Albaniji i Makedoniji i da se
ovim dvema drzavama pruzi prakticna pomoc u vidu opreme, obuke i vojne ekspertize
Mirko Klarin
dopisnik "Nase Borbe" iz Brisela
"NATO ubrzava... kako bi bio spreman da se suoci sa svakim eventualnim razvojem kosovske krize do
kojeg bi moglo da dodje u narednih nekoliko nedelja." To je, nakon jucerasnje sednice Saveta NATO, izjavio
visoki funkcioner zapadnog saveza koji je sa novinarima razgovarao pod uslovom da mu se ne navodi ime.
Stalni predstavnici "sesnaestorice" u Briselu zaduzili su juce tzv. Grupu za koordinaciju politike da pod
hitno razmotri "veoma sirok spektar politickih i vojnih opcija", kojima bi NATO mogao da pomogne
stabilizaciji prilika na jugu Balkana. Te opcije trebalo bi da doprinesu ostvarivanju tri cilja zapadnog saveza,
koje je funkcioner NATO ovako definisao. Prvo, doprineti naporima medjunarodne zajednice da se
pomognu pregovori za resavanje kosovske krize. Drugo, pruziti "bezbednosni pokrivac" dvema drzavama
na "liniji fronta", dakle Albaniji i Makedoniji. Konacno, treci cilj NATO je da pruzi prakticnu pomoc
Albaniji i Makedoniji - u vidu opreme, obuke i vojne ekspertize - kako bi njihove oruzane snage bile u stanju
da same garantuju bezbednost, posebno u granicnim podrucjima tih drzava.
Visoki funkcioner zapadnog saveza nije hteo da detaljnije govori o opcijama koje se razmatraju - sem sto je
istakao da su one "vrlo siroke i veoma ambiciozne." Nije hteo da potvrdi, ali ni da demantuje, izvestaje sa
ministarskog sastanka Zapadnoevropske unije na Rodosu, u kojima se, kao opcije u igri, pominju:
uspostavljanje "zone zabranjenog leta nad Kosovom", upucivanje medjunarodnih posmatraca u tu pokrajinu,
rasporedjivanje vojnih patrola NATO duz albanske granice sa Kosovom ili stvaranje "vojno-bezbednosnog
(sanitarnog) kordona" oko kriznog podrucja. "Nista nije iskljuceno" - odgovorio je na pitanje o "rodoskim
opcijama" visoki funkcioner zapadnog saveza.
Prema njegovom objasnjenju, neke od opcija koje se razmatraju su u okviru programa Partnerstvo za mir i
predvidjene su za neposrednu, tj. hitnu, implementaciju, dok druge izlaze iz okvira "partnerstva" i njihova se
primena planira na nesto duzi rok. U ovoj fazi, naglasio je funkcioner NATO, saveznici moraju pre svega
da vide "sta je politicki i vojno izvodljivo", kao i da razmotre "legalne aspekte", tj. pitanje mandata za
eventualno direktno angazovanje. Glavni kriterij, kako je istakao funkcioner NATO, bice da se "predloze
samo one opcije za koje raspoloziva sredstva odgovaraju postavljenim politickim ciljevima." Kako bi
sacuvao svoj kredibilitet vojne organizacije, NATO mora da ima na raspolaganju odgovarajuca sredstva za
ostvarenje preuzetih zadataka, bas kao sto je - kako je ukazao - "trenutno slucaj u Bosni, gde Sfor ima na
raspolaganju sva neophodna sredstva za uspesnu misiju".
Opcije za neposrednu primenu usvojice sledece srede Savet NATO, dok ce one dugorocnije i
dalekoseznije, koje izlaze iz okvira programa "Partnerstvo za mir", biti prezentirane sefovima diplomatije
atlantske "sesnaestorice" koji se krajem ovog meseca sastaju u Luksemburgu. Ministri ce, najavio je danas
funkcioner NATO, imati pred sobom "precizno definisanu seriju detaljnih i dobro promisljenih politickih i
vojnih opcija za vidljiviju ulogu NATO u regionu, ukoliko ona bude neophodna". Na ministrima ce, dakle,
biti da se opredele i naloze vojnim vlastima da razrade detaljne operativne planove za implementaciju
izabranih opcija.
Do tada, NATO ce nastaviti zapocete aktivnosti na jacanju "osecanja sigurnosti i fizicke bezbednosti
partnerskih zemalja": Albanije i Makedonije. Vojno-politicki ekspertski timovi NATO posecuju Albaniju u
ritmu jedan nedeljno; 1. juna pocece da funkcionise Biro NATO u Tirani; obezbedjuje se neophodna oprema
albanskim oruzanim snagama; u julu ce flota NATO uploviti u luku Drac; ubrzavaju se pripreme za velike
manevre pocetkom septembra u Makedoniji... Sve to, zajedno sa jucerasnjim odlukama Saveta, trebalo bi da
- prema recima visokog funkcionera zapadnog saveza - "predstavlja jasan znak ozbiljnosti i odlucnost
NATO da ne dozvoli da kriza na Kosovu postane regionalna kriza, izlije se i ugrozi bezbednost susednih
drzava".
NATO signali Milosevicu
Zapadni saveznici su vest o ugovorenom sastanku Milosevic-Rugova primili kao "prvi ohrabrujuci znak"
koji im je poslednjih nedelja stigao sa juga Balkana. Nadaju se da je, zaista, rec o Holbrukovom
"proceduralnom prodoru" koji ce voditi uspostavljanju ozbiljnog dijaloga, a ne o novoj "dimnoj zavesi"
kakvih je u poslednje vreme bilo dosta iz Beograda. Oprezno podsecaju na proslonedeljne nagovestaje da
Milosevic "samo sto nije" prihvatio Gonsalesovu misiju, kao i na neke druge najave "vece fleksibilnosti
Beograda", dodajuci kako su - umesto toga - "videli nastavak represije, angazovanje Vojske Jugoslavije,
svakodnevne zrtve i odsustvo bilo kakvog dijaloga".
S tim u vezi, zapadni saveznici su juce izrazavali nadu da ce najnovije odluke Saveta o sirokom spektru
opcija za vidljiviju ulogu NATO u regionu "posluziti kao jasan signal predsedniku Milosevicu o odlucnosti
NATO, te da ce ga podstaci da naglasak stavi na politicka sredstva resavanja krize, umesto da i dalje
raspiruje konflikt policijskom i vojnom represijom i odbijanjem dijaloga". Uprkos jucerasnjem
"ohrabrujucem znaku" iz Beograda, primetio je visoki funkcioner NATO, "zapadni saveznici ostaju budni
kako bi predsednika Milosevica zadrzali na novoj liniji koju je - barem se nadamo - usvojio pristankom na
sastanak sa Rugovom".
|
|