Univerzitetski model po julovskoj meri

Olga Nikolic

Osnovna poruka sa izborne konferencije UK JUL mogla bi, u slobodnijoj interpretaciji da glasi: “Hocemo (beogradski) univerzitet po svojoj - julovskoj - meri, ili ga nece biti". Najvise vremena na skupu koji je, kako rece predsednik JUL, “vazniji od bilo koje Kontakt grupe", posveceno je temi broj jedan - visokoskolskim problemima i onima sto, po dr Milovanu Bojicu (ovoga puta govorio je kao predsednik UK JUL), drzavu dozivljavaju kao “najzakletijeg neprijatelja univerziteta".

UK JUL, inace, osnovan je kako bi se “Univerzitet oslobodio, osnazio i odbranio". Univerzitet je, dakle, pod okupacijom, porobljen, a neslobodnim su ga ucinile “nevidjene politicke podele, mrznja, iskljucivost, konzervativizam, anticivilizacijske i dekadentne snage". Mrze - oni drugi, a iskljucivost, konzervativizam... to su pridevi koji se nadevaju takodje onima koji su sebi dozvolili luksuz da misle drugacije od JUL (i SPS, naravno). Te snage “haosa i bezumlja" koje deluju na (beogradskom) univerzitetu truju obrazovni proces svojim poganim politickim recnikom i ideologijom. Zato je (UK) JUL odlucio da na sebe preuzme ulogu spasioca univerzitetske duse i “cistaca" akademskog kukolja.

To (UK) JUL moze i sme, jer su njihovi funkcioneri tolerantni, zagovaraju moderne i avangardne ideje, a mir su propagirali jos od svog postanka i kad je ta rec bila “zabranjena ili zaboravljena". U ime tih ideja najavljen je i novi zakon o univerzitetu, koga niko do sada nije video, osim naravno autora, clanova JUL i, mozda, SPS. Tim novim paragrafima, objasnio je dr Bojic, imenovace se i oznaciti vlasnik, odnosno osnivac ove visokoskolske ustanove. Sva je prilika da ce se najnovijim normama postaviti temelji za privatizaciju po julovskim principima: ono sto je drustveno, postace drzavno, a drzavna svojina ce se opet, oblikovati prema idealima levice, koja izgleda grcevito zeli proslost da smesti i u sadasnjost i u buducnost.

Drug Ristic je BU oznacio kao mesto na kome ce (kao i uvek do sada) biti odlucena buducnost nase zemlje i takodje izrazio zelju da “upravo JUL postane najbrojnija politicka snaga na univerzitetu, sto je jedino prirodno i za levicu i za Univerzitet". Taj stav je obrazlozio pominjuci uloge i zasluge Svetozara Miletica, Dimitrija Tucovica, skojevaca koji su kao studenti otisli u rat, te dogadjaja iz 1968. kada je generacija druga Ristica Beogradski univerzitet od milja nazvala “Crveni univerzitet Karl Marks".

Univerzitetski komitet JUL je dovoljno mocan da svoje zelje i ideale pretoci i u zakonska resenja, koja su, kako je najavljeno u medijima, vec dobila zeleno svetlo u vladi, a uskoro treba da se nadju i pred poslanicima u parlamentu. Dijalog sa onima kojih se taj zakon o univerzitetu tice (i) ovoga puta je potpuno izostao bas kao i rasprava, do sada uvek, bar formalno, praktikovana. Sugestije, primedbe, opaske, strucne kritike i dopune uskracene su bez objasnjenja. U ime demokratije i zbog pravovernijeg i modernijeg zakona koji ce da stiti univerzitetske interese i od samih univerzitetskih poslanika - narocito onih koji skrenu na stranputicu “anticivilizacijskih i dekadentnih tokova".

Vlast je vlast i ona moze sve, narocito u specificnim drustveno-politickim sistemima u kojima se mase kosmopolitsko-patriotskim zastavicama i upire prstom u one izdajnicke stegove koje nose strane placenicke sluge.