STA (DA) SE RADI

Pise: Branislav Milosevic

To se, obicno, ne radi u Skupstini, nego izvan ili mimo nje. Mislim, na drzavni udar. Ali, ako se nadju vesti ljudi, koji u pravi cas umeju kreativno da procitaju Ustav, a jos im i gori pod nogama, zasto ne bi, pre izbora, spasli Crnu Goru od propasti u koju srlja na izborima ? Srpski protektorat nad Crnom Gorom je uvek manje zlo za Crnogorce nego da njima upravlja neka tudja ruka.

Ono sto je Djukanovic samo pretio, Bulatovic je na najboljem putu da izvede: u ponedeljak, koji prvi dodje, mogli bismo dobiti novog premijera savezne vlade koji ce "odlucno, argumentovano i otvoreno odgovoriti na sve neprincipijelne i netacne napade koji dolaze iz Crne Gore". Vrsnog polemicara, drugim recima. Ako se jos taj novi premijer bude zvao Momir Bulatovic, izbori u Crnoj Gori su, takoreci, suvisni. Sta bi Crna Gora mogla vise dobiti od saveznog premijera, koji ume da se bori protiv one Crne Gore sto nece sa Srbijom ?

Usli smo, izgleda, u novu, bojim se, zavrsnu fazu "burnog toka mirne izgradnje" zemlje koju zovemo Jugoslavijom. Svima je, naime, jasno da nije rec o smenjivanju sadasnjeg premijera, nego o postavljanju novog. Taj ce, za razliku od starog, umeti da koristi svoja siroka, kancelarska, ovlascenja, ali samo prema federalnoj jedinici iz koje dolazi. Predsednik Skupstine Crne Gore je, onomad, rekao da ne smemo ponoviti gresku da ova Jugoslavija zavisi od njenog aktuelnog predsednika, kao sto je opstanak prve Jugoslavije zavisio od kralja, a druge od Tita. On nije, izgleda, razumeo predsednika SRJ: rec je o opstanku Crne Gore, na nivou visem od sreskog. Jugoslavija je, kao sto smo vec konstatovali, samo pseudonim male Velike Srbije.

Vlast u Crnoj Gori se, razume se, nece dati. Povuci ce, kazu, svoje poslanike iz Savezne skupstine, pa nece imati ko da smenjuje premijera. To ce ovde biti docekano kao rusenje Jugoslavije i vec vidim guzvu na postama sa kojih narod salje telegrame u kojima se zahteva primerna kazna za rusitelje. Kad bih pustio svojoj prorockoj dusi na volju, mogao bih, cak, savetovati Holbruku i Gelbardu da se ne udaljavaju previse iz regiona.

Ne cini mi se, mdjutim, da je uvodjenje protektorata nad Crnom Gorom izvorno Miloseviceva ideja. On je covek obracuna, "blic-kriga", a ovde je u pitanju prilicno kabast politicki manevar. Vise mi lici na ideju radikalskog vojvode. On je co'ek inokosan, koji nema sta da izgubi, ali je svaki gubitak njegovih partnera za njega cisti car. To, naravno, ne znaci da ce ova grandiozna zamisao biti realizovana bez Miloseviceve podrske, ali moze da znaci da ce ta podrska, u poslednjem trenutku, izostati. Zasto se Milosevic jednom, za promenu, ne bi dosetio da bi, radeci, istovremeno, na dva razboja, kosovskom i crnogorskom, mogao, lako, na oba, crnu vunu da isprede?

Ako se Milosevic, ipak, zaljubav radikala i svoje najbolje drugarice, ne okani disciplinovanja Crne Gore i ostane "onaj stari", kojeg znamo iz vremena rasturanja bivse Jugoslavije, najvise ce dobiti - dr Rugova. Nece vise morati dokazivati svetu da je potrebno biti Albanac da ne bi pristajao da budes unutrasnja Miloseviceva stvar. Njegov zahtev za nezavisnim Kosovom nece vise biti presedan, jer ce, pre toga, Crna Gora dokazati da je presedan zivot pod istim krovom sa Srbijom. Jasno je da ce, ako stvari krenu ovim tokom, svi drugi biti krivi, ali ni Srbiji vise nece biti lako da podnese camotinju u koju je dospela od silnoga prava.