sreda, 13. maj 1998. | |||
SEDNICE VECA GRADJANA I VECA REPUBLIKAPrivatizacija i reforme do daljneg po starom
Mada se opozicioni poslanici bili protiv predloga Savezne vlade da se rok za stupanje na snagu zakona o preduzecu i vlasnickoj trasformaciji pomeri sa 4. jula za 31. decembar, skupstinska vecina je predlog prihvatila. Odbijen predlog da savezni premijer obavesti parlament o odnosima SRJ i Albanije. Usvojeno 16 zakonaBeograd. - Privatizacije i reformi uopste do kraja ove godine sasvim izvesno nece biti. To pokazuju usvojene promene nekih zakona, ali i uobicajeno i sasvim ocekivano odbijanje parlamentarne vecine da privhati makar i jedan predlog poslanika opozicije. Tako se ponovila stara prica o direktnom TV prenosu koja je u Vecu gradjana prvi pokrenuo Dragoljub Micunovic (DC), ciji je glavni argument bio da je neobjasnjivo da se Skupstina Srbije prenosi, a Savezna skupstina ne. "Ljudi ce pomisliti da se mi negde tajno sastajemo, jer se i onako retko sastajemo. A to bi moglo izazvati uzbudjenje u javnosti, pa vas molim da sto pre obezbedite TV kamere. Ako ista danas postoji opasno, onda je to upravo mrak i tajnost rada. Ovaj parlament mora izaci pred lice naroda". Taj predlog je odibjen. Nije bolje prosao ni predlog Vojislava Seselja (SRS) da poslanici obavezu RAdio televiziju Jugoslavije, koja se finansira iz saveznog budzeta, da mora direktno da prenosi zasedanja. Inace, moze da padne Vlada. Ni taj predlog niej dobio potrebnu vecinu glasova, kao ni predlog Novice Stanica (SNS CG) da predsednik Savezne vlade obavesti parlament o odnosima izmedju SRJ i Albnaije i stanju bezbednosti na jugoslovensko-albanskoj granici. Istu sudbinu doziveo je i predlog Nikole Djordjevica (SPO) da se pripadnicima pokreta Draze Mihailovica prizna status antifasistickih boraca i shodno tome steknu prava na naknadu po novom zakonu o osnovnim pravima boraca i vojnih invalida. Na Djordjevicevo pitanje zasto na dnevnom redu nema zakona o staroj deviznoj stednji, predsendik Veca gradjana Milomir Minic (SPS) je odgovorio da ga jos nisu prihvatile republicke skupstine, a one to moraju uraditi, jer republike treba da vrate deo duga stedisama, i cim to bude ucinjeno, one ce se naci i pred poslanicima saveznog parlamenta.Osvrcuci se na isti zakon, Vojislav Seselj je trazio a se ukinu privilegije sadasnjim korisnicima tih primanja i to spomenice, razna odlikovanja, novcani dodaci i da se borci iz spanskog gradjanskog rata, grckih i slicnih ratova izjednace sa borcima za slobodu nase zemlje. Bez obzira sto mu to nije proslo, Seselj je izrazio uverenje da ce, kad se steknu uslovi za formiranje adekvatne skupstinske vecine, takve privilegije biti ukinute.
Vece republiak je vecinom glasova usvojilo 16 zuakonskih predloga. Zakon o osnovnim pravima boraca, vojnih invalida i porodica palih boraca knacno je usaglasen izmedju dva skupstinska doma i stupa na snagu 1. jula ove godine. Izmena koju je predlozila Savezna vlada podrazumeva da ce stecena prava do stupanja zakona na snagu zadrzati i oni korisnici koje novi zakon ne obuhvata svojim paragrafima. Prihvacen je i zakon o advokaturi u kojem je najvaznije to sto se prvi put jedan takav propis donosi na saveznom nivou i da se u toj oblasti obezbedjuju jedinstvena resenja za celu zemlju. Prihvacen je i zavrsni racun saveznog budzeta za proslu godinu umanjen za 20 odsto u odnosu na planirani. Prihodi savezne kase billi su predvidjeni u visini od 9,2 milijarde d inara, a ostvareno je samo 7,5 milijardi.
Najzanimljivija rasprava bila je povodom izmena zakona o preduzecima i ovlasnickoj transformaciji. Savezna vlada je, naime, predlozila da se rok za stupanje na snagu ovih zakona pomeri od 4. jula ove godine za sest meseci, odnosno na 31. decembar. Mada su opozicioni poslanici bili protiv odlaganja rokova i to najcesce sa jakim argumentima, skupstinska vecina je ipak odlucila da oni budu prihvaceni. Tu se prevladali argumenti dvojice potpredsednika Savezne vlade Jovana Zebica i Vojina Djukanovica koji su u Vecu republika apelovali da bi neodlaganje rokova dovelo do velikih problema u privredi, jer je do kraja marta samo jedna sestina preduzeca procenila vrednost drustvenog kapitala kojim raspolaze. Tacnije, od 202.994 preduzeca, to je ucinilo samo 10.844. Obojica su prizanli da je dosta rokova propusteno ali ocenjuju da je vaznije da ovaj "istorijski posao" bude valjano zavrsen. Ako se rokovi ne bi pomerili i protiv svih preduzeca bio pokrenut postupak, onda bi to izazvalo takvu guzvu u sudovima kojima bi trebale godine, a mozda i decenije da zavrse posao. Do zakljucenja ovog izdanja Vece gradjana je jos uvek raspravljalo o zakonskim predlozima. Inace, poslanici oba veca su usaglasili svoje ranije razlicite odluke i dogovorili se da platni promet predje u banke 1. januara 2000. godine.
Izvestaci: J. Kesic, V. Vignjevic
|
Posaljite nam vas komentar!
Izbor vasih reagovanja i misljenja objavljujemo. © 1995 - 1998 Yurope & ,,Nasa Borba" / Sva prava zadrzana / |