Skupstinsko-ministarski pravni rasomom

Milica Torov

Sve je dozvoljeno, kazu pravnici, sto nije izricito zabranjeno, ali ni oni ne znaju sta biva kada u istoj drzavi propis jedne republike nalaze jedno, a savezni - drugo. Tako je sva sila nasih pravnih protivrecnosti i nedorecenosti pocela da izbija na videlo nakon izbora veceg broja republickih poslanika za ministre u Vladi Srbije, nego sto je uobicajeno.

Ispostavilo se da ce mnoga skupstinska radna tela biti prinudjena da se ponovo konstituisu, jer Poslovnik o radu republickog parlamenta ne dozvoljava da poslanici koji su clanovi republicke vlade budu, istovremeno, i clanovi odbora. Paradoksalno je, medjutim, da se ta zabrana ne odnosi i na republicke poslanike koji su, ujedno, i savezni ministri!

Tako se i dogodilo da je jugoslovenski ministar spoljnih poslova, Zivadin Jovanovic, svojevremeno izabran za predsednika istoimenog odbora Skupstine Srbije. Iako nijedan propis to ne nalaze, Jovanovic se odrekao pomenute funkcije u republickom parlamentu u korist partijskog kolege Ratomira Vica, kome je izmakla ministarska fotelja. Ovaj Jovanovicev gest tumaci se "velikom frekvencijom" u saveznom ministarstvu inostranih poslova, a ne zabranama.

Strucnjaci jos nisu stigli da "identifikuju" sve pravne nelogicnosti koje bi mogle da izazovu nove "prazne hodove" u republickom parlamentu ukoliko se blagovremeno ne otklone. Tako se i dogodilo da ministri mogu, po republickom Ustavu, da budu poslanici, a da njihovi zamenici ne mogu. Na to nemaju pravo ni zaposleni u drzavnim organima i sluzbama hijerarhijski vezanim po vertikali, pocev od republickog vrha (ne racunajuci ministre), pa sve do onih sluzbenika na dnu lestvice kao sto je, na primer, inspektor u nekoj zabacenoj opstini poput Crne Trave.

To je prividni nonsens koji, medjutim, ima pokrice u clanu 13. Zakona o izboru narodnih poslanika. U njemu se, doslovce, kaze da " poslanik ne moze biti lice koje je, istovremeno, poslanik u Vecu republika Savezne skupstine, ne moze, istovremeno, biti nosilac pravosudne funkcije na koju ga bira Narodna skupstina, niti drugi funkcioner ili zaposleni koji u republickom organu obavlja poslove koji se odnose na delokrug tog organa, osim u slucajevima utvrdjenim Ustavom. Danom potvrdjivanja poslanickog mandata licu izabranom od Narodne skupstine prestaje ta funkcija, a licu zaposlenom u republickom organu - pocinje da miruje radni odnos"

Medju drzavnim funkcionerima koje spominje izborni zakon ima ugladjenih, u svojim mestima uvazenih, licnosti, za koje se mnogi ne bi bas mogli zakleti da se nisu domogle i neke od pomenutih "zabranjenih funkcija". Stoga se namece pitanje nije li ovo samo prividno odstupanje od principa, ako praksa nalaze drugacije ponasanje.

Osim toga - nisu li u ponecemu i zamenjene neke teze, buduci da su u jeku kampanje o racionalizaciji drzavne uprave lane "nikla" cak tri nova ministarstva, ne racunajuci razne zavode, sluzbe i agencije pri republickoj vladi, a ove godine je, nakon martovskog izbora novih ministara, administracija, bukvalno, "procvetala". Naime, mnogi su ministri dobili po dva zamenika, sto, tvrde upuceni, u dosadasnjoj praksi nije zabelezeno, jer je "zamenik", na sta i sam pojam upucuje, uvek bio samo jedan. Dakako, ne racunajuci "citavu vojsku" pomocnika, savetnika, i drugog osoblja koje radi za ministra. Sve su to ljudi koji "rade za narod", ali im, nasim pravnim normama, nije dopusteno da taj narod i predstavljaju.