STA (DA) SE RADI

Pise: Branislav Milosevic

Onomad nas je general Perisic opomenuo da mu Vojsku ne diramo, a da o njemu mozemo pisati sta hocemo. Ne bismo ni o generalu makar sta pisali, ali o njegovom Vrhovnom komandantu, koji se zove Vrhovni savet odbrane, govori se, i pise, na sve strane, i bez generalove dozvole. Juce je, na primer, crnogorski premijer izjavio da nema potrebe da se rezervisti salju na Kosovo i ponovo trazio da se smeni savezni ministar vojni. Predsednik Skupstine Crne Gore pobunio se sto se Vrhovni savet odbrane ne sastaje i upitao se da to predsednik ovog Saveta nije, pocem privatizovao i Vojsku ?

Crnogorski prvaci su pred izborima, moraju svojim biracima objasniti sta nece biti isto, ako oni pobede. Ako da Bog, smenice, kazu, prvo ministra vojnog, a zatim i predsednika Jugoslavije. Ali, sta cemo ako crnogorski reformisti ne pobede ? Hoce li VJ i dalje biti pod komandom samo jedne trecine svog Vrhovnog komandanta?

General Perisic nam je u svojoj poruci skrenuo paznju da bismo, bez VJ, danas bili u stanju u kojem je Albanija bila prosle godine. Nemamo razloga da mu ne verujemo, kao sto i on nama, svakako, veruje da nas ne cini osobito srecnim sto smo u prilici da biramo izmedju Albanije i ovog sto danas imamo. Ali general nam objasnjava i kako smo dotle dosli: "Nema u ovoj zemlji ni jedan odsto ljudi, koji su na celu institucija, a da rade da tim institucijama bude bolje, vec najcesce gledaju da samo njima bude bolje."

Ima Cehov jednu kratku pricu, scenu-monolog, koja se zove "O stetnosti duvana". Ivan Ivanovic Njuhin, "muz svoje zene", ambiciozne i posesivne vlasnice muzicke skole i zenskog pansionata, pocne da prica okupljenoj provincijskoj eliti o stetnosti duvana, ali se zanese i iskoristi priliku da se pred slusaocima ispovedi kako ga zena kinji i muci. On radi sve po kuci, tamani stenice, lovi miseve, izvodi u setnju zenino kucence, ali nikako da je zadovolji. Ne da mu zena ni da jede. "Tebe, veli, nakarado, nemam racuna da hranim…" A kad je pred zbunjenom publikom istresao sav cemer, sto mu je na dusi, Njuhin ce reci: "O, kako bih voleo da se nicega ne secam! Kako bih voleo da svucem sa sebe ovaj odvratni, stari frak u kome sam se vencao pre trideset godina…."

Ne znam zasto me je generalova poruka ovom listu podsetila na Cehovljevu pricu, ali veliki pisci vas uvek nekako podsete na teskobu u kojoj zivite. Bice da je to u vezi s onom latinskom da je zivot kratak, a umetnost vecna.

Vratimo se, ponovo, u Crnu Goru. Bez obzira na predizborne marketinske potrebe tamosnjeg rukovodstva, cinjenica da se Vrhovni savet odbrane ne sastaje, u vreme kad VJ ne moze da predahne od svakodnevnih akcija, ne doprinosi, svakako, ugledu VJ, ni njenog Vrhovnog komandanta. Mi, obicni laici, ne sumnjamo da se vojskom komanduje sasvim dobro i bez one trojice laika, koje je Ustav ovlastio da preslisavaju generale, ali nas je upravo u staroj JNA naucilo da svaka ozbiljna vojska mora da ima vrhovnog komandanta. Uostalom videli smo kako je ta ista JNA prosla kad je ostala s krnjim Vrhovnim komandantom. Ako vojna doktrina, u medjuvremenu, nije toliko napredovala da sad uci kako vojska moze i bez Vrhovne komande, onda su i pitanje i konstatacija, koji stizu iz Crne Gore, sasvim umesni: da nije proces privatizacije, koji toliko prizivamo, poceo, ipak, s pogresnog kraja?

Na kraju svoje poruke ovom listu, general Perisic zaduzuje nas, novinare, da prepoznamo "sta je ko ucinio u sprecavanju golgote ovog naroda". Sluzimo narodu, generale, i javljamo da se svi, nesto, kao, trude, ali da Golgota traje. Citati Cehova, nego sta.