Pisma

"Potpisi za prekomandu", "Nasa Borba", 12. maj 1998.

Ne poricem, da se u polemici izmedju jednog broja madjarskih partija u Vojvodini ne radi i o medjustranackom nadmudrivanju (sto, uostalom, nije neprirodno u visestranackom sistemu), ali sustina polemike je ipak u tome kako zastititi madjarske mladice koji vojni rok sluze na Kosovu. Cetiri partije, koje ucestvuju u javnoj polemici na stranicama "Madjar soa" smatraju da je nesrazmerno veliko prisustvo madjarskih mladica u kasarnama na Kosovu, nepravicno i neprihvatljivo. Imaju, medjutim, razlicita misljenja o tome sta u ovoj situaciji treba uraditi.

Dok se Savez vojvodjanskih Madjara i Gradjanski pokret vojvodjanskih Madjara zadovoljavaju obecanjem ministra odbrane da ce madjarski poslanici dobiti dozvolu da obidju neke kasarne na Kosovu i licno se uverili o pravom stanju stvari, Demohriscanski pokret vojvodjanskih Madjara, kao i Demokratska stranka vojvodjanskih Madjara misle da s problemom treba upoznati i medjunarodne cinioce.

DSVM smatra da se radi o principijelnom pitanju, o pravu svakog gradjanina da ucestvuje ili da ne ucestvuje u gradjanskom ratu cak i tako niskog intenziteta kao sto je to sada slucaj na Kosovu. Mi se nadamo da ce suprotstavljene strane, uz pomoc medjunarodne zajednice, na kraju ipak izbeci ono najgore. Ipak, mislimo da roditelji, pouceni gorkim iskustvom sa pocetka ove decenije s pravom strepe za zivote svojih sinova, imaju pravo na vise paznje od strane vlasti, nego sto je nedeljama staro obecanje dozvole za obilazak kasarni.

Demokratska stranka vojvodjanskih Madjara smatra da Madjari u Vojvodini imaju pravo na to da protiv svoje volje ne budu ucesnici vojnih akcija na Kosovu. Imajuci u vidu ovaj njihov osnovni interes, nasa stranka se obratila i ministru za spoljne poslove Madjarske Laslu Kovacu i drugim medjunarodnim faktorima sa molbom da nam pomognu adekvatnim diplomatskim akcijama .

Ako vec ne mozemo pomoci, ne zelimo ni da dodatno komplikujemo situaciju. Stoga se, zasad, ne pridruzujemo akciji sakupljanja potpisa za povlacenje madjarskih mladica iz kasarni na Kosovu.

Na kraju jedna sitna ispravka. Ne trazimo prijem kod ministra odbrane gospodina Pavla Bulatovica. Zelimo ga pismom informisati o nasim stavovima, kao i sa politickim akcijama koje preduzimamo za zastitu vec navedenog osnovnog interesa vojvodjanskih Madjara.

Andras Agoston,

predsednik DSVM, Temerin

"Srbija kao veliko Kosovo", "Nasa Borba", 11. maj 1998.

Izjave profesora dr Zorana Lucica su veoma interesantne i veoma poucne, ali za neke eventualno buduce referendume i izbore. Metodologija utvrdjivanja stvarnog broja glasaca je zaista dobra. Medjutim, ova metodologija moze se primjeniti u nekim drugim drzavama sa malo vise demokratije nego sto je trenutno ima u Srbiji, ukljucujuci, naravno, i Kosovo. Ja nisam imao namjeru da o tome pisem, niti da vodim polemiku sa profesorom dr Lucicem, ali bih da komentarisem izjavu iz ovog clanka, koja glasi:

"Bice da Albnaci listom podrzavaju beogradski rezim..."

Ova izjava izgleda do te mjere apsurdna da je prosto smijesna. Buduci da je smatram apsolutno tacnom, ja postavljam citaocima (a i profesoru Lucicu) pitanje: A zasto i ne bi Albanci - u ovom konkretnom slucaju - LISTOM PODRZALI BEOGRADSKI REZIM?!

Zar je nelogicno da nesrpsko stanovnistvo na Kosovu MASOVNO izadje na "ovaj referendum" i zaokruzi "istorijsko NE"? Zasto bi nesrpsko (bolje reci albansko) stanovnistvo na Kosovu bojkotovalo "referendum"?

Ja se cudim zasto je izaslo samo 247.854 glasaca, a ne i svo ostalo albansko stanovnistvo, koliko ih i ima pravo glasa na Kosovu.

Mr Dragan Dragovic

Toronto, Kanada

STA JE URADIO KAPETAN "TITANIKA"

"... A kurve o postenju". Pa kad jedan Srbin naleti na drugog koji kao "svaba trala la" prica samo o svom visokom moralu i postenju, pa jos trazi da mu se veruje ne na dela nego na rec, onda onom prvom Srbinu prvo sto padne na pamet je ona izreka kojom sam naslovio ovo pismo.

Mnogi kao ne cene gospodina predsednika Jugoslavije, a veoma cene predsednika stranke za koju kazu da je opoziciona. Ne ulazeci u razloge zasto ne cene prvog, to moze biti i zbog toga sto covek mozda ne ume da upari carape i kravatu, nije mi jasno kakvu to sustinsku razliku vide izmedju prvog i drugog. Kao, ovaj drugi je opozicija onom prvom. Ma nemojte mi reci! Neka mi navedu SAMO JEDAN JEDINI POTEZ koji je ucinio taj "opozicioni" predsednik, a da taj potez nije isao direktno u prilog onog prvog predsednika.

Njima porucujem: Budite jedanput ozbiljni, pa nemojte da navodite sta je covek "rekao", "mislio", "radio", vec sta je URADIO (naglasak na "U"), da bi se moglo reci, stvarno, covek je opozicija. Da uprostim: na pitanje sta je uradio kapetan parobroda "Titanik", nije odgovor - vozio je ljude ladjom po Atlantiku. Jeste tacno, vozao ih je, tacno je da je to radio, ali radio je nesto drugo: vise od hiljadu njih je odvukao na dno tog istog Atlantika. Sve vukuci ih na dole. Amin.

Uzgred, razlika izmedju tog nesrecnog kapetana i vaseg je ogromna. Kapetana Titanika su postavili na mesto na kojm nije umeo da radi. Iskupio se izborom da dobrovoljno ode sa ovog sveta zajedno sa ljudima koje je unesrecio. Vaseg kapetana su postavili na to mesto, i on veoma dobro radi to zasto su ga postavili. I nema potrebe da se mnogo sekirate za njegovu buducnost. Gazdi koji ga je postavio na to mesto moze se zameriti mnogo stosta, pocev od onih carapa i kravate, ali u jednoj stvari je dosledan - ni jednog svog "isluzenog saradnika" nije ostavio nezbrinutog. Nece ni jednog od svojih "licnih opozicionara", pocev od onih davno provaljenih pa preko vaseg, sve do onog sa belim salom koji je cekao devet godina da bi tek sada bio aktuelizoan.

Rade Bosanac,

Ouklend, SAD

CITAJUCI CITULJE

Pogibija (ubistvo) predsednika FK "Zeleznik" Juse Bulica polako se zaboravlja u dobrom delu stampe, bas kao sto je bilo u mnogim drugim slicnim slucajevima, bilo da je rec o kriminalcima, "zestokim momcima s beogradske kaldrme" ili, pak, istaknutijim licnostima iz vrha vlasti. Od Kneleta, preko Cente, do Kundaka i Badze, uz mnogo, mnogo drugih epizoda, vrti se isti serijski film: ubistvo, vest, vest o sahrani, citulje par dana, zaborav...

Tim putem je otisao i Jusa Bulic. Medjutim, uz cinjenicu da je njegov lik i delo moguce svrstati u neku od navedenih kategorija, ostaje ipak i nezaobilazna cinjenica da je on bio predsednik aktuelnog prvoligaskog fudbalskog kluba. Zato me je ne malo iznenadila cinjenica da je u danu kad je "Politika" jedino i objavljivala citulje i poslednje pozdrave Jusi (prosli cetvrtak, pa je onda odjednom, kao preseceno, sve prestalo), jedino FK "Zemun" objavio svoju poruku. Nista FSJ, nista FSS, nista FSB, nista ostali prvoligasi, cak ni "Obilic"...

Ne verujem da se, daleko bilo, nesto slicno dogodilo nekom drugom celniku nekog drugog fudbalskog kluba da bar uoci utakmica proslog vikenda ne bi bilo minuta cutanja. Za Jusu nista. Jedino su uoci kosarkaske utakmice FMP "Zeleznik"- "Crvena zvezda" odali postu osvedocenom prijatelju domaceg kluba.

Sta to govori nije tesko odgonetnuti. Fudbalski sport propada vec godinama, neregularna i "kupljena" prvenstva vec se odigravaju i na nivou pionirskih takmicenja, sila i beskrupuloznost pojedinaca odavno su najbolji zalog za "rezultate preko noci", za "uspehe za Ginisa", kad se pojedini klubovi iz godine u godinu penju u visi rang... Svi u fudbalu sve znaju o svima, ali u interesu "mira u kuci" niko nista ne govori. A zna se ciji je zakon opste cutanje.

Vladimir Popovic

Zeleznik