SUKCESIJA U SVETLU MOGUCE ARBITRAZE

I za sud potrebna saglasnost svih

Arbitraza podrazumeva dobrovoljni pristanak svih zainteresovanih strana u sporu da joj se podvrgnu. Njen prvi korak predstavlja postizanje sporazuma, odnosno arbitraznog kompromisa, kojim se utvrdjuje predmet arbitraze, pravo koje ce se primenjivati i izbor arbitara

Bojana Jager

Neizvesnost cime ce se zavrsiti sadasnji prekid razgovora o ekonomskoj sukcesiji proistice iz cinjenice da je, najavivsi takav ishod, Karlos Vestendorp, visoki predstavnik za Bosnu, najavio da ce svoje predloge podneti ministarskom zasedanju Saveta za sprovodjenje mirovnih sporazuma, s cime je u stvari ostavljen i odredjeni vremenski tajm-aut, kao i neizvesnost sta ce u stvari sadrzati Vestendorpov predlog. Doduse, on je istovremeno napomenuo da ce predloziti medjunarodnu arbitrazu, ali je i naglasio da dosadasnji medjunarodni posrednik, ser Artur Vots, nije podneo ostavku, sto znaci da ce u svemu sto sledi on i dalje imati odredjenu ulogu.

U izjavi za Tanjug, sef jugoslovenske delegacije, akademik Kosta Mihajlovic, takodje je naglasio da ne zna u kom kontekstu je data izjava Karlosa Vestendorpa, odnosno da ne zna da li je to bila trenutna reakcija na neuspeh pregovora o mini-sporazumu ili je rec o opciji za koju se opredelio posle temeljnog ispitivanja razlicitih mogucnosti u daljem radu na sukcesiji. Napominjuci da je sudski put u resavanju sukcesije slozen i dugotrajan postupak, akademik Mihajlovic je rekao da se, ako se ipak na taj nacin bude resavala sukcesija, Jugoslavija opredeljuje za Medjunarodni sud pravde u Hagu, kao najvisu medjunarodnu sudsku instancu.

(Ne)zeljena arbitraza

U krugovima jugoslovenske delegacije se tumaci da arbitraza nije ono za sta su preterano zagrejani ni ostali ucesnici u pregovorima o sukcesiji. Jugoslovenska strana smatra da ima u rukama jake i pravicne argumente za svoje stavove, a ono prema cemu moze biti podozriva jeste eventualna neobjektivnost, vezana za medjunarodni polozaj SRJ. Istovremeno, misli se da ostale drzave naslednice nemaju na svojoj strani takve argumente, ali mozda racunaju na podrsku medjunarodnih aktera u lobiranju za svoje stavove. Opredelenje za Medjunarodni sud pravde u Hagu obrazlaze se u krugovima jugoslovenske delegacije, nastojanjem da se predupredi arbitraza tipa Badinterove komisije (koja i nije bila pravo arbitrazno telo) i ciji zakljucci su bili izrazito politicki obojeni, ali se kasnije u pregovorima o sukcesiji pokusavalo da se to savetodavno misljenje nametne kao obavezujuce. Drugim recima, pomenuti Haski sud kandidovalo je pre svega dosadasnje “gorko iskustvo u tom pogledu". Ujedno, u krugovima jugoslovenske delegacije naglasavaju da ce se tek pokazati da li je pominjanje arbitraze bilo u sluzbi odredjenog predaha, ili je deo taktike koja ce se primenjivati na jugoslovensku sukcesiju. U ovom drugom slucaju moguce je da Savet za sprovodjenje mirovnih sporazuma, koji je do sada upucivao pre svega politicke apele, pokusa da zauzme i stav o nekoj vrsti materijalnog arbitriranja, nastojeci da ga nametne. To znaci da se SRJ mora pripremiti za to da eventualna arbitraza bude poverena objektivnom medjunarodnom telu, objasnjavaju u jugoslovenskoj delegaciji za sukcesiju.

Komisija ili izborni sud

U slucaju takvog ishoda valja znati da u medjunarodnom pravu nema obavezujuceg sudstva i da je svaka arbitraza u stvari izborni sud, objasnjava dr Konstantin Obradovic, strucnjak za medjunarodno pravo. Sama arbitraza podrazumeva dobrovoljni pristanak svih zainteresovanih strana u sporu da joj se podvrgnu, ukoliko nije unapred predvidjena ugovorom, sto kod sukcesije bivse SFRJ nije bio slucaj. Nakon toga akteri treba da postignu sporazum, odnosno arbitrazni kompromis, kojim se utvrdjuje predmet arbitraze, pravo koje ce se u njoj primenjivati i naravno izbor arbitara, koje kandiduje svaka strana u sporu. Arbitrazna komisija ili arbitrazni izborni sud, potom donose pravila procedure o svom radu. Odluka takve arbitraze je konacna, na nju nema zalbe i odluke se automatski primenjuju.

Osim ad hoc arbitraze postoji i stalni Medjunarodni arbitrazni sud, koji je osnovan jos 1899. godine, ali iako je glavna medjunarodna instanca te vrste, u poslednje poduze vreme nije imao mnogo prilike da radi u praksi, objasnjava ovaj strucnjak. Sve zemlje potpisnice Statuta ovog suda za njegovu listu mogucih arbitara kandidovale su po cetiri svoja predstavnika, sto je ucinila i bivsa SFRJ (inace, sve ostalo sto vazi za ovaj sud, isto je kao i kod ad hoc arbitraze). U slucaju da ovaj sud vodi arbitrazni spor, sa te liste mogu se birati arbitri. Ako su dve strane u sporu, svaka od njih moze da bira po dva arbitra - jednog nacionalnog i jednog internacionalnog, a oni onda zajednicki biraju petog. U slucaju jugoslovenske sukcesije u pitanju je pet naslednika, mada postoji mogucnost da cetiri novonastale drzave predstavljaju jednu, a SRJ drugu stranu u sukcesijskom sporu. Doduse, u ovom trenutku preuranjeno je sa sigurnoscu govoriti o mogucim kombinacijama.

Politicka dimenzija

- Jedina prednost ovog suda je sto postoji stalna lista mogucih arbitara i sto bi u tom slucaju jugoslovenska strana mogla da izabere svog nacionalnog arbitra. Za sada, koliko ja znam, jedini predstavnik iz Srbije u stalnom Medjunarodnom arbitraznom sudu je dr Milan Sahovic, kaze dr Konstantin Obradovic, dodajuci da ovaj sud garantuje postenu arbitrazu, imajuci u vidu licnosti koje cine sastav njegovih arbitara.

Ovaj strucnjak, takodje, naglasava da arbitraza nikome ne moze biti nametnuta, pa to po slovu medjunarodnog prava ne moze da ucini ni Kontakt grupa. Druga je stvar objektivni uticaj medjunarodnog politickog pritiska u tom pravcu. Citav spor se, medjutim, moze poveriti i Medjunarodnom sudu pravde u Hagu, koji je glavni sudski organ Ujedinjenih nacija, ali i u tom slucaju njegova nadleznost nije obavezujuca i na nju moraju sporazumno da pristanu sve strane u sporu, objasnjava dr Obradovic.

Posaljite nam vas komentar! Izbor vasih reagovanja i misljenja objavljujemo.
© 1995 - 1998 Yurope & ,,Nasa Borba" / Sva prava zadrzana /