OTVORENO PISMO DOBRICI COSICU

“Hocemo li dalje da propadamo", “Nasa Borba", 7. maj 1998.

Gomila negativnih misli udje svaki dan u nasu glavu i neke mi prihvatimo. I na kraju godine, ako se u medjuvremenu ne ocistimo rdjavih misli, preovladace negativizam i neizbezno unistiti nas originalni smisao za pravdom.

Dvadeseti vek, gospodine Cosicu, nije vek politickgo poraza srpskog naroda, vec je vek poraza komunisticke ideologije u Jugoslaviji. Nisu Srbi postavljali politicke ciljeve, pogotovu nacionalne politicke ciljeve, postavljala ih je stroga partijska hegemonija vodecih ljudi u Jugoslaviji. Nacionalne srpske ideologije u jugoslovenstvu nije bilo, a socijalna ideologija u socijalizmu se protezala od realnog interesa rukovodecih organa pa sve do lazne implimitacije njihovog nefunkcionalnog dela, koje se manifestovalo i uglavnom kretalo u smeru jacanja partijskog aparata i njihovih vodecih elemenata.

Ostali smo bez drzave koju nismo ni imali. Od Drugog svetskog rata pado danasnjih dana Jugoslavija je bila, apsolutno privatna svojina zabludjene komunisticke ideologije i njenih lidera. Danas je ona isto privatna svojina samo u smanjenoj formi grublje i beskurpoloznije dinamicnosti. Produzena komunisticka realnost dozivljava slom sopstvene kreativnosti. Kula koju su pokusavali da izidaju se rusi, jer nikada nije bio izgradjen pravi temelj njenoj buducnosti. A taj temelj je trebala da bude istina o nama i istina o nasem zajednickom cilju nase zajednicke drzave. Ta osnova je trebala da bude priznavanje i molba za oprostaj gnusnih dela od kojih se nisu stideli njihovi pocinioci vec su ih glorifikovali i pravdali radi neke bolje buducnosti. Pocinjali su gradnju kuce od krova nadole, tako da je ta gradnja ostala ne samo imaginarna, vec je postala i smetnja, opasna prepreka za ostvarivanje i gradnju bilo kakve kuce u kojoj bismo mi kao narod mogli da se sklonimo i nadjemo zastitu pod najedzom svetskih uragana.

Ne treba se kriti iza srpske nacionalnosti koja u realnosti i nije postojala u komunistickoj Jugoslaviji. Ciljeve o kojima govorite u clanku “Hocemo li dalje da propadamo" nisu bili srpski vec iskljucivo partijski i oni su se svodili i sprovodili na jednoj diktatorskoj osovini funkcionisanja. Svetske sile nisu neprijatelji srpskom narodu kako to Vi tvrdite, gospodine Cosicu, vec pogresna, samoinicijativna politika trenutno jednog coveka u Jugoslaviji danas, a isto tako i jednog coveka u Jugoslaviji ranije.

Dokle cete da branite i zastupate rezim jednoumlja i dokle cete da krijete poraz komunisticke ideologije iza paravana srpske nacionalnosti.

Da li Vi stvarno u to verujete, ili ste i sami zrtva masinerije za pranje mozga i ubedjivanja na cijoj se propagandi sav komunisticki aparat gradio i odrzavao do danasnjih dana? Nemojte govoriti o srpskom narodu kao o necemu na sta Vi polazete sva prava i imate apsolutni monopol nad njegovim istorijskim, moralno-kulturnim i danas totalno pocepanim tkivom.

Satanizaciju Srba nije inicirala svetska javnost, vec upravo jugoslovenska negativna propaganda medija koja se trudila svim silama da ubedi srpski zivalj da su mu Amerikanci i ostali svet neprijatelji. Umesto da su svoje snage i svooju energiju usmerili prema svetskim javnostima, ne da ih ubedjuju, vec da im samo prikazu istinu, oni su pribegli vec ustaljenim, starim komunistickim metodama, konstanto ubedjujuci svoj narod. Jer oni nisu imali istinu, kako su onda mogli da prikazu bilo sta, vec su samo mogli da se okrenu strogo diktatorskom manipulisanju stvari, a to je totalnom jacanju monopola vlasti u jugoslovenskoj drzavi. Ali to nije nista novo i to svi mi znamo, medjutim, novo je, gospodine Cosicu, da Vi niti bilo koji organ danas u Jugoslaviji ne nudite resenje za beznadeznu i mizernu situaciju u kojoj se srpski narod zatekao zahvaljujuci iskljucivo svojim liderima.

Nacionalizam je grozna stvar ako u njemu ne podhranjujemo istinu o coveku. A istina o coveku je da su svi ljudi prozeti istim zeljama, strahovima i na kraju istim ciljevima i ostvarenjima. Istine o sebi su najskuplje istine a srpska istina istice, proizilazi i manifestuje se samo kroz prizmu postojecih vrednosti stvari. U njenoj se dinamicnosti najbolje i najverodostojnije sluze neprijatelji istine radi uskladjivanja realnosti svom licnom interesu.

Nase resenje ne lezi u nasim vodjama, vec u nasoj sposobnosti da sagledamo i odaberemo prave vodje koje ce biti samo nase produzeno telo, srpska produzena ruka, misao, ideja i na kraju istinska refleksija onog sto mi kao narod stvarno predstavljamo. Istina ne sme da se nalazi u jednom coveku, u jednom lideru. Ona mora da originalno i stalno istice iz tkiva naroda kao reka iz planinskog izvora. Njeni izvrsioci treba da su ljudi pocev od najnizeg stepena pa sve do najviseg vrha tog naroda. Istina se ne stvara u lideru jednog naroda, ona se samo prenosi kroz njega, nalazeci svoj smisao u pozitivnom delu za sam narod. U srpskom slucaju lider srpskog naroda nije povezan sa narodom i samim tim mehanizam srpskog bica nesrazmerno i neadekvatno funkcionise.

Ne, gospodine Cosicu, nama ne treba nacionalna politika i strategija opstanka vase vizije. Vladajuca sila koja ometa ravnomerno disanje srpskog bica nije novi svetski poredak, vec konstantno prikrivanje istine o nasoj realnosti u cijem se aparatu i Vi nalazite kao jedan od njegovih instrumenata.

Srbi nisu primorani na politiku kompromisa i odricanja, kako to Vi vidite, vec jugoslovenski lideri na celu sa svojim liderom su primorani na jednu takvu, po srpski narod pogubnu politiku. Srbi ne zrtvuju nista da bi spasili svoj integritet.

Srbi su zrtvovani da bi vladajuca klika spasila i produzila svoj vek trajanja. Mnogo toga se zrtvuje u ime srpstva, kao sto se i mnogo ljudi i naroda ubilo i istrebilo u ime Hrista, ili vec nekih drugih religija i ubedjenja.

Nemojte spasavati integritet i celinu naroda beskurpoloznom ideologijom jugoslovenske vlasti. Nemojte unistavati nesto sto ne mozete spasiti. Nemojte uzimati od naroda ono sto mu ne mozete dati. I nemojte trositi ono sto je vec odavno potroseno. Svedoci nasih dela ce biti nase delo samo po sebi. Zato, zrtvujmo ovaj tren realnosti istini ne radi naseg licnog interesa i naseg licnog ubedjenja, vec radi buducnosti u kojoj cete i Vi neizbezno sa Vasim delom biti vreli ucesnik, graditelj i svedok njenog pravog postojanja. Cudno! Covek se buni protiv zla koje dolazi spolja, od drugih, zla koje on ne moze da izbegne, a ne brani se protiv svog sopstvenog zla koje je u njegovoj vlasti. (Tolstoj)

Slobodan Macura

Toronto, Canada