NEKI NOVI OBICAJI

Ispada da bi Djukanovic morao biti kandidat najvecih svetskih sila, ali to mu je glavna slabost. Naime, te naivne sile ne vide znacaj predstojece bitke, ne shvataju da se u Crnoj Gori resava nista manje nego sudbina sveta, odnosno hoce li ili nece opstati Novi svetski poredak. Te sile cak nisu umele da “svog kandidata" oslobode sankcija, nego ga samo tapsu po ramenu.

Pise: Stojan Cerovic

Biracko telo Crne Gore je nesto vece od cetirsto hiljada. To znaci da partijski aktivisti mogu satima da obradjuju svakog glasaca pojedinacno, sto ovih dana i cine. To je totalna politika, gotovo na zivot i smrt, posto je nekako ispalo da ovi izbori odlucuju o stvarima daleko vecim od Crne Gore. Prethodni predsednicki izbori su doneli samo malo preimucstvo Djukanovicu koje se na parlamentarnim moze istopiti, ili pretvoriti u konacnu pobedu.

Ono sto predstavljaju Bulatovic i Djukanovic, nisu samo njihove stranke, pa ni izbori nisu samo izbori nego deo velike parnice izmedju Srbije i ostatka sveta. Glasovi Crnogoraca treba, dakle, da donesu vaznu pobedu Milosevicu ili Novom svetskom poretku. Tacnije, iza Bulatovica stoje SPS, SRS, JUL, pa i SPO i svi koji misle da je krajnje vreme da se organizuje otpor americkom diktatu i teroru.

S druge strane, ispada da bi Djukanovic morao biti kandidat najvecih svetskih sila, ali to mu je glavna slabost. Naime, te naivne sile ne vide znacaj predstojece bitke, ne shvataju da se u Crnoj Gori resava nista manje nego sudbina sveta, odnosno hoce li ili nece opstati Novi svetski poredak. Te sile cak nisu umele da “svog kandidata" oslobode sankcija, nego ga samo tapsu po ramenu.

Kad bi se svetom zbilja upravljalo iz jedne sobe, i kad bi Srbija zbilja bila jedina nada u sveopste oslobodjenje, i ta bi se sveca lako ugasila. Nazalost, sve stoji uglavnom obrnuto. U stvarnosti, silama koje podupiru Bulatovica upravlja se iz jedne sobe, i to mracne, a oni koji tamo sede imaju sta da izgube na tim izborima. NJima je Crna Gora vaznija nego onima koji bi voleli da pobedi Djukanovic. Dakle, nije on Klintonu ono sto je Bulatovic Milosevicu. To znaci da se Djukanovic bori pretezno sam, pa bi i pobeda bila pretezno samo njegova, a ako bi se posrecilo Bulatovicu, on bi trijumfovao nad ostatkom sveta i to u Milosevicevo ime. Naravno, ni Bulatovic ni Milosevic ne ugrozavaju navodni Novi svetski poredak, a ovaj drugi zapravo cini sve da svet ujedini protiv sebe i time licno veoma doprinosi stvaranju neke svetske policije. Ali, to ide sporo i tesko. Svetske sile samo povremeno i delimicno postizu saglasnost da nesto preduzmu protiv najvecih prestupnika, tako da Milosevic ocigledno nece uspeti ni u nameri da stvori taj Novi svetski poredak. Ne zato sto nije veliki prestupnik, nego sto ga je zapala premala i neozbiljna zemlja. Ne ume ni da prestupi dovoljno krupno.