FEHMI AGANI, CLAN PREDSEDNISTVA DEMOKRATSKOG SAVEZA KOSOVA

Ukoliko se zeli izbeci krvoprolice, treba se odmah prebaciti na miran politicki kolosek, ili ce biti prekasno. Srbija jos nije sposobna da pristupi ozbiljnom nalazenju resenja za problem Kosova. Albanci na Kosovu su se 1991. referendumom opredelili za - samostalnost

Dragan Banjac

Iako je, kako sam kaze, “u dobrim godinama", Fehmi Agani (Djakovica, 1932) jos je politicki aktivan. Nekad poznati pristinski profesor, studije filozofije zavrsio je u Beogradu gde je i magistrirao (politicke nauke), a doktorirao u Pristini. Dvadeset pet godina proveo je na radu na ovdasnjem Univerzitetu, da bi 1984. godine, zbog “moralno-politicke nepodobnosti", bio iskljucen. Zapravo, kako rece, sklonjen “u nazovi institutu pri fakultetu", a uskoro, iako nikad nije dobio zvanican otkaz, i to je usledilo preko obracunskog sluzbenika - blagajnice, koja mu je samo kratko saopstila da ga vise nece isplacivati. Agani je jedan od osnivaca Demokratskog saveza Kosova (osnovanog decembra 1989. godine) i njegov potpredsednik sve do Skupstine ove partije novembra prosle godine, otkad je zadrzao mesto u Predsednistvu DSK. Trenutno je clan “Grupe 15", sacinjene od predstavnika razlicitih politickih partija, javnih radnika i uglednih gradjana - buducih pregovaraca sa srpskim vlastima. Logicno je, stoga, bilo da smo prilikom razgovora vodjenog ovih dana u Pristini krenuli od prilicno usijane kosovske situacije.

“Nasa Borba": Gospodine Agani, kako ocenjujete sadasnju situaciju na Kosovu?

Fehmi Agani: Trenutna situacija je vrlo, vrlo preteca. Mi sada ne mozemo reci da je nastupilo ratno stanje, ali ako se svakim danom ubijaju ljudi i ako se puca svim sredstvima, od automata do artiljerije, onda je to jedna vrsta rata. Istina, zasad je lociran na neke regije. Prema tome, mislim, ukoliko se zeli izbeci vece krvoprolice, treba da se stvari vec odmah prebace, rekli bismo, na miran politicki kolosek, ili ce uskoro vec mozda biti prekasno.

NB: Mnogo se govori o dijalogu kao jedinom ispravnom putu za resenje problema Kosova. Istina, neki razgovori teku, ali nikako da se predstavnici srpskih vlasti sastanu s “pravim Albancima"?

F. A.: Ovo sto Ratko Markovic radi, i delegacija Vlade Srbije, to nisu razgovori. To je igra spremnosti Srbije ne neke navodne razgovore o problemu Kosova. Problem je i u tome sto se gospodin Markovic obraca Albancima kao potpredsednik vlade, koja bi bila i vlada Albanaca i vlada Kosova, sto Albanci, naravno, ne prihvataju. Obraca se Albancima kao predstavnicima politickih partija nacionalnih manjina, sto je u najmanju ruku predmet rasprave. Jer, Albanci ne misle o sebi da su nacionalna manjina, niti misle da se resenje moze naci kao manjinsko pitanje. Dalje, on se obraca da bi se resenje naslo u okviru Srbije, cak u okviru ovog ustavnog ustrojstva Srbije, koje je Albance u najvecoj meri diskriminisalo, i zamislite, on ne poziva na pregovore Albance, vec “predstavnike svih nacionalnosti". Prema tome, uz postovanje svake nacionalne grupe, bez obzira kojeg je ona broja ili procenta, recimo Romi, Bosnjci ili Turci, onda to nije zbog toga da bi se Romi, Egipcani i Turci uzdigli, nego da bi se relativizirao polozaj Albanaca. Bez obzira da se bilo ko ignorira u svom interesu, ipak problem Kosova su problemi Albanaca. Ili - problemi Albanaca i Srba. Utoliko je sve ovo vise neka igra. Na kraju krajeva, i za ovaj nas mali razgovor mi smo se unapred dogovorili da se vidimo tog i tog dana i na ovom mestu. Dok Ratko Markovic odredjuje i mesto i vreme u kojem ce on sacekati, pa da se, ukoliko ima, ko na nesto zali. Pretpostavljam da je tako. Uostalom, nije badava Kontakt grupa rekla da razgovori moraju biti uz uzajamno postovanje. Prema tome, Ratko Markovic zna da nece biti ni 13. razgovora, kao sto nije bilo ni ranijih. On, uostalom, i nije hteo te razgovore i hteo je samo da odigra igru spremnosti Srbije pred svetom kako je, toboz, za dijalog s Albancima.

NB: U cemu vidite nespremnost Srbije za dijalog?

F. A.: Srbija nema pretpostavke za dijalog. Ona, hocu reci, nema adekvatne pretpostavke za njega. Srbija je momentalno jos, mislim, nesposobna da pristupi ozbiljnom razgovoru ili da pristupi ozbiljnom iznalazenju resenja za probleme na Kosovu. Prema tome, njoj otprilike treba ova igra kojom bi se opravdala pred svetom, kako bi se stvorio utisak - “mi smo spremni, nece drugi", itd. Tako se pokusava krivica prebaciti na druge i Srbija time pokusava da se oslobodi sopstvene krivice. Medjutim, ocito je da ovakav pristup govori i o tome da Srbija nije sposobna da realno sagleda situaciju i to je ono sto je za mene najobeshrabrujuce.

NB: Da li je, mozda, rec o nespremnosti na ustupke?

F. A.: Srbija zna da ce ti ustupci biti sustinski i ona nije spremna na to i to ne zeli. Niti je sposobna da realno misli o raznim modalitetima resenja za Kosovo, sto sam vec pomenuo.

NB: Vi, evo, unapred tvrdite da nece biti razgovora, koji su bili planirani za utorak 12. maja?

F. A.: Ragovora s predstavnicima Albanaca nece biti, ili cete napisati da ih nije bilo, svejedno. A bice ljudi koji ce im biti neki sagovornici. Ali moram reci da od onih koji su dolazili na razgovor s Markovicem, niko ne moze reci da predstavlja zajednicu koju pretenduje da predstavlja. Jer, recimo od Roma i Egipcana nemate formiranih grupa, partija ili tako nesto. Ili “udruzenje za zajednicki zivot Kajtaza Zagore", to je nepostojece udruzenje, to je samo ime. Bilo je jedno udruzenje koje je vodio Basri Plana, jedno vreme potpredsednik u Socijalistickoj partiji. To su ljudi aktivisti ovih partija (SPS i slicnih) koji se samo tako predstavljaju, kao nekakva udruzenja i kad zatreba.

NB: Gde su Muslimani (Bosnjaci)?

F.A.: Dobro ste se setili, oni imaju ovde SDA Kosova i oni su ucestvovali u parlamentarnim izborima republike Kosova i njihovi predstavnici nisu oni koji dolaze na razgovore sa potpredsednikom Vlade Srbije. Muslimani ne prihvataju ovo sto je Srbija nametnula, isto se odnosi i na Turke, jer imate Narodnu partiju Turaka koja ne dolazi na razgovor s ovima koje sam pominjao. Ali, imate i ljude koji su zaplaseni. Mogu biti isterani s posla i oni onda dolaze i ucestvuju u tim razgovorima, sto je sasvim prirodno.

NB: Dokle, po Vama, zapravo seze kosovski problem, uslovno receno, u neku svoju istoriju?

F. A.: Mi mislimo da je problem Kosova jedno od neresenih pitanja nastalo raspadom ranije Jugoslavije. Kosovo je u toj Jugoslaviji imalo odredjeni status. Ono je bilo i u sastavu Srbije i bilo federalna jedinica. Pa, prema tome, mislimo da je raspadom Jugoslavije neopravdano i neodrzivo ignorisan status Kosova i mislimo da u jednom procesu razgorova uz ucesce medjunarodne zajednice treba da razmatramo sta Kosovu, koje je bilo jedna federalna jedinica, pripada raspadom Jugoslavije. I mislimo da bi to trebalo da dovede do nezavisnosti Kosova. Na kraju krajeva, za nezavisnost Albanci su glasalil na referendumu 1991. godine i ta je odredba vazeca na neki nacin. Dok na drugi neki nacin ne bude ukinuta jednom zajednickom odlukom - ona je obaveza za sve. A nisu samo jednom Albanci ucestovavali na referendumu, vec sistematskim odbijanjem da ucestvuju na izborima, bilo za parlament bilo za predsednika Srbije ili Jugoslavije, Albanci su vise puta potvrdili to svoje opredeljenje. Ne znam sto bi to tako cudno izgledalo. Ako se osamostalila Makedonija, zasto Kosovo ne bi imalo pravo na to isto resenje. Uostalom, takvu je mogucnost imala i Crna Gora, koja se takodje referendumom izjasnila da ostane zajedno sa Srbijom.

Sutra: Medjunarodna zajednica mora energicnije da intervenise