ODBACEN ZAHTEV TUZIOCA ZA ZAJEDNICKO SUDJENJE KOVACEVICU, KVOCKI, RADICU I ZIGICU

Pretresno vece dobilo predlog sa obrazlozenjem da bi spajanje sudjenja “bilo stetno po optuzene jer ne bi omogucilo pravicno sudjenje svima"

Mirko Klarin
dopisnik “Nase Borbe" iz Haga

Optuzeni za zlocine u logorima Prijedor, Omarska i Keraterm: Kvocka, Radic, Zigic i Kovacevic (u drugom redu, iza branilaca), pred pocetak jucerasnjeg sudjenja u sudnici Haskog tribunala FOTO: FoNet/AP

Sudije Medjunarodnog krivicnog suda za bivsu Jugoslaviju ponovo su juce ispoljili rigoroznu privrzenost zastiti prava optuzenih na “pravicno i ekspeditivno sudjenje", po cenu da time donekle otezaju polozaj svedoka i zrtava i dodatno opterete i onako prenapregnute materijalne i ljudske kapacitete Tribunala.

Pretresno vece II-bis (predsedavajuci britanski sudija Ricard Mej, te sudije Antonio Kaseze iz Italije i Florens Mumba iz Zambije) odbacilo je juce zahteve tuzilastva za spajanje sudjenja i paralelno izvodjenje dokaza protiv Milana Kovacevica, Miroslava Kvocke, Mladena Radica i Zorana Zigica, koji su inace optuzeni u tri razlicite optuznice: za Prijedor, Omarsku i Keraterm. Odbacen je, takodje, i zahtev tuzioca da se Kvocki, Radicu i Zigicu sudi pred istim Pretresnim vecem koje vodi predmet Kovacevica. Kako je postupak protiv ove trojice zapocet pred Pretresnim vecem I-bis, njemu je prepusteno da se izjasni o poslednjem zahtevu tuzioca: da se, naime, optuznice za Omarsku i Keraterm spoje u jednu, kako bi se Kvocki i Radicu (optuzenima po prvoj) sudilo zajedno sa Zigicem (optuzenom po obe).

Zahtev za spajanje sudjenja i paralelno izvodjenje dokaza tuzilac Majkl Kigan je juce obrazlagao, pre svega, potrebom da se svedoci i zrtve - u cilju zastite njihove “fizicke i mentalne dobrobiti" - postede od trauma visestrukog svedocenja o istim dogadjajima, tj zlocinima. Mada sadrzani u tri optuznice, dogadjaji koji su se od aprila 1992. do januara 1993. odigrali u regionu Prijedora i tamosnjim logorima Omarska i Ketraterm su, po tuziocu, “deo iste transakcije", te su cinjenice o kojima ce pred sudom govoriti svedoci i zrtve “iste za sve optuzene." Pored toga, dokazivao je Kigen, trojica optuzenih za navodne zlocine u Omarskoj i Keratermu su “deo osoblja koje je bilo podredjeno Kovacevicu (kao clanu tzv. Kriznog staba koji je upravljao logorima), sto je upravo i osnov njegove (tzv. komandne) odgovornosti." Konacno, tuzilac se u obrazlaganju svojih zahteva pozvao i na argument “pravosudne ekonomicnosti", ukazujuci da bi dva ili tri odvojena s! udjenja o istim dogadjajima - s obzirom na manjak prostora i sudnica - onemogucila Tribunal da pravovremeno resava druge, poslednjih meseci nagomilane, slucajeve.

Glavni argument s kojim su branioci osporavali zahteve tuzioca odnosio se na moguci “sukob interesa" cetvorice optuzenih, a pre svega izmedju Kovacevica (optuzenog za genocid) i ostale trojice (kojima se pripisuju zlocini protiv covecnosti, teske povrede Zenevskih konvencija te krsenja zakona ili obicaja ratovanja). U slucaju zajednickog sudjenja, tvrdio je Kovacevicev americki branilac Entoni D'Amato, njegovom klijentu bi moglo da bude u interesu da dokazuje krivcu ostale trojice - i obratno - sto bi dovelo do toga da se “odbrane medjusobno svadjaju, a da se tuzilac smeje i uziva."

Umesto zajednickog, D'Amato je predlozio “racvasto" (“bifurcirano") sudjenje, koje bi izgledalo tako sto bi isti svedoci pre podne davali iskaz na sudjenju Kovacevicu, a posle podne ostaloj trojici optuzenih. Predlog se, izgleda, dopao sudijama, pa su tuzioca i odbranu pozvali da se o njemu medjusobno dogovore i pokusaju da nadju neko kompromisno resenje. Tuzilac je, medjutim, ostao pri tome da “racvasto" sudjenje ne obezbedjuje adekvatnu zastitu svedoka i zrtava, nakon cega je predsedavajuci sudija Mej saopstio stav Pretresnog veca da bi spajanje sudjenja i paralelno izvodjenje dokaza “bilo stetno po optuzene, jer ne bi omogucilo pravicno sudjenje svima." Pored toga, dodao je Mej, prihvatanje tuziocevog zahteva znacilo bi novo odlaganje pocetka sudjenja Kovacevicu, koji je u pritvoru od jula prosle godine. To sudjenje je, inace, trebalo da pocne juce, ali je odlozeno buduci da je Zalbeno vece prihvatilo da razmotri zalbu tuzioca na o! dluku Pretresnog veca II-bis kojom je - opet u ime zastite prava optuzenog - odbacen zahtev tuzioca da mu se dozvoli prosirivanje optuznice protiv Milana Kovacevica sa 14 novih tacaka, koje bi - pored genocida - ukljucile i druga krivicna dela iz nadleznosti Tribunala.