REAGOVANJE EKONOMISTA NA DODATNE SANKCIJE KONTAKT GRUPE

U ovakvim okolnostima, smatraju strucnjaci, odlaze se svako planiranje strukturnih reformi i poslovne i finansijske konsolidacije velikih sistema

Beograd. - Po oceni ekonomista, odluka o zabrani stranih investicija u Jugoslaviju Kontakt grupe lici na strategiju - “ubij me nezno i polako", s obzirom na to da ova mera ima dvojake posledice, najpre na pogorsanje tekucih privrednih prilika, a zatim na onemogucavanje razvoja.

Miodrag Zec smatra da jednostavno nece biti nacina da se pokriju spoljnotrgovinski i platni deficit (ni prodajom imovine, ni dokapitalizacijom pojedinacnih preduzeca), sto ce usloviti znacajan budzetski deficit uz prosirenje socijalnih konflikata. Uz to, obustava stranih investicija, recimo u EPS moze da znaci i teskoce u snabdevanju elektricnom energijom vec u narednoj godini, a kada su takvi veliki sistemi u pitanju, izuzece Rusije ima skroman znacaj. Posledice na srednji rok su jos teze, jer ce ovakva mera zaustaviti ukljucivanje u svetsku trgovinu, zatim nuzni proces liberalizacije, kao i institucionalne reforme u zemlji.

U zavisnosti od toga koliko dugo ce trajati ove nove sankcije u oblasti investiranja, bice i njihov uticaj na proces privatizacije u zemlji, smatra mr Aleksandar Vlahovic. Njihovo dugorocnije dejstvo usporice pre svega veliku privatizaciju koja se ne moze sustinski obaviti bez povezivanja sa strateskim partnerima. U tom slucaju privatizacija bi se mogla svesti na prostu podelu kapitala preduzeca kroz podelu akcija, koje ce vremenom sve vise gubiti na vrednosti, bez sanse da se poveca obrtni kapital sto je inace goruce pitanje opstanka prakticno za sva domaca velika preduzeca. Privatizacija bi se, po oceni ovog strucnjaka, mogla dogoditi u jednom malom broju dobrih preduzeca koja bi ionako autonomno usla u taj proces. Medjutim, kod preduzeca po posebnom programu i kod velikih javnih preduzeca, taj proces ce svakako biti odlozen, jer kapitala unutar zemlje nema, a racunalo se upravo na inostrane strateske investitore. Drugim recima, u ovim okolnostima svako planiranje strukturnih reformi i poslovne i finansijske konsolidacije velikih preduzeca “odlaze se", zakljucuje Vlahovic.

S ovim misljenjem se slaze i dr Srdjan Bogosavljevic, koji podseca da je do sada bilo uglavnom samo nagovestaja o spremnosti za investiranje u jugoslovensku privredu pod odredjenim uslovima. Mi, medjutim, nismo iskoristili nijednu svoju potencijalnu prednost, pa ni to da imamo ljudsku infrastrukturu bolju od istocnoevropskih zemalja - bilo da je rec o domacem potrosacu koji je spreman da trosi kvalitetnu robu, ili o domacem proizvodjacu koji je sposoban da je proizvede. Postojala je, dakle, sansa za ozbiljno izvlacenje Srbije iz ekonomske krize, a sa ovim merama, cije se negativne posledice nece odmah videti, nagovestena je dugorocna recesija, jer bez dodatnog kapitala nije moguc oporavak privrede i drustva. Nije uopste bitno da li ce se drustvena preduzeca prodati za pet, deset, ili milion dolara, ako to nema veze sa privredom i ako te pare samo sluze vlastima za krpljenje drzavnih, socijalnih i partijskih fondova, naglasava ovaj strucnjak. Potrebne su ozbiljne strane investicije koje ce pokrenuti i osposobiti domaca preduzeca, doneti drugu upravljacku strukturu u njima i tako stalno popravljati i ukupni privredni milje i ukupnu situaciju u pogledu rasta drustvenog proizvoda i izvoza.

Po recima Stojana Stamenkovica, mere ce svakako sprovoditi clanice Kontakt grupe, sem Rusije, gotovo sigurno sve zemlje EU, a Japan i Kanada su se vec izjasnili da ce se pridruziti. Iako ostaje da se vidi kako ce se ti koncentricni krugovi dalje siriti, i ovo je dovoljno, jer se upravo u pomenutim zemljama i nalazi kapital raspoloziv za investiranje.

- Na duzi rok u ovom trenutku ne mogu ni da se sagledaju posledice, jer ne znam koliko ce zabrana investiranja trajati, kao ni da li ce uslediti i neke nove dodatne mere. U svakom slucaju, bojim se da bi dve godine takvih uslova prouzrokovalo potpuni slom jugoslovenske privrede, objasnjava Stamenkovic.

B. Jager