TRGOVINE ODOBRAVAJU POPUSTE ZA KUPOVINU TEKSTILA

“Jumko" uveo popust od 50 odsto za sve vrste robe iz programa prolece-leto. Potrosaci se posle devalvacije pre opredeljuju za kupovinu hrane nego odece

“Roba koja je moderna i kvalitetna, proda se bez obzira na visoku cenu. Ako je odeca demode, tesko se prodaje i kad se snize cene i organizuje rasprodaja." Ovako Sava Nikolic, pomocnik generalnog direktora za poslove unutrasnjeg prometa u “Kluzu" komentarise mogucnost snizavanja cena i uvodjenja sezonskih rasprodaja. Prema recima Nikolica u domacim uslovima nema prostora za spustanje cena pa se one ne koriguju dok se roba ne proda. “Kluz", vec nekoliko godina, kaze Nikolic vodi ovakvu poslovnu politiku posto je mala kupovna moc potrosaca pa se cene i ne povecavaju u dugim vremenskim razmacima i preko godinu dana. Pre nekoliko meseci “Kluz" je snizio cene za neke vrste robe od deset do 40 odsto ali gotovo nikakvih efekata nije bilo, kaze Nikolic.

“Jumko" je pocetkom aprila uveo popust za placanje u gotovini od 50 odsto za sve vrste robe iz programa za prolece-leto. Isti popust vazi i za kupovinu na dve rate dok je za kupovinu na sest meseci popust 30 odsto. Za kupovinu preko sindikalnih organizacija na sest meseci takodje vazi popust od 30 odsto. Milan Simic, zamenik generalnog direktora kaze da “Jumko" “rasprodaje" robu kad snimi trziste i oceni da je kupovna moc potrosaca mala pa se roba slabo prodaje. Zimska odeca koja nije rasprodata po cenama nizim i do 70 odsto, povucena je i smestena u magacine.

“Jedini nacin da poboljsamo prodaju u sadasnjim uslovima je da se odreknemo dela zarade i da ona umesto 25 do 30 odsto iznosi daleko manje. Posto je “Jumko" proizvodna i trgovinska firma znamo koji su problemi u proizvodnji i da se doslo do vrha noza kao i da cene mogu da se spuste jedino na teret marzi. I to je bolje nego da proizvodimo robu za magacine. Odlgati robu na zalihe katastrofalna je poslovna politika. Mi pratimo kupovnu moc, tezga je najbolji marketing. Od kad smo dali popuste promet se poboljsao, ocekujemo da ce se duplirati mada se on ranijih godina uvecavao i mnogo vise", kaze Simic.

Dragan Rudic, rukovodilac maloprodaje u “Beteksu" istice da su dobavljaci posle devalvacije korigovali cene navise od deset do 30 odsto. Ovih dana manji broj proizvodjaca spusta cene u istom iznosu, ali ne za svu odecu, vec samo za prolecnu. “Posle devalvacije promet je u prehrambenim prodavnicama povecan od 20 do 30 odsto sto znaci da su potrosaci gomilali hranu umesto da su kupovali odecu. Kod nas je prodaja povecana za desetak odsto iako smo ocekivali od 20 do 25 odsto. Trgovci imaju malo prostora za snizenje cena jer od marze od 30 odsto kad se odbije porez na promet koji se placa odmah po preuzimanju robe, ostane zarada od 23 do 24 odsto od cega treba platiti zakup i sve ostale visoke rezijske troskove a tek tada namire “sitna" primanja.

Gordana Brocic, direktor marketinga u trgovinskom preduzecu “Obuca" kaze da je u toku nabavka robe za predstojecu sezonu i da je snizenje nemoguce u jeku sezone. Posle devalvacije cene nisu povecavane, sem cena uvozne robe koja je poskupela zbog povecanja carine pa je i to jedna od povlastica koja je interesantna za potrosace. Snizenje cena za robu koja nije prodata, moguce je, jedino na kraju sezone, sto znaci za zimsku u januaru i februaru, a za letnju u julu i avgustu. Snizenje je stvar poslovne politike i svaka firma ga uvodi da ne bi finansirala zalihe, vec oslobodila blokirani novac. Danas je tesko spustiti cene na teret marze jer su visoki rezijski troskovi i sve trgovine rade sa gubicima, kaze Gordana Brocic.

Prema recima Andrije Tesica, referenta u komercijali “Sporta", ovo trgovinsko preduzece je na teret zarade spustilo cene neprodate robe iz prosle godine (letnje majice, trenerke, dresovi) od deset do 20 odsto. “Posle devalvacije nismo dizali cene iako je marka otisla. Nema nikakvih mogucnosti za snizenje proizvodnih cena jer je posle devalvacije repromaterijal skuplji pa, eventualni popusti mogu da se odobre samo na teret marze", kaze Tesic.

S. Jovicic