STA (DA) SE RADI

Pise: Branislav Milosevic

Cesi imaju poslovicu koja kaze da se covek navikne i na vesala. Srbi dotle nisu stigli, ali bi mirno mogli reci: “Zivimo pod sankcijama, dakle, postojimo”. Jedan general VJ, u slavljenickom zanosu povodom Dana pobede, otkrio nam je da Amerikanci danas provode sankcije nad 2,3 milijarde ljudi u svetu. Ko to laze da smo izolovani? Izopsteni i omrazeni su oni koji ne zive pod sankcijama. Nama je sasvim lepo u drustvu polovine covecanstva. Na ulazu u nas logor, neko ce uskoro postaviti natpis: “Sankcije nas cine slobodnim”.

Zato nasi odlicnici, predsednik Skupstine Srbije, na primer, ponosno izjavljuju da cak i ne razmisljaju o sankcijama: grade brze pruge, koje ce nas odvesti u novi vek. I u Evropu, ako ona, u medjuvremenu, ne pobegne jos dalje od nas. Ni sankcije, medjutim, vise nisu ono sto su bile. Rusija, na primer, nece prestati sa investiranjem u Srbiju. Da li to znaci da ce nam i dalje isporucivati gas, ali nece traziti da platimo ? Ako i Kina pristane da isporucuje naftu, a da im Valter, alias Bata Zivojinovic, placa autogramima, onda su gospoda iz Kontakt-grupe prilicno omanula. Prete nam sirotinjom, kao da smo ziveli u izobilju. Oni jos uvek, izgleda, ne veruju da je onaj nas drzavnik, koji je rekao da cemo jesti i korenje, ali se svetu necemo dati, govorio iz glave naroda.

Kontak grupa, minus Rusija, mislila je da je, posle njenih odluka, na potezu Beli dvor. Greska. Na potezu je Kremlj, posto tamo tvrde da znaju kako treba sa Srbima. Zapad nema nikakvog razloga da se plasi da ce Rusija ovde ojacati svoj uticaj. Taj uticaj je uvek direktno proporcionalan nesposobnosti Zapada da Rusiji odredi mesto kojim ce ona biti zadovoljna. Kad budu pronasli tu fomulu, Srbija ce im se sama kazati.

Da nije rec o Kosovu, nego o odnosima medju velikim silama, potvrdjuje i cinjenica da se one slazu u svemu, osim u primeni sankcija. Nama se cini da je svaka rupa u sankcijama prolaz kroz koji se mozemo ponovo vratiti u svet. Mi kao da hocemo da dokazemo svetu da on ne moze da smisli i primeni toliko sankcija koliko ih mi mozemo podneti. To se ovde zove dostojanstvo, a jos ne postoji dobar prevod ove vrline na svetske jezike. Zato nas, valjda, niko i ne razume.

Rusi, koji tvrde da nas razumeju, nisu jos uvek pronasli nacin da objasne svojim partnerima u Kontakt grupi da cemo na sve pristati, kad nas budu vratili u svetske organizacije iz kojih su nas isterali. Ali, ako u tome ne uspeju, hocemo li njih kriviti sto su poverovali da su sa Srbima postali jaci ?

Zaboravimo, na cas, na Kontak grupu i uzmimo da su socijalisti i radikali u pravu kad tvrde da su Albanci, a ne Kosovo, njihov unutrasnji problem. Hoce li Albanci pristati da ih oni ’rese’ ? Ne verujem da u to veruje cak ni onaj potpredsednik vlade, za kojeg njegov kum pred sudom tvrdi da je lud. Ako, dakle, Albanci i dalje budu trazili da se izmedju njih i srpske vlasti nadje neki Gonsales, moze li se tome vlast odupreti silom? Ocigledno, moze, ali na kraju te operacije ce jedino Kosovo ostati na svom mestu. Albanci i Srbi ce se razici, izvan ili ispod zemlje, a ne smem ni da pomislim sta bi se moglo dogoditi sa ovom vlascu. Spoljasnje mesanje u unutrasnje stvari se, dakle, ne moze izbeci. Ono se moze uciniti samo blagovremenim. Onaj ko to objasni domacinu Belog dvora, imao se rasta i roditi. Otkrio je rupu u sankcijama i odbranio Srbe od njih samih. To je i najboljima medju njima retko polazilo za rukom.