Ekskluzivno za “Nasu Nedeljnu Borbu" govori Leni Fiser, predsednica Parlamentarne skupstine Saveta Evrope, o Kosovu, polozaju Jugoslavije u Evropi, razgovorima s predsednikom Milosevicem

Prvi uslov da SRJ udje u evropsku porodicu jeste - resenje kosovske krize. I srpskoj i albanskoj strani smo porucili da nasilje ne vodi resenju, vec samo u katastrofu za oba naroda. Niko u Evropi nece podrzati nezavisnost Kosova. Do sada su nam iz Beograda stizali samo losi signali, mi jos uvek cekamo na pozitivne, dakle g. Milosevic je na potezu, ali i nase strpljenje, ma koliko veliko, nije bezgranicno

Jovan Radovanovic

“Veoma smo zabrinuti najnovijim razvojem dogadjaja na Kosovu, u Jugoslaviji. Ne shvatamo najbolje tvrdoglavo odbijanje predsednika Milosevica da prihvati medijatora medjunarodne zajednice u pregovorima sa kosovskim Albancima. Ako je meni u razgovorima koje sam s njim vodila sredinom marta u Beogradu, ponavljao da je Jugoslaviji veoma stalo da bude primljena u Savet Evrope, onda mu je svakako bilo jasno da je osnovni preduslov za pokretanje procedure prijema - brzo, mirno, demokratsko resenje polozaja Kosova, pregovorima, a oni se uspesno ocigledno ne mogu povesti bez ’trece’, neutralne strane", izjavila je Leni Fiser, predsednica Parlamentarne skupstine Saveta Evrope, na pocetku razgovora za “Nasu Nedeljnu Borbu".

“Umesto smirivanja na Kosovu, tamo pocinje pravi rat, koliko mogu da vidim, odavde iz Strazbura, jer i jedna i druga strana u sukobu jos ne pokazuju ni malo volje da odstupe od maksimalistickih zahteva", nastavlja gdja Fiser.

Kontradiktorni Milosevic

- Gospodinu Milosevicu je odranije poznat stav i Saveta Evrope i Evropske unije, da se problem Kosova moze resavati jedino pregovorima sa izabranim predstavnicima albanske zajednice na Kosovu, da se najpre moraju obustaviti represija nad albanskim stanovnistvom i policijsko-vojne akcije u tom delu Jugoslavije i da se u resavanju tog slozenog problema koji sve ozbiljnije ugrozava ne samo stabilnost i bezbednost vase zemlje i Balkana, vec i citave Evrope.

Kontradikcija u pristupu predsednika Milosevica jeste u tome sto je on insistirao na ulasku Jugoslavije u institucije medjunarodne zajednice, pa dakle i Savet Evrope, a odbija ucesce predstavnika te zajednice u resavanje problema koji preti da zapali citav jug Evrope. G. Milosevic je i meni ponavljao da je Kosovo unutrasnji problem Srbije, odnosno Jugoslavije i nije pokazao sklonost da prihvati da to, jednostavno, vise nije moguce.

Ako hocete da postanete deo velike evropske porodice, onda kao u svakoj porodici problemi jednoga njenog clana vise nisu samo njegovi “unutrasnji problemi", vec problem citave porodice, narocito ako sve clanove te iste porodice ozbiljno ugrozavaju.

Kako ste onda shvatili referendum u Srbiji s pitanjem da li treba prihvatiti posredovanje “trece strane" u resavanju kosovske krize i da li ste vi, ovde u Strazburu, bili upoznati s namerom da referendum bude raspisan?

- Meni je bilo jasno u razgovorima s predsednikom Milosevicem jos u martu, da ce on sprovesti taj referendum, iako smo mu i ja i ostali clanovi delegacije Saveta Evrope sugerisali da to ne radi. Znala sam vec tada i kakav ce rezultat toga referenduma biti. Ali, u nizu signala koji u Evropu stizu iz Beograda i ovaj spada u - lose. Mi imamo dosta strpljenja i cekamo na pozitivne signale iz Beograda, ali nesto moram reci zbog vasih citalaca: Evropa nece beskonacno cekati na Jugoslaviju, mi idemo nasim putem, vi cete, nastavi li se politika koja sada preovladjuje u vasoj zemlji - ostati na zacelju. To je surova realnost.

Uslovi su jednaki za sve

- To je tacno. Ima zagovornika takve solucije i ovde, u Savetu Evrope. Ali, da bi jedna zemlja usla u nasu porodicu, mora da ispuni neke prethodne uslove koji vaze za sve zemlje koje se kandiduju za clanstvo.

Koji su to uslovi?

- Prvi i osnovni, koji smo, recimo, primenjivali i kod prijema citave grupe zemalja iz istocne Evrope, dakle bivsih komunistickih drzava, jeste pluralisticka demokratija, pravni sistem uskladjen s evropskim, dokazi da se gradi civilno, otvoreno drustvo. To su opsti uslovi. Potom se ide na proucavanje svake zemlje pojedinacno i to ne samo na nivou pravnih akata, vec i svakodnevne prakse u zemlji koja je podnela molbu za prijem.

Da li u toj proceduri postoje neki prioriteti?

- Svakako. U fokusu naseg proucavanja sistema i prakse zemlje-kandidata jesu ljudska i gradjanska prava, kako sa stanovista pravnih dokumenata, tako i njihove primene. U tom sklopu, za zemlju kao sto je Jugoslavija, na primer, posebna se paznja obraca tretiranju i polozaju nacionalnih manjina. Za sve te analize koje se obavljaju “na terenu" angazovani su nasi pravni i politicki eksperti, ali i nezavisni eksperti iz evropskih zemalja.

Molim Vas, koliko traje ta procedura?

- Ona je vrlo duga i slozena. Pravnici detaljno ispituju zakonodavstvo zemlje-kandidata, ali ne samo ono vezano za ljudska i gradjanska prava, vec se pod lupu stavlja, na primer, i krivicno zakonodavstvo, sudska praksa. Zasto? U Evropi je ukinuta smrtna kazna. Ako zemlja ulazi u evropsku porodicu, a ima smrtnu kaznu, mora je izbaciti iz zakona.

Sve to trazi dug, detaljan rad, koji zahteva puno vremena. Tek kada eksperti zavrse sve svoje analize, izlaze sa izvestajem najpre pred Komitet ministara Saveta Evrope. Izvestaj se ozbiljno razmatra na sednicama Komiteta, vodi se produbljena rasprava i tek kada se sve to zavrsi, salje meni na sto, sa svim dopunama i izmenama, a ja s tom verzijom izvestaja upoznajem Parlamentarnu skupstinu. Parlamentarci 40 zemalja-clanica primaju k znanju izvestaj i odlucuju da li ce biti stavljen na dnevni red. Ako bude uvrsten u dnevni red zasedanja, otvara se klasicna parlamentarna debata, najpre principijelna, pa potom po detaljima. Dakle, to je prilika da parlamentarci iznesu svoje primedbe, da daju amandmane, pa kada se sve to zavrsi, dolazi do - prihvatanja konacnog teksta, ili zahteva da bude doradjen, izmenjen itd.

Od onoga trenutka kada se definitivno prihvati izvestaj u koji su, pored svih ekspertiza, ukljucene analize politicke, ekonomske i socijalne prakse u zemlji-kandidatu, dolazi na red odlucivanje o prijemu. Parlamentarna skupstina je konsultativno telo, ona prihvata odluku koju donosi Komitet ministara. Sve u svemu, uobicajeno vreme za proceduru je oko cetiri godine. Ali, mi zelimo Jugoslaviju u nasem sastavu, Evropa nije potpuna bez Jugoslavije, ali je jugoslovensko vodjstvo ono koje treba da ucini prve, neophodne korake.

Na Kosovu obe strane idu na zaostravanje

- Oficijelna Albanija se veoma trudi da sa svoje strane smiri tenzije, jer se oseca ugrozenom. Njima nije u interesu rasplamsavanje sukoba, oni ne zele da ulaze u konflikt s Jugoslavijom oko Kosova, ali se mora razumeti da su spremni da, ako na to budu prinudjeni, stite svoje sunarodnike u Jugoslaviji.

Kad smo kod toga, gdjo Fiser, u Preporukama koje je povodom Kosova usvojila Parlamentarna skupstina Saveta Evrope, kojoj Vi predsedavate, izricito se naglasava da najbolje resenje vidite u sirokoj autonomiji Kosova u okviru Jugoslavije. Odbacen je amandman politicke grupacije ujedinjene levice u Skupstini da se doda “Srbije u Jugoslaviji", a moram Vas podsetiti da je Kosovo pokrajina u Republici Srbiji.

- To je tacno, ali Kosovo je bilo konstitutivni cinilac SFRJ, imalo je gotovo ista prava kao ostalih sest federalnih jedinica. To je suspendovano 1989. godine, a mi mislimo da bi najbolje resenje odista bilo i za kosovske Albance i za Srbiju da se primeni model kakav je bio po jugoslovenskom Ustavu iz 1974. U svim razgovorima koje smo vodili s predstavnicima albanske zajednice sa Kosova, izricito smo naglasili da smo protiv nezavisne republike Kosovo, kao sto smo i srpskoj strani porucili da je to prvenstveno problem odnosa manjine i vecine na jednoj teritoriji.

Zatim, i jednoj i drugoj strani smo izricito naglasili da smo protiv svakog nasilja, bilo ko da ga upotrebljava. Moraju se obustaviti i represija i vojno-policijske akcije od strane srpske, odnosno jugoslovenske vlade, a Albancima smo porucili da se u politickoj borbi za svoja prava ne mogu sluziti terorizmom. To nijedna vlada u Evropi nece podrzati. To je njima jasno receno.

Ono sto ja licno mislim jeste sledece: narodu koji zivi na Kosovu, i Albancima i Srbima i svima ostalima, daleko je vaznije da zivi dobro, da zna da postoji buducnost za njih i njihovu decu, da imaju normalnu, civilnu i pravnu drzavu u kojoj niste diskriminisani zato sto ste druge nacionalnosti, a u kakvoj ce to formi biti, nije najvaznija stvar za sve njih. Od onoga trenutka kada se tamo vrati normalan zivot, kada se ljudi okrenu radu i zaradjivanju, kada shvate da mogu imati pristojan standard, kada mogu slobodno, bez problema da prelaze granice, nece im biti tako vazno kako se drzava u kojoj zive zove.

Jer, dobro je poznato da mi ovde, u Evropi, vec nekoliko decenija gradimo uniju u kojoj ne postoje granice, u kojoj nije najvaznije da li ste Nemac, Francuz, ili Italijan, vec da li umete da radite i privredjujete.

Evropa brise granice

- Znate, dragi moj prijatelju, kada se uzelim dobrog francuskog sira, krenem iz Nemacke automobilom u Francusku i uopste ne primetim kada i gde sam presla granicu. Znam da ona postoji, ali je nevidljiva. To je ono sto zelimo da ostvarimo u citavoj Evropi. To je razlog zasto smo prosirili Savet Evrope na 40 zemalja, od kojih je dobar deo iz bivseg sovjetskog bloka, ali to su zemlje koje se trude, s manje ili vise uspeha da razviju pluralisticku demokratiju, pravnu drzavu, da izgrade otvoreno, gradjansko drustvo. I mi im u tome pruzamo svesrdnu pomoc. Jer, clanstvo u Savetu Evrope, kao predvorju Evropske unije, donosi puno obaveza, ali i otvara mnoge mogucnosti za siroku ekonomsku, politicku, kulturnu saradnju i medjusobno povezivanje.

Nas cilj je - Evropa bez granica. Voleli bismo, ponavljam, da s nama bude i Jugoslavija. Ali, mi moramo ici svojim putem, ne bih zelela da Jugoslavija i ovoga puta propusti i poslednji voz. To nije u interesu naroda koji tamo zivi. Nadam se da ce tamo, pod pritiskom narodne volje, uskoro doci do demokratskih reformi. Mi vrlo pazljivo pratimo promene u Crnoj Gori i budno cemo osmatrati predizbornu kampanju, kao i citav tok parlamentarnih izbora krajem maja i jasno se odrediti prema rezultatima.

Nadu da su promene u Srbiji moguce dali su mi mladi ljudi. Nedavno sam razgovarala sa predstavnicima srpskih studenata ovde. Oni razmisljaju - evropski. A oni su buducnost vase zemlje. Hocu da porucim vasim citaocima da i sami moraju nesto uciniti za svoje dobro, da smo mi ovde, u Evropi, spremni da pomognemo i da nada u boljitak, uprkos svemu sto se trenutno kod vas zbiva, nije zauvek pokopana. Verujem u mogucnost pozitivnih promena u Jugoslaviji, ali nemojte predugo s tim odugovlaciti.