Ima li nade za "novo politicko vodjstvo"

Dobro je podsetiti se svih dosadasnjih neuspeha opozicije, ali i pogledati gde se ko sada nalazi na politickoj sceni, posebno srpskoj, da bi nam bilo jasnije zbog cega ogromna narodna energija i volja za promenama vec gotovo punu deceniju bivaju sistematski razbijani, obesmisljavani i pretvarani u letargiju i odlaske prvenstveno onih koji su se razlikovali "znanjem, pamecu i voljom"

Ivan Mrdjen

"Ja samo zelim da se na celu SRJ pojavi neka licnost koja ce otvoriti neke nove perspektive za nasu zajednicku drzavu", izjavio je proslog utorka u Podgorici predsednik Crne Gore Milo Djukanovic.

"Nemam nade da trio Milosevic-Seselj-Draskovic, toliko potonuo u velikosrpsko nacionalisticko blato da se tesko moze iscupati, moze, i kad bi ga unutrasnji i medjunarodni pritisci priterali uza zid i primorali, da postigne trajno resenje kosovske krize. A pogotovu nema nade da to "trojstvo", koje je tako slozno nastupalo u referendumu, moze jednim takvim resenjem da stvori perspektive stabilnog demokratskog i progresivnog ekonomskog i drustvenog razvoja visenacionalnih Srbije, Kosova i SR Jugoslavije u celini. Daleko vise verujem da taj zadatak moze izvrsiti samo jedno novo politicko vodjstvo, i Srbije i Jugoslavije, drugacijeg politickog sastava od danasnjeg", napisao je za jucerasnji broj naseg lista bivsi jugoslovenski ministar spoljnih poslova Milos Minic.

Osnovni moto mnogih izjava i novinskih clanka poslednjih dana sadrzan je u toj sintagmi - novo politicko vodjstvo, novi ljudi. Istina, nasuprot tome i dalje stoji politicko-informativni monolit, za koji je sadasnje rukovodstvo, na celu s predsednikom SRJ, olicenje drzavotvornosti, mudrosti, odlucnosti i nepopustljivosti, cak i onda kad se donose odluke od kojih ce drzava i narod imati direktno stete, a nemaju bas mnogo veze i sa zdravom logikom, niti pak s necim sto je koliko juce isticano kao mudro i odlucno...

To novo vodjstvo Cosic trazi u "ljudima koji sada nisu u politici", cime prakticno kupuje vreme za sadasnju vlast, znajuci da je period koji je neophodan za artikulaciju i afirmaciju te nove predvodnicke elite znatno duzi od trenutnih mandata svih aktuelnih aktera politicke scene. Milos Minic, s druge strane, to "novo politicko vodjstvo" vidi u udruzenim demokratskim snagama, koje su sada "razbijene i rasturene po usitnjenim politickim strankama i vanstranackim organizacijama", za cije udruzivanje i koordiniranje je potrebno jos vise vremena nego za prepoznavanje i promociju potpuno novih licnosti.

Reagujuci na pojavu udruzenja "Odbrana" - Srpski demokratski klub, olicenog u Miodragu St. Proticu, Matiji Beckovicu i jos nekim vanstranackim licnostima, lider Demokratske stranke Srbije Vojislav Kostunica je naglasio "i dalje nezaobilaznu ulogu stranaka u politickoj borbi" i podsetio na neslavan kraj svih prethodnih precica kojima je pokusavano da se stigne do politickih promena, ukljucujuci i onu najvazniju - da ode Milosevic. Dobro je podsetiti se tih neuspeha, ali i pogledati gde se ko sada nalazi na politickoj sceni, posebno srpskoj, da bi nam bilo jasnije zbog cega ogromna narodna energija i volja za promenama vec gotovo punu deceniju bivaju sistematski razbijani, obesmisljavani i pretvarani u letargiju i odlaske prvenstveno onih koji su se razlikovali "znanjem, pamecu i voljom".

"Smatram se uslovnim apartridom. Nisam se nigde odselio, a zivim u jednoj potpuno stranoj zemlji, sa sve stranijim ljudima oko sebe. I to nije samo moja prica", rece ovih dana ambasador dobre volje Ujedinjenih nacija za zemlje bivse Jugoslavije Djordje Balasevic, ilustrujuci to osecanje bezvoljnosti i besperspektivnosti koje pritiska dobar deo ovdasnje populacije.

Bez takve objektivne analize prakticno su nemoguce stvari o kojima govore Cosic i Minic: ni okupljanje novih ljudi, ni povezivanje demokratskih snaga. Takva analiza trebalo bi da pomogne i rasciscavanju zabluda da se "novo" i "demokratsko" nalazi u nekim strankama i njihovim liderima, imajuci u vidu i one koji se ovih dana otvoreno svrstavaju uz vlast (da ih cak kao "superiorne intelektualce" pocinje da hvali i crvena "Borba"), ali i one koji bi da se, mesajuci se s drugima, opet zaboravi njihova beznacajnost, neefikasnost i poslovicno tupljenje. To bi, pored ostalog, pomoglo i da se s malo vise opreza razmatra opcija po kojoj citav poduhvat umesto ovdasnjih novih i demokratskih snaga treba da izvede ekipa Mila Djukanovica, sama ili pak udruzena sa Miloradom Dodikom.

Medjutim, porazno je i zalosno saznanje da bi takvo objektivno sagledavanje ovdasnjih politickih pozicija mogle da urade jedino sluzbe, da postoji nekakav svetski centar zavere protiv srpskog naroda. Ili bi nesto slicno mogla da naruci sama aktuelna vlast kao stivo za licnu razbibrigu i uveseljavanje.