CETVRTA DONATORSKA KONFERENCIJA ZA REKONSTRUKCIJU BOSNE I HERCEGOVINE

Premijer Milorad Dodik se obavezao pred donatorima da ce ispunjavati sve preuzete obaveze izrazavajuci nadu da ce RS u ovoj godini dobiti prioritete u ulaganjima donatora.

Mirko Klarin
dopisnik “Nase Borbe" iz Brisela

Haris Silajdzic i Boro Bosic na jucerasnjoj konferenciji donatora za BiH FOTO: Fonet

Cetvrta donatorska konferencija je vec na startu pokazala da je prevazidjen “zamor Bosnom" koji se prosle godine - zbog blokade mirovnog procesa - osetio medju donatorima, odnosno vladama i medjunarodnim organizacijama koje obezbedjuju sredstva za program obnove Bosne i Hercegovine. U Briselu su se, naime, juce okupili predstavnici vise od 50 vlada i 35 medjunarodnih organizacija, koliko ih je bilo i na prvoj donatorskoj konferenciji, odrzanoj neposredno po zakljucivanju Dejtonskih sporazuma.

Cilj dvodnevnog skupa je da se prikupi 1,1 milijarda dolara neophodnih za program rekonstrukcije u ovoj godini i taj ce cilj - sudeci po pocetku - lako biti dostignut, a mozda i nadmasen. Prioriteti programa obnove za 1998. su stvaranje uslova za masovniji povratak izbeglica i raseljenih lica; rehabilitacija obrazovnog i zdravstvenog sistema; razvoj privatnog sektora i zaposlenosti; poboljsavanje infrastrukture; strukturalne ekonomske reforme i razvoj odgovarajucih institucionalnih struktura u BiH i entitetima. U narednoj fazi obnove Bosna i Hercegovina se mora pripremiti za period kada ce se pomoc sa strane smanjivati i zamenjivati komercijalnim kreditima i investicijama.

Ozivljeni ili osvezeni entuzijazam medjunarodne zajednice za obnovu Bosne i Hercegovine rezultat je, u prvom redu, saznanja da dosadasnji napori i ulaganja nisu bili uzaludni. Vecina govornika na otvaranju donatorske konferencije ukazala je na niz pozitivnih rezultata koji su u poslednjih nekoliko meseci postignuti u ekonomskoj obnovi, na planu povratka izbeglica, kao i u opstoj promeni politicke i bezbednosne klime u zemlji.

Kao najznacajnija, istaknuta je promena do koje je izmedju dve donatorske konferencije doslo u Republici Srpskoj, cija je nova vlada na delu demonstrirala spremnost da saradjuje na primeni Dejtonskih sporazuma. U ime te vlade, premijer Milorad Dodik se juce i pred donatorima obavezao da ce ispunjavati sve preuzete obaveze, izrazavajuci nadu da ce Republika Srpska u ovoj godini dobiti prioritet u obnovi i razvoju, kako bi se otklonije ogromne disproporcije u dosadasnjim ulaganjima od kojih je - zbog opstrukcije bivse vlade na Palama - srpskom entitetu pripalo tek nekih 15 odsto od ukupne pomoci BiH. Za povecana ulaganja u Republiku Srpsku zalozio se i visoki predstavnik Karlos Vestendorp da bi se, kako je rekao, nadoknadilo zaostajanje iz proslosti i gradjanima srpskog entiteta jasno pokazalo da se isplati saradnja sa medjunarodnom zajednicom. Visoki predstavnik ce se, kako je najavio, zalagati da se 1,1 miliona dolara iz ovogodisnjeg programa rekonstrukcij! e “bratski" podeli izmedju Republike Srpske i Federacije.

Osnovna poruka iz Brisela, naglasio je predstavnik nemacke vlade Ditmar Sle, glasi da ce “oni koji postuju ljudska prava i medjunarodne obaveze moci da racunaju na medjunarodnu pomoc, dok oni koji to ne postuju... ne mogu da racunaju ni na sta."

Uz sve pohvale na dosadasnjim uspesima, govornici su vlasti Bosne i Hercegovine i njenih entiteta upozorili da jos mnogo toga ostaje da se uradi i da im predstoje jos mnoge teske odluke, u cemu medjunarodna zajednica moze da im pomogne... ali ne i da ih i odmeni. “Donatori su tu da vam pomognu... ali uspeh ili neuspeh ovog poduhvata ce, u krajnjoj liniji, zavisiti od vase hrabrosti i vaseg angazovanja" - rekao je prisutnim predstavnicima Bosne i Hercegovine i oba njena entiteta evropski komesar za spoljne poslove, Hans van den Bruk.