UPOZORENJE VASINGTONA MILOSEVICU PRED SASTANAK KONTAKT GRUPE U LONDONU

Gomilanje trupa i teskog naoruzanja na granicama prema Albaniji Vlada SAD okvalifikovala kao "opasnu provokaciju". Klinton upozorio da odsustvo stvarnog dijaloga srpske i albanske strane ozbiljno ugrozava stabilnost u ovom delu Balkana. Gelbard optuzio vlasti u Beogradu da se oglusuju o zahteve Kontakt grupe, upozoravajuci da ce od odlaganja pregovora korist imati jedino ekstremisti s jedne i druge strane

Slobodan Pavlovic
dopisnik "Nase Borbe" iz Vasingtona

Zabrinjavajuca eskalacija krize na Kosovu Policijsko borbeno vozilo u Kosovskoj Mitrovici

Vlada SAD okvalifikovala je kao "opasnu provokaciju" tekuce gomilanje trupa i teskog naoruzanja Vojske Jugoslavije u kosovskom podrucju granice prema Albaniji, uz upozorenje da je rec o potezu koji ne samo dodatno doprinosi povecanju napetosti vec i direktno otezava nastojanja medjunarodne zajednice da se mirnim putem razresi eskalirajuca kriza u ovom delu Balkana.

Prema ovdasnjim vojnim izvorima, u ovo pogranicno podrucje poslato je pojacanje formacijske snage jednog bataljona, dok su, istovremeno, od kraja februara utrostrucene snage specijalnih policijskih jedinica i paramilitarnih formacija angazovanih u obracunu sa pripadnicima tzv. Oslobodilacke vojske Kosova. "Ocigledno je nastojanje da se problem resi grubom silom i zverstvima, a ne dijalogom", izjavio je tim povodom jedan visoki predstavnik Stejt Departmenta, pozdravljajuci vest iz Beograda o naporima zamenika ruskog ministra inostranih poslova Ivanova da privoli Milosevica na prihvatanje stranog posrednistva u srpsko-albanskim pregovorima oko Kosova.

Medjunarodna Kontakt grupa - kako je najavljeno u Vasingtonu - razmotrice sutra u Londonu, na ministarskom nivou, situaciju na Kosovu u svetlu Milosevicevog (ne)reagovanja na zahteve koji su mu poslati sa rimskog sastanka od 29. aprila. Ovdasnja inicijativa je da sledeca kaznena mera bude u vidu vec najavljene blokade svih trgovinskih aranzmana sa inostranstvom i investicija u Srbiji, posle zamrzavanja finansijskih rezervi i sve ostale imovine, sto je pre osam dana vec stupilo na snagu. Predsednik Bil Klinton i premijer Romano Prodi potvrdili su, inace, u sredu saglasnost SAD i Italije o spremnosti da se "znacajno pojaca pritisak" na vlasti u Beogradu kako bi se sprecilo da na Kosovu dodje do reprize tragedije Bosne. Na zajednickoj konferenciji za stampu americkog predsednika i italijanskog premijera, u Beloj kuci, Klinton je upozorio da tekuce odsustvo stvarnog dijaloga izmedju srpske i albanske strane ne samo da doprinosi eskalaciji nasilja na Kosovu, vec i sve ozbiljnije ugrozava stabilnost na ovom delu Balkana.

U odgovoru na jedno novinarsko pitanje, americki predsednik je ostavio tim povodom otvorenom i krajnju mogucnost slanja trupa zapadnih saveznika na Kosovo.

“Na Kosovu imamo situaciju da je taj deo Srbije nastanjen sa 90 odsto Albanaca, koji zele neku vrstu autonomije. Srbi ne zele da se odreknu jednog velikog dela svoje teritorije i zbog toga je, ocigledno, potrebno da pocne da se pregovara o odredjenim legitimnim zahtevima kosovskih Albanaca. Postoji bar 50 razlicitih puteva da se to ostvari na jedan ljudski i legitiman nacin" - rekao je Klinton s tim u vezi, ponavljajuci pritom poznati ovdasnji stav da bi ta trazena samouprava za Albance na Kosovu trebalo da bude u okviru Srbije i Jugoslavije.

Uoci odlaska na briselsku donatorsku konferenciju o Bosni i Hercegovini, o opasnosti da se Kosovo pretvori u novo ratno zariste na Balkanu govorio je u Vasingtonu i specijalni izaslanik za bivsu Jugoslaviju Robert Gelbard. Istupajuci pred senatskim Komitetom za spoljnopoliticke odnose, Gelbard je optuzio vlasti u Beogradu da se oglusuju o zahtevu Kontakt grupe za uspostavljanje dijaloga sa kosovskim Albancima bez postavljanja preduslova, upozoravajuci istovremeno da ce jedino ekstremisti sa jedne i druge strane imati korist od odlaganja ovih srpsko-albanskih pregovora.

Naglasavajuci da je obezbedjivanje politickog resenja za Kosovo “osnovni cilj americke politike" na ovom delu Balkana, ambasador Gelbard izrazio je tom prilikom posebnu zabrinutost SAD zbog gomilanja na granici prema Albaniji trupa, oklopnih jedinica i artiljerije Vojske Jugoslavije, sto kombinovano sa “pretecim vladinim saopstenjima" iz Beograda predstavlja znacajnu i zabrinjavajucu eskalaciju krize na Kosovu. “Mi priznajemo pravo svake zemlje da stiti svoje granice. I pored toga, tesko je prihvatiti javno izrazenu nameru Beograda da zaustavi prekogranicni sverc oruzja - najcesce su to grupice ljudi, preko tesko prohodnih planinskih prelaza - da se to obezbedi velikom koncentracijom tenkova i artiljerije na granici. Amerika je, sa partnerima iz Kontakt grupe, jasno stavila na znanje Beogradu da se to pretece gomilanje vojne sile smatra opasnom provokacijom, uz upozorenje na posledice eventualnih vojnih operacija preko granice Albanije i Makedonije" rekao je u izlaganju pred senatskim komitetom Klintonov izaslanik za bivsu Jugoslaviju, uz konstataciju da je dugogodisnja represija srpskih vlasti prema albanskom stanovnistvu “nacinila od Kosova medjunarodni problem" u cijem su resavanju odlucni da se angazuju Amerika i zapadni saveznici.

Ponavljajuci svoju raniju konstataciju da je Slobodan Milosevic, svojim pogresnim postupcima, postao, posredno, zapravo glavni saveznik OVK, Robert Gelbard obavestio je clanove senatskog komiteta da se ova organizacija sve vise naoruzava, povecava broj clanova i pojacava napade na srpske policijske snage. “Brutalna taktika Beograda takodje je pomogla da ova doskora nepoznata grupa postane poznata sirom sveta i da za nju pocnu da rastu simpatije na Kosovu, u albanskoj dijaspori u Evropi i SAD, kao i medju radikalnim grupama iz Irana i Cecenije, koje pokusavaju da se ubace u Evropu", culo se tim povodom u ovom delu izlaganja Klintonovog izaslanika, uz upozorenje da ce podrska radikalnim snagama na jednoj i drugoj strani samo voditi ka daljem porastu nasilja na Kosovu. “Grdno grese oni koji polaze od onoga “sto gore, to bolje". Ni kosovski Albanci, ni srpski narod, ni medjunarodna zajednica ne mogu sebi da dozvole jos jedan rat na Balkanu".

Kao prvi korak na putu zeljenog i jedino moguceg resenja za ovu najnoviju krizu na Balkanu, ambasador Gelbard ponovio je zahtev Klintonove administracije za besuslovnim dijalogom dveju strana o odredjenoj “pojacanoj autonomiji za Kosovo", naglasavajuci tim povodom da SAD apsolutno postuju teritorijalni intergitet preostale Jugoslavije, ali i da isto tako traze od vlasti u Beogradu da se postuje teritorijalni integritet susedne Albanije i Makedonije. Na tu temu, predsednikov izaslanik rekao je pred senatskim Komitetom za spoljnopoliticke odnose i sledece:

“Stav SAD nije promenjen. Mi se protivimo nezavisnosti za Kosovo. Dalja atomizacija ne bi doprinela regionalnom miru i bezbednosti. Mi, isto tako, ne mozemo da prihvatimo ni produzavanje sadasnjeg stanja. Kosovskim Albancima uskracena su osnovna ljudska prava i politicke slobode koje predstavljaju osnovu stabilne demokratije. Mi, medjutim, verujemo da se izmedju ta dva ekstrema nalazi sirok izbor mogucnosti, koje jedino mogu da se razviju i artikulisu kroz dijalog. Mi cvrsto podrzavamo jedan pojacani status Kosova u okviru SRJ, koji ce se omoguciti znacajna samouprava. Na dvema strana je da odluce kako ce se to uciniti...Premda krajnja odgovornost za popravljanje situacije na Kosovu lezi na vlastima u Beogradi i na vodjstvu zajednice kosovskih Albanaca, znacajnu ulogu u tome ima i medjunarodna zajednica. U Rimu, 29. aprila, SAD i ostale zemlje iz Kontakt grupe pozvale su dve strane da usvoje jedan okvirni program za dijalog, kao i da prihvate jedan stabilizacioni paket, za koji smatramo da moze da pokrene pregovore ukoliko se dve strane sloze da u njemu ucestvuju".

Pomenuti “stabilizacioni paket", prema Gelbardovim recima, predstavlja seriju mera i koraka koji se smatraju neophodnim na putu smanjenja napetosti i postepenog uspostavljanja poverenja izmedju dve strane. Za pocetak, taj paket predvidja povratak misije OEBS u SRJ na duzu stazu - pored Kosova, predvidjeno je postavljanje ove posmatracke misije u Sandzaku i Vojvodini - zatim potpunu obustavu represije beogradskih vlasti, kao i snaznu osudu nasilja i terorizma od strane rukovodstva kosovskih Albanaca.

“Ukoliko predsednik Milosevic zapocne taj proces, spremni smo da s njim tesno saradjujemo u otpocinjanju procesa reintegracije SRJ u medjunarodne organizacije i institucije. Vlasti u Beogradu, a posebno predsednik Milosevic, moraju da shvate da pregovori nemaju alternativu. SRJ ostaje izolovana od medjunarodne zajednice, a kao rezultat te izolacije, kao i izrazito lose ekonomske politike koja se sprovodi, srpska ekonomija je u ubrzanom opadanju. Dinar je devalviran, nacionalni dohodak strmoglavo pada, a spoljni dugovi SRJ idu u stratosferu. Taj status SRJ - a, nazalost, i ekonomske brige srpskog naroda - nece se promeniti dok Beograd ne napravi znacaj napredak u resavanju legitimnih zalbi zajednice kosovskih Albanaca", zakljucio je Robert Gelbard, upozoravajuci da trazeno razresavanje situacije na Kosovu predstavlja glavni elemenat eventualnog uklanjanja “spoljnog zida" sankcija prema SR Jugoslaviji.