HASKI TRIBUNAL DOBIO JOS JEDNU SUDNICU

Zapoceti radovi i na prosirivanju zatvorske jedinice, a od Saveta bezbednosti zatrazeno da odobri formiranje i treceg Pretresnog veca. Britanija blisko saradjuje sa Tribunalom

Mirko Klarin
dopisnik "Nase Borbe" iz Haga

Britanski sudija Ricard Mej sa kolegama na zvanicnom otvaranju druge sudnice Tribunala FOTO: FoNet/AP

Medjunarodni krivicni sud za bivsu Jugoslaviju ubrzano prosiruje svoje "kapacitete": sudske, zatvorske i istraziteljske. U Hagu je juce svecano inaugurisana druga sudnica Tribunala, u kojoj ce se vec danas nastaviti proces Zlatku Aleksovskom, bivsem komandantu HVO logora Kaonik kod Busovace, dok ce se u prvoj (i do sada jedinoj) suditi hrvatskom generalu Tihomiru Blaskicu. Sredinom juna, kako je najavljeno, u pogon ce biti pustena i treca sudnica, sto ce omoguciti paralalno odvijanje cak sest sudjenja. U medjuvremenu, zapoceti su radovi na prosirivanju Pritvorske jedinice UN u Sheveningenu, cije su 24 celije popunjene proslog meseca tako da su dvojica optuzenih - koji su nakon toga stigli u Hag - privremeno smesteni u "obican", holandski zatvor.

Druga, mala sudnica (sa samo cetiri mesta na galeriji za publiku, u odnosu na 150 u prvoj), sagradjena je u bivsem sefu osiguravajuce kompanije Egon, u ciju se zgradu 1994. uselio Tribunal, najpre kao "podstanar." Adaptacija sefa u sudnicu omogucena je donacijom britanske vlade od 300.000 funti. Zahvaljujuci se britanskim predstavnicima na takvoj velikodusnosti, predsednica Gabrijel Kirk Mekdonald je istakla da je - pored cetiri tekuca sudjenja (Blaskic, Aleksovski, Dokmanovic i Celebici) i jednog slucaja u zalbenom postupku (Tadic) - pred Tribunalom jos devet slucajeva (sa ukupno 18 optuzenih) koji cekaju pocetak sudjenja. Ako bi svih 46 javno optuzenih koji su jos na slobodi bili uhapseni ili se dobrovoljno predali, Tribunal bi - izracunala je Mekdonald - ukupno vodio najmanje 21 sudjenje. Zbog toga je, pored trece sudnice, Tribunalu neophodno i trece Pretresno vece, za koje je zahtev vec postavljen Savetu bezbednosti UN, od kojeg Mekdonald ocekuje brz i pozitivan odgovor. Kao stalna clanica Saveta bezbednosti Britanija ce, najavio je juce Dzon Moris, snazno podrzati takav zahtev Tribunala.

U proteklih godinu dana, od dolaska laburista na vlast, Britanija je stala u sam vrh zemalja-prijatelja haskog Tribunala. Predsednica Mekdonald i zamenik glavnog tuzioca Greem Bluit nisu na jucerasnjoj svecanosti stedeli reci zahvalnosti za britanski doprinos Tribunalu. Pored 300.000 funti za novu sudnicu, Britanija je dala kljucni doprinos (2 miliona dolara) za upravo zapoceti program ekshumacija masovnih grobnica u ovoj godini. Dalje, Britanija je prva sa Tribunalom zakljucila sporazum o relokaciji svedoka, po kojem je spremna da godisnje primi 4 svedoka kojima je iz razloga bezbednosti neophodno novo boraviste i novi identitet. Britanski pripadnici u sastavu Sfor prvi su poceli da aktivno primenjuju mandat za hapsenje optuzenih za ratne zlocine, a od svih zemalja iz sastava bivseg UNPROFOR pred sudom je do sada, u ulozi svedoka, nastupilo ubedljivo najvise britanskih oficira i vojnika. Konacno, ali ne i najmanje vazno, Britanija je - kako je juce istakao Greem Bluit - haskim tuziocima i istraziteljima "omogucila pristup poverljivim i osetljivim informacijama", ukljucujuci i onima obavestajnog karaktera.

Prema pravobraniocu Morisu, motiv za takav stav britanske vlade je vrlo jednostavan i jasan: "Pravda je preduslov pomirenju"... a rad haskog Tribunala je "kljucni doprinos implementaciji Dejtonskih sporazuma" - rekao je Moris.