MESECNE ANALIZE I PROGNOZE INSTITUTA EKONOMSKIH NAUKA

Ako bi novcana masa bila povecana na 12,5 milijardi da bi se podrzala proizvodnja, jedna marka vredela bi sedam dinara. Za cetiri meseca inflacija 20,9 a kljucna dilema - kako izbeci hiperinflaciju

U okolnostima u kojima se nalazi nasa privreda ne postavlja se pitanje da li cemo imati inflaciju nego u kojim okvirima se ona moze zadrzati tako da ne preraste u hiperinflaciju. Od nelikvidnosti ili veoma visoke inflacije kao alternative nema spasa dok na sadasnji nacin egzistiraju gubitasi poput onih u oblasti energetike i infrastrukture, procenili su strucnjaci Instituta ekonomskih nauka u najnovijem broju Mesecnih analiza i prognoza.

Na osnovu podataka o makroekonomskim kretanjima logicno slede pitanja da li je na pomolu revizija ekonomske politike za ovu godinu i da li da se sa nesto ekspanzivnijom monetarnom politikom podrzi likvidnost radi podrske proizvodnji. Ekonomska politika je vec podvrgnuta reviziji jer su izmenjeni neki ciljevi, poput nulte inflacije, a preduzimaju se i neke konkretne akcije koje nisu u skladu sa postavljnim ciljevima.

Na drugo pitanje, kako je istakao Tomislav Popovic, direktor Instituta, na jucerasnjoj prezentaciji MAP, tesko je dati precizan odgovor jer je verovatno da se na vrednosti novcane mase od 1,5 milijardi maraka ne moze ostati. S druge strane njeno povecanje od 12 do 12,5 milijardi dinara, sto po sadasnjem kursu odgovara vrednosti od dve milijarde maraka, radi povecanja likvidnosti je neprihvatljivo iz dva razloga. Prvi je sto bi u tom slucaju i pri postojecem obimu proizvodnje kurs marke morao da poraste na najmanje sedam dinara, a drugi je realni izgled da ce se zbog smanjenja uvoza tesko odrzati postojeci nivo privredne aktivnost sto moze kurs marke da podigne i iznad ove granice.U sadasnjim okolnostima devizni kurs niti moze biti stabilizaciono sidro niti ga treba braniti vec treba sto pre preci na kontrolisani fluktuirajuci kurs, kaze Popovic.

U najnovijem MAP se navodi da je obim proizvodnje u martu za 12,7 odsto veci nego u prethodnom mesecu, ali kada se iskljuce kalendarski i sezonski uticaj ovaj porast vec pet meseci stagnira na nivou koji je za 7,4 odsto veci od proslogodisnjeg proseka. Cene su u aprilu povecane za 5,3 odsto tako da se godisnja inflacija, koja je krajem prosle godine bila deset procenata, vec sada popela na 20,9 odsto. Spoljnotrgovinski deficit u prvom tromesecju je 587 miliona dolara sto je znacajno smanjenje ne samo u odnosu na poslednji vec i na prvi kvartal prosle godine. Prosecna neto zarada u martu je za 11,3 odsto veca u odnosu na februar, a razlog je isplata zaostalih zarada u vanprivredi. Novcana masa na kraju marta bila je 8,6 milijardi dinara i u odnosu na kraj prethodnog meseca manja je za oko 300 miliona dinara.

Strucnjaci Instituta ekonomskih nauka nisu se upustali u procene kako ce najnovije kaznene mere prema Jugoslaviji delovati na ekonomska kretanja, ali je Tomislav Popovic prognozirao da bi ukidanje platnog prometa sa inostranstvom domacoj privredi nanelo mnogo steta.

Ove godine ocekuje nas pad standarda jer su iscrpljene sve rezerve u prosloj godinu u kojoj se trosilo vise nego sto se zaradjivalo, naglasila je Milena Jovicic, saradnik Instituta. Njenoj proceni da je devalvacuja prouzrokovala veci rast cena nego sto je statistika zabelezila suprotstavio se Miladin Kovacevic iz Saveznog zavoda za statistiku, novodeci da je ovaj uticaj vidljiv tek posle tri meseca. "I ovaj rast od 5,3 odsto je alarmantan jer su cene belezene u prvoj polovini meseca, a do tada je predvidjeni porast inflacije zbog devalvacije trebalo da se ocituje tek za trecinu", dodao je Kovacevic.

M.Vukovic