NEKI NOVI OBICAJI

Ako bi mu prisao neko nepoznat, Milosevic bi se pitao da li je to izbeglica preko Drine, prevareni stedisa, pokradeni glasac, penzioner, prosvetni radnik, lekar, bivsi dobrovoljac, Albanac... Kad bi to bio neki njegov pristalica, on bi ga sigurno poznavao

Pise: Stojan Cerovic

Negde sam ovih dana cuo vest da je predsednik Hrvatske Franjo Tudjman za Prvi maj izasao i prosetao Zagrebom, pa mu se dogodilo da mu jedan gradjanin pridje i kaze: "Vi mi se gadite". Predsednik je verovatno odranije dugo premisljao kako da reaguje u ovakvom slucaju, pa je pokusao hriscanski. Krenuo je da pomiluje neraspolozenog gradjanina koji se uzasnuto izmakao. Ali, to nas vise, za ovu priliku, ne zanima.

Ovakve i slicne price iz Zagreba, u Beogradu sluze iskljucivo za poredjenje. Na pomenuti incident prva reakcija bila bi nesto kao: "Blago Hrvatima". Njihov predsednik seta, pa mogu da ga sretnu na ulici, cak i da mu pridju i izraze svoja osecanja. Za nas ovde, dakako, nije vazno da li se Tudjman u stvarnosti cesto izlaze ovakvim rizicima, nego da Milosevicu tako nesto nije ni na kraj pameti.

Pre svega on nikud ne izlazi, najmanje medju ljude. Kad bi izlazio nikud se ne bi moglo proci od njegovih gorila, tako da ispada da je ipak uvidjavan. A zasto drzi toliko i takvo obezbedjenje? Pa, bice da njegov polozaj u Beogradu nije bas isti kao Tudjmanov u Zagrebu, a i Srbi se u ponecemu razlikuju od Hrvata. U proslosti su umeli da dignu ruku na vrhovnu vlast i bez vecih razloga. Pored toga, ovde zivi jos mnogo nesrba, koji bi takodje, u direktnom kontaktu, mogli pozeleti da iskazu svoju zahvalnost predsedniku.

Ovde, medjutim, nije najveci problem u odsustvu simolicne komunikacije s gradjanima, nego u tome sto je ovaj predsednik u sustini ostao bez legitimiteta. Po tome koliko bezi i krije se od gradjana Beograda i Srbije vidi se da zna cemu moze da se nada. Ako bi mu prisao neko nepoznat, Milosevic bi se pitao da li je to izbeglica preko Drine, prevareni stedisa, pokradeni glasac, penzioner, prosvetni radnik, lekar, bivsi dobrovoljac, Albanac... Kad bi to bio neki njegov pristalica, on bi ga sigurno poznavao.

Ovde je, dakle, covek koji je izgubio naklonost gradjana a uspeo da ostane na vlasti, sto proizvodi mnoge neprijatne posledice. Jedna od laksih je ta sto je sef drzave osudjen na kucni pritvor i sto je obezbedjenje zaposleno vise nego u Kremlju. Znatno je gore to sto takav predsednik voli da izaziva krize, sto svoje neprijatelje proglasava za narodne i na sve nacine vuce djavola za rep. Ali, mozda je za sada najvaznija pouka ta da Slobodan Milosevic nikad nece moci da postane demokratski predsednik; da Srbija s njim nikad nece postati normalna zemlja i to ostaje ogromni, pocetni srpski minus u svakom sporu, pa i ovom oko Kosova.