ZBOG ZAMRZNUTIH CENA DOMACE FABRIKE TRAZE ZAOBILAZNE NACINE ZA POSKUPLJENJA

Po produktivnosti “Spektar" je drugi pogon u Evropi, posle jednog u Italiji, ali se uprkos efikasnosti proizvodnja deterdzenta po ovoj ceni ne isplati, tvrdi vlasnik Zivorad Tatic

“Ako Dragan Tomic, podpredsednik vlade Srbije, napravi kalkulaciju da je proizvodnja deterdzenta po sadasnjim cenama isplativa, poklonicu mu moju fabriku deterdzenata “Spektar". Nas pogon za proizvodnju praskastih deterdzenata ima kapacitet 1.200 tona i njega opsluzuje 35 ljudi. Po produktivnosti, ovaj pogon je drugi u Evropi posle jednog u Italiji, ali se, uprkos efikasnosti, proizvodnja deterdzenta po ovoj ceni ne isplati".

Ovako sadasnje cene deterdzenta komentarise Zivorad Tatic, vlasnik fabrike “Spektar" u Krusevcu.

Deterdzent “spektrobel" koji proizvodi ova fabrika od januara ove godine, kosta 7,3 dinara po kilogramu i ona, prema recima Tatica ne moze da pokrije troskove proizvodnje. “Iscrpeli smo sve rezerve “peglajuci" sadasnju cenu deterdzenta i ne znam sta cemo dalje raditi. Za praznike proizvodnja nije radila, nadam se da ce se ovih dana problem cene resiti pa cemo moci da nastavimo proizvodnju. Nas zahtev za poskupljenjem lezi u ministarstvu trgovine vise od mesec dana. Domace fabrike bi mogle da proizvedu deterdzent po ceni od 1,6 maraka po kilogramu, umesto da se on uvozi po ceni od 2,2 ili 2,4 marke. Uvozni deterdzent je, osim sto je skuplji, sumnjivog kvaliteta jer se proizvodi i pakuje u Rumuniji i zemljama koje nemaju savremenu tehnologiju za proizvodnju", kaze Tatic.

Ova fabrika bi mogla da pokrije troskove proizvodnje ako bi kilogram “spektrobela" kostao 9,7 dinara. Tatic smatra da drzava ne stiti standard potrosaca na taj nacin sto ne dozvoljava poskupljenje deterdzenta od nekoliko dinara po kilogramu, vec se time forsira uvoznicki lobi. “Takva politika drzave prema proizvodjacima deterdzenta je pravi zlocin. Mi mozemo da promenimo marku svaka tri dana, ali ne zelimo da varamo ni sebe ni kupce. “Spektrobel" je deterdzent ciji je kvalitet utvrdjen pa je u ovu robnu marku ulagano nekoliko godina. Zbog toga ne zelimo da je menjamo niti da dodajemo imenu prefikse “plus" ili “ekstra" i time formiramo cenu koja nam odgovara", kaze Tatic.

Milimir Kovacevic, generalni direktor fabrike deterdzenta “Albus" iz Novog Sada kaze da je zahtev za poskupljenjem deterdzenta nekoliko puta odbijan od novembra sa obrazlozenjem da “se nisu stekli uslovi za korekciju cene i da situacija ne dozvoljava". Ova fabrika je, prema recima Kovacevica za prva tri meseca proizvela 20 odsto vise deterdzenta nego u istom mesecu prosle godine i inspekcija je utvrdila da se on ne zadrzava u magacinima u ocekivanju nove cene, vec da sve sto se proizvede izlazi na trziste.

Od nedavno, ova fabrika pocela je proizvodnju novog deterdzenta “mag" cija je cena visa od cene postojecih deterdzenata. “Na “mag" otpada najveci deo proizvodnje. Prinudjeni smo da pribegnemo ovakvom resenju kad su cene “zamrznute". Zao nam je zbog toga sto smo morali da ulozimo dodatna sredstva u reklamu novog proizvoda. Robna marka se ne stice brzo, jeftino i lako, ali administrativno utvrdjivanje cena nije resenje jer se time ne stite potrosaci. Da je dozvoljeno poskupljenje, deterdzent ne bi bio skuplji od 40 dinara za vrecu od tri kilograma sto ne bi ugrozilo standard potrosaca s obzirom da kupuju dosta skuplji iz uvoza", kaze Kovacevic, napominjuci da “ne zeli da bude grobar firme i po cenu ekonomskih nelogicnosti dovede preduzece u gubitke". “Albus" je, tvrdi Kovacevic, likvidna firma koja ne koristi kredite vec ima sopstvena obrtna sredstva i izvozi u Makedoniju i druge zemlje u vrednosti od dva i po miliona maraka godisnje.

Proizvodjaci deterdzenta nisu protiv uvoza dodaje Kovacevic, ali jesu protiv kontigenata. “Zalazemo se za slobodan uvoz, ali u takvim uslovima moraju biti liberalne i cene pa neka se svako bori sa konkurencijom. U poslednjih pet godina registrovano je 375 firmi koje se bave proizvodnjom sredstava za higijenu sto znaci da fabrike deterdzenata nisu u monopolskom polozaju. Trebalo bi propisati minimalne uslove za proizvodnju i kvalitet i dozvoliti da cene utvrdjuje trziste", kaze Kovacevic.

S. Jovicic