PROIZVODJACIMA JE LAKO DA IZVEDU LOSU RACUNICU - TVRDI SRPSKI MINISTAR TRGOVINE

Kod secerana postoje problemi stari 15 godina, jer rade s kapacitetom od 30 do 40 odsto. Mi cemo im reci gde su njihove dubioze, jer jednom se to stanje mora preseci, kaze Zoran Krasic, ministar trgovine u Vladi Srbije

“Trgovina treba da stiti potrosaca kao svetinju i omoguci mu da bira robu koju ce kupiti. Nisam protiv uvoza, ali se pitam koga stitimo ako postoje domace fabrike za proizvodnju odredjenog proizvoda koje ne rade pa se roba uvozi. Tada potrosacu nismo dali mogucnost da bira vec smo mu ponudili samo jedno resenje. Ako je uvezen deterdzent po daleko visim cenama zato sto domaceg nema dovoljno, pitam se koga stitimo", kaze Zoran Krasic, republicki ministar za trgovinu.

Na pitanje da li ce, prema proizvodjacima koji su pustili u promet novi proizvod po “odredjenoj", visoj ceni (verovatno zato sto nisu dobili saglasnost za povecanje cena, vec postojecih proizvoda) biti preduzete neke mere, Krasic kaze: “Fabrika deterdzenata 'Albus' je plasirala novu marku deterdzenta - 'mag' i to je njeno pravo, ali Ministarstvo trgovine, prema postojecim propisima, nema pravo da ih u tome spreci. Ministarstvo moze samo da dalje prati kretanje cene tog proizvoda. Medjutim, mislim da dugorocno gledano to nije pametan potez jer za plasman novog proizvoda treba uloziti sredstva za reklamu", kaze Krasic.

I secerane se, prema recima Krasica, trude da se prikazu kao mocne i izvrse pritisak za korekciju cene. “Rekli smo im sta i kako moze da se radi. Kod njih postoje problemi stari 15 godina, one rade s kapacitetom od 30 do 40 odsto. Niko im ranije nije rekao gde su njihove dubioze. Mi cemo im reci, jer negde mora da se presece. Kod njih nije tesko izvesti losu racunicu i traziti povecanje cene. To svako moze, cak i dobra firma", napominje Krasic.

Kontigenti bilo da su “obicni" ili “cudni" predstavljaju poseban problem jer, kaze Krasic, obezbedjuju monopolski polozaj firmama koje ih dobiju.

Nekoliko poslednjih godina siva ekonomija je znacajno narasla, ali se zna, kaze Krasic, da je nju tesko apsolutno pobediti. Jedini nacin za njeno suzbijanje jeste izmena propisa o visini akcize i poreza na promet. “Medjutim, postoji i druga strana, a to je da mnoga preduzeca ne rade pa ljudi od necega moraju ziveti. Ako se nelegalno trziste ipak suzbija, to treba ciniti na granici jer kad roba udje u zemlju, tesko je otkriti. Nadam se da ce carina da profunkcionise kako treba, ima nagovestaja da ona bolje radi jer se kolicina stranih cigareta u ilegalnom prometu smanjila. Nekad se carina neopravdano proziva jer se neke stvari zavrsavaju i van nje, pripreme se papiri da roba ulazi ili izlazi, a ona, u stvari ne predje granicu. U kritikama treba biti konkretan", kaze Krasic.

Privatizacija trgovinskih preduzeca trebalo bi, prema recima Krasica, da bude brza, obavezna i sto korektnija. Najbolji oblik privatizacije jeste ona koja donosi zive pare. Nisam siguran da je dokapitalizacija prava privatizacija, jer se postojece stanje zadrzava a povecava samo osnovni ulog. Ministarstvo trgovine ce dati svoje misljenje za privatizaciju pet firmi koje se nalaze na spisku za transformaciju po posebnom programu, a ostale ce taj proces same sprovoditi jer ministarstvo nema nikakvih kompetencija, napominje Krasic.

U 27 trgovinskih preduzeca uvedene su privremene mere i one su pokazale dobre rezultate, dodaje Krasic, naglasavajuci da se “stalno javlja potreba da kod velikih sistema intervenise drzava". “Treba objasniti da se radi o samostalnim privrednim subjektima. Ministarstvo trgovine nema direktnih nadleznosti i zakonskih prava na osnovu kojih bi moglo da intervenise", dodao je Krasic.

S. Jovicic