JUGOSLOVENSKA PRIVREDA DOCEKUJE NOVE SANKCIJE U STANJU TOTALNE ISCRPLJENOSTI

Sa prosecnom zaradom i penzijom ispod 200 nemackih maraka, uz kolaps bankarskog sistema i kradju drzavne imovine, oporavak zemlje nije moguc ni u narednih 20 do 30 godina

Rezultati koje je privreda ostvarila u 1997, ili sest godina nakon uvodjenja sankcija UN, ne daju nikakvu nadu za izlazak iz ekonomske, socijalne i politicke krize, niti se nazire rok kada se to moze ostvariti pod danasnjim uslovima medjunarodne izolacije i spoljnjeg zida sankcija. Ovu konstataciju ekonomista Milenko Nikitovic potkrepljuje sledecim podacima - u prosloj godini ostvareni fizicki obim industrijske proizvodnje iznosi 35 odsto u odnosu na 1989 (poziva se na podatak Instituta ekonomskih nauka) ili 49,5 odsto kako tvrdi Savezni zavod za statistiku, dok je realizovani izvoz svega 40 odsto onog iz te uporedne godine. Konkretno, rec je o 2,3 milijarde naspram sest milijardi dolara iz 1989. godine.

Negativnu sliku dopunjuju prosecne zarade i penzije, danas ispod 200 maraka, nizak zivotni standard, verovatno najnizi u Evropi, kao i niska kupovna moc stanovnistva. Kolaps bankarskog sistema, kradju drzavne imovine tipa “Energogas", DIN i druge jos neotkrivene, ne treba ni pominjati. Racunajuci smanjenje drustvenog proizvoda i izvoza u proteklih sest godina, samo direktne stete u privredi iznose oko 100 milijardi dolara. Ovome treba dodati 37 odsto nezaposlenih (koje Sindikat procenjuje na 50 procenata), kao i hiljade ljudi na prinudnim odmorima, koji takodje predstavljaju armiju nezaposlenih, istice Nikitovic. Na osnovu svega toga on zakljucuje da u uslovima medjunarodne izolacije, spoljnjeg zida sankcija i najnovijeg pritiska medjunarodne zajednice oporavak zemlje nije moguc za sledecih 20, pa ni 30 godina, a najverovatnije nikada.

To “nikada" odnosi se na povecanje industrijske proizvodnje drustvenog proizvoda i izvoza na nivo iz 1989. godine. Pri tome, ondasnjih sest milijardi dolara vrednosti izvoza, danas treba da iznose najmanje deset milijardi, jer je trgovinska razmena u dinarima sa bivsim jugoslovenskim republikama iznosila 36 odsto od ukupne trgovinske razmene. Isto “nikada" odnosi se i na nemogucnost potpunog oporavka privrede, bankarskog sistema, znatnije povecanje zivotnog standarda i kupovne moci stanovnistva i predvidja dalje zaostajanje zemlje u odnosu na razvijene i srednje razvijene zemlje gde smo nekada i sami pripadali, konstatuje Nikitovic.

Zbog toga je njegova preporuka Naucnom drustvu ekonomista Jugoslavije bila da, umesto zakljucaka koje je usvojilo na svom nedavnom savetovanju o stanju jugoslovenskih preduzeca i banaka, od Savezne vlade i svih institucija u ovoj zemlji zatrazi sledece: da odmah preduzmu sve sto je potrebno da se obezbedi povratak u medjunarodnu zajednicu i njene organizacije, jer bez ovog uslova zemlja i dalje neminovno ostaje u siromastvu, koje se moze samo povecavati. Jedino na taj nacin zemlja moze racunati da ce doci do pocetnog kapitala za privredni oporavak i sprovodjenje ekonomskih reformi, kaze ovaj ekonomista.

B. Jager