PRIMITIVIZAM RASKOSI NA SAHRANAMA I GROBLJIMA

Pejdzer u grobnici

Patrijarh Pavle je u listi “Pravoslavlje" upozorio vernike i svestenstvo da se uzdrze od stetnih stvari, neumerenih gozbi prilikom sahrana jer je “telo smrtno, a dusa vecna"

Sahrane mocnih politicara, biznismena ili “zestokih" momaka postale su prilika da se pokaze bogatstvo i moc novca mnogo vise nego zalost i saosecanje zbog gubitka i smrti. Tom i svim drugim velikim pokazivanjima gde forma postaje bitnija od sustine uveliko se pridruzuju i svestenici, dajuci tako blagoslov primitivizmu. To je razlog nedavnom obracanju patrijarha Pavla vernicima i svestenstvu koje on opominje da je raskos na sahranama i dacama u suprotnosti sa duhom pravoslavlja koje pociva na evandjelskom ucenju o besmrtnosti duse, a ne tela.

“Ni na kakav nacin to ne sme da bude gozba, preterivanje u mnostvu luksuznih jela, pogotovo raznog alkoholnog pica, da se neumereni opiju, pocnu neumesne razgovore, pa cak i zapevaju", istice patrijarh u svom upozorenju i dodaje: "Hriscani se moraju toga osloboditi, pogotovo sto pri sahranama ima toliko druguh neizbeznih izdataka, pa je nerazumno jos ih uvecavati nepotrebnim troskovima. I to u vreme ovolike skupoce i nemastine. Zar se novac potrosen na nehriscanske gozbe i nekorisne vence od vestackog ili prirodnog cveca ne bi mogao upotrebiti u nesravnjivo korisnije i plemenitije svrhe. Umesto izdataka na te, ne samo nekorisne, nego sa hriscanskog gledista stetne stvari, zar ne bi rodbina i prijatelji pokojnika mogli taj novac priloziti kao pomoc siromasnoj porodici ili kojoj dobrotvornoj ustanovi ..."

Da bi ukazao na smisao molitvi i obicaja pri sahranama patrijarh je objasnio da je rec o odrzavanju duhovne veze sa pokojnicima. “Cinimo dobra dela u njihovo ime, prinosimo koljiva, palimo svece, dajemo dace u podusja. Smisao je toga da nam koljivo, kuvana psenica, napominje rec Hristovu da posejano zrno psenice kad proklija, donese vlat i klas, zrno istrune, ali donosi stostruki plod. Donosi ga ne u tami zemlje, gde je proklijalo, nego u vazduhu u svetlosti sunca. Prikazuje nam, dakle, na taj nacin smrtnost tela i zivot besmrtne duse ..."

Patrijarh objasnjava da spremanje hrane na dacama ne znaci da je ta hrana za pokojnika i da to jede njegova dusa , vec je za domace, prijatelje i sirotinju koja se nadje na groblju, da bi se i nepoznati pomolili za dusu pokojnika.

Raspis o hriscanskim obicajima

Ovo nije prvi put da patrijarh napismeno upozorava vernike i svestenstvo da budu umereni. On je i ranije uputio takozvani raspis o hriscanskim obicajima ne samo prilikom sahrana nego i kod drugih prigodnih okupljanja i slavlja. Ovog puta, medjutim, patrijarh upozirava da ce “zbog nerazumnih postupaka" morati upotrebiti i strozije mere, poput crkvenog suda i zabrane svestenicima da ucestvuju na opelu ili podusju.

Generacija “turbo" bogatasa i tzv. zestokih momaka koji su zajahali karijeru na talasu rata devedesetih godina uvela je nove obicaje vezane za religiozne procesije. Jos se pamti slucaj kada je jedan od beogradskih biznismena doveo svestenika kako bi mu osvestao kockarnicu. Drugi biznismen, sada sportski radnik, sa bogatom kriminalnom karijerom iz mladosti, nije propustao nijednu priliku da pomene kako je on borac za “srpsku pravoslavnu veru", te je u vise navrata pravio spektakle koje su iskreni pravoslavci nazivali “religioznim kicerajem".

Sprovodi kriminalaca, inace, cesto su prilika da se vide neke neverovatne scene. Na jednoj od sahrana odrzanoj prosle godine prisutni reporteri mogli su da vide kratko osisane momke kako u crkvu ulaze sa pistoljima koji su diskretno virili ispod sakoa “Armanijevih" odela. To je trajalo sve dok prisutni svestenik nije intervenisao pa je jedna od devojaka dobila zadatak da kod ulaza pricuva oruzje onih koji su ulazili u hram.

Sahrana cuvenog zemunskog prestupnika Radeta Caldovica Cente na Zemunskom groblju bila je specificna po tome sto je rodbina, po poslednjoj pokojnikovoj zelji, dovela kompletan sumadijski trubacki orkestar u narodnim nosnjama. Instalirano je i ozvucenje zbog posmrtnih govora pa je prilikom spustanja sanduka “pola" Zemuna moglo cuti zvuke pesme “Zlatibore pitaj Taru". Postujuci, takodje, pokojnikovu zelju pojedini prijatelji su tokom ovog neobicnog “posmrtnog marsa" davali ritam zvizducima i podvriskivanjem.

“Turbo" sprovodi

Cest obicaj je poslednjih godina da se u raku umesto grumenja bacaju razni drugi predmeti. Medju “zestokim" momcima posebno se ustalilo da u grob bace “pejdzer", navodno, da bi simbolicno ostali u kontaktu sa svojim prijateljem. Ovakvi sprovodi obicno se zavrsavaju pijankom a bilo je slucajeva da okupljeni odu u kafanu pod izgovorom “da bi pokojnik to najvise voleo".

Stvar prestiza je ko ce doneti veci venac a na prikacenim trakama obavezna je sintagma “poslednji pozdrav bratu...". Prilikom podizanja nadgrobnih spomenika obicno se na njima naslika ili izvaja pokojnik u nekoj od karakteristicnih poza. Tako je grob Djordja Bozovica Giske, komandanta “Srpske garde" prepoznatljiv po spomeniku izvajanom u prirodnoj velicini gde je Bozovic “obucen" u vojnu uniformu. Branislav Matic Beli, Bozovicev prijatelj izvajan je u “normalnoj" pozi, a cuveni Ljuba Zemunac je “napravljen" kao bokser u gardu. Na groblju Orlovaca postoji spomenik jednog prestupnika mladje generacije gde je na nadgrobnoj ploci naslikan on kako drzi pistolj u ruci. Cest slucaj je da se na ploci naslika pokojnik naslonjen na “besan automobil".

Nastojanja Srpske pravoslavne crkve da uvede red u ponasanje na grobljima, naravno, ne odnosi se samo na pripadnike “kriminalne" potkulture jer su poznati i drugi primeri kada se od smrti prave ceremonije po sopstvenim “obicajima". Mnogi smatraju, medjutim, da bi sira drustvena akcija na poducavanju pravoslavnim obicajima bila, ako nista drugo, bar zastita mrtvih.

J. Kocijan
D. Petrovic