Amerikanac medju Srbima

Kvejd i domaci autori filma “Spasitelj” ocigledno su mislili da su napravili antiratni film, ali je dobar deo ovdasnje probrane publike bio posebno odusevljen scenom u kojoj Kvejd masakrira Muslimane u dzamiji. Ako, dakle, Beograd na prvi pogled deluje normalno, to je samo zato sto se po odelu, hodu ili govoru ne vidi koliko ovde ima salonskih fundamentalista i fanatika

Pise: Stojan Cerovic

Pre nego sto smo ga videli u “Spasitelju", u domacoj prici i na nasem terenu, ovaj Denis Kvejd mogao nam je izgledati, recimo, standardno americki. Ali, kad je navukao maskirnu uniformu, poceo da se lomata po bosanskom (zapravo crnogorskom) kamenjaru, da vozi “jugo", puca u sve sto mrda i druzi se s nasim krvolocnim brdjanima, odjednom vidimo da se njegovo lice tu sasvim dobro uklapa. Isti Z, moj drug iz detinjstva.

Ne bih rekao da je ovde rec samo o glumackoj transformaciji. Pre ce biti da ljudsko lice menja izraz i znacenje u zavisnosti od okoline i situacije. Tacnije, menja se nase opazanje istog lica. Ali, mozda se menja i sam covek. U ovom filmu, vise od osnovne ideje, bilo mi je zanimljivo bas to pitanje pod kojim okolnostima Amerikanac moze da postane bosanski Srbin. Kvejd me ubedio da to ne bi bilo narocito tesko. Njegova promotivna poseta Beogradu bila je, naravno, medijski dogadjaj. Vidim da su svi hteli da ga pitaju isto sto i sve druge strance, naime, sta misli o nama? Kako mu izgledamo? Da li na nama primecuje nesto cudno kad nas malo bolje zagleda? I svi su s olaksanjem preneli nekoliko ljubaznih reci, sto jedino i moze da se kaze na takva pitanja. Ali, ovde naravno nije toliko bitno sta Kvejd misli ili kaze. Bitno je jedino pitanje dokle ce ljudi ovde imati tu tuznu potrebu da kod drugih proveravaju da li jos lice na ljude.

Takva pitanja, sudeci po reakcijama premijerne publike u Beogradu, nisu nimalo izlisna. Naime, Kvejd i domaci autori filma “Spasitelj" ocigledno su mislili da su napravili antiratni film, ali je dobar deo ovdasnje probrane publike bio posebno odusevljen scenom u kojoj Kvejd masakrira Muslimane u dzamiji. Ako, dakle, Beograd na prvi pogled deluje normalno, to je samo zato sto se po odelu, hodu ili govoru ne vidi koliko ovde ima salonskih fundamentalista i fanatika.

To su, dakako, mahom ljudi koji bi, inace, pali u nesvest kad bi videli da neko kolje pile. Ali, na filmu, ili u kafanskoj prici, veruju jedino u genocid. Mislim da se ona popularna ruralno/urbano podela uglavnom svodi na ovo. Nikad nisam bio mnogo zagrejan za pricu kako su Beograd, Zagreb i Sarajevo upropastili Hercegovci, Sandzaklije i uopste dinarci. Verujem jedino da se seljaci, za razliku od gradjana, ne uzasavaju krvi, ali su ovi drugi obicno “teorijski" krvolocniji. I ko je sad tu od koga i u cemu bolji, stvar je ukusa i moralnog cula.