OCENA BRITANSKOG ISTORICARA NOELA MALKOLMA U LONDONSKOM “TAJMSU"

Stara Jugoslavija se raspala na konstitutivne delove od kojih je svaki ostao nezavisna drzava, pa i Kosovo ima pravo na isti tretman - pise poznati britanski istoricar

Beograd, Beta. - Britanski istoricar Noel Malkolm, autor knjiga “Kratka istorija Bosne" i “Kratka istorija Kosova", ocenjuje u “Tajmsu" od 1. maja da zapadne sile treba da podrze zahtev kosovskih Albanaca za nezavisnim Kosovom.

Kako prenosi Radio Bi-Bi-Si (BBC) u emisiji na srpskom, autor nedavno objavljene knjige o Kosovu pise da politika Kontakt grupe, zasnovana uglavnom na ispostavljanju rokova Slobodanu Milosevicu da povuce snage sa Kosova i zapocne dijalog sa tamosnjim Albancima, samo doprinosi rasplamsavanju sukoba i ide na ruku albanskim ekstremistima. “Umesto toga, Zapad bi trebalo da podrzi stvaranje nezavisnog Kosova i oslobodi se pogresnog straha da bi se time stvorio opasan presedan prema kojem bi i etnicke grupe u drugim drzavama, u prvom redu Albanci u Makedoniji, mogli da zahtevaju svoju drzavu", ocenjuje Malkolm.

On navodi da bi zapadni politicari pazljivijom analizom shvatili da zahtev kosovskih Albanaca nije zasnovan na posedovanju etnicki ciste teritorije vec na Ustavu bivse Jugoslavije. “U Titovoj Jugoslaviji, Kosovo je imalo status autonomne pokrajine u Srbiji, mada je funkcionisalo i kao konstitutivni element jugoslovenske federacije. Prema tome, pravna argumentacija je relativno jednostavna: stara Jugoslavija se raspala na konstitutivne delove od kojih je svaki postao nezavisna drzava, pa i Kosovo ima pravo na isti tretman", pise Malkolm.

Takvo resenje, po njegovoj oceni, ne bi ugrozilo Makedoniju, vec bi nasuprot, samo ucvrstilo njenu drzavnost koja se zasniva na istom pravnom argumentu. Malkolm u komentaru navodi “cudjenje sto cak i neki srpski nacionalisti pokazuju vise spremnosti da razmotre ovu mogucnost od zapadnih politicara". “Usled svoje zabrinutosti da bi zbog razlika u prirastaju Albanci za nekoliko generacija mogli da postanu vecina u celoj Srbiji, veliki broj Srba prihvata da za pedesetak godina Kosovo nece biti deo Srbije, pa cak ni Jugoslavije", pise Malkolm.

Britanski istoricar zavrsava komentar o kosovskoj krizi konstatacijom da je “neobicno da je jedina prakticna mogucnost u vezi koje bi pregovori mogli da napreduju upavo ona koju je Zapad resen da iskljuci".