NEKI NOVI OBICAJI

Ni glavnom carobnjaku Ozu i gospodji Ozni nije poslo za rukom da iz Djukanovica, ni pod mukama, iscede neku separatisticku misao

Pise: Stojan Cerovic

Poceo je mesec borbe protiv Mila Djukanovica. Verovatno su vec formirane ekipe vracara, carobnjaka, strucnjaka za crnu magiju, bacanje cini i mrsenje konaca. Isprobace se tradicionalni domaci recepti, tako da ce porasti potraznja kokosjih nogica i krilaca slepog misa. Trosice se beli luk i carobne formule. Nesto od onoga sto se ovde javno izgovara o Djukanovicu i Crnoj Gori vec zvuci kao caranje i mrmljanje tajanstvenih bajalica. Ali, verujem da se ovog puta nece zanemariti ni tudji patenti, poput vudu magije. Hocu da kazem kako treba da se pripremimo i pripazimo, posto ovo nece biti lako podneti. Manji deo tih vradzbina dospece do Crne Gore, a glavnina ce, kao i obicno, ostati ovde, u Beogradu i Srbiji. Ovde se narod i drzava vec godinama saplicu i hvataju u zamke drugima namenjene. Odavde se baksuziralo na sve strane i u svim pravcima i to je postalo glavna privredna grana, a kako nam je izvoz ogranicen, nagomilali smo ogromne zalihe baksuzluka.

Ali, pre nego sto se ta propala proizvodnja napusti, Srbija se sprema na jos jedan divovski napor. Crna Gora je tezi slucaj, a i ovdasnji vesci su umorni, razocarani i mrzovoljni, ali to samo znaci da ce se raditi grublje i brutalnije nego ikad. Slucaj je tezi zato sto u Beogradu i Srbiji niko ne zna ko je sve Crnogorac i ko ce kako, ako bude primoran, u sebi prelomiti. Ovog meseca radice se upravo na tome i nema sumnje da ce uvrede Djukanovicu biti zapravo upucene Crnogorcima. To znaci da spletka s uvodjenjem u igru jedne stare svadje ne pogadja i ne razara samo Crnu Goru, nego i Srbiju. S Crnogcima u Beogradu to bi moglo ispasti rizicnije nego s bilo kim, sto se vidi po tome da oni ne reaguju kao drugi, bivsi jugoslovenski narodi. Njihovo osecanje da su u Beogradu kod kuce je neizlecivo. Ni glavnom carobnjaku Ozu i gospodji Ozni nije poslo za rukom da iz Djukanovica, ni pod mukama, iscede neku separatisticku misao.

On im samo ponavlja da su bas oni nepopravljivi baksuzi i da on nece jos dugo trpeti da mu brukaju Beograd. Hoce, kad dodje, da zna da je dosao medju svoje. Nekome neupucenom ovakve poruke zvucale bi uzasno pretenciozno i bez ikakvog pokrica. Ali, mnogo toga izmedju Srbije i Crne Gore je porodicna stvar, a i sam identitet glavnih likova je rezultat slobodnog opredeljenja. Na kraju, ko zna, moze ispasti da Djukanovic u Beogradu ima manje vidljivu ali vazniju podrsku nego Milosevic u Podgorici.