ZORAN KRASIC (SRS), NOVI MINISTAR TRGOVINE U VLADI SRBIJE, O SNABDEVENOSTI TRZISTA I VLADINOJ POLITICI CENA

U pocetku smo dobijali po 30 zahteva za poskupljenje, a kad su proizvodjaci videli da nismo progutali taj mamac, poceli su da odustaju. To sto do sada nije odobreno nijedno poskupljenje, ne znaci da opravdane zahteve necemo uvaziti. Veca cena mleka nece biti odobrena, kaze Krasic

“Od 230 zahteva za povecanje cena do sada je pregledano vise od polovine i nije odobreno ni jedno poskupljenje. U pocetku je stizalo 30 zahteva dnevno, ali kad su videli da nismo progutali taj mamac, poceli su da odustaju. Odbacivanje zahteva za povecanje cena, nije politicka odluka. Zahtevi za povecanje cena se analiziraju i prema do sada pregledanim, utvrdili smo da je u te cene, vec ugradjena ocekivana inflacija i kurs 5,6 ili 5,8 dinara za marku. Bilo je i mangupskih ponasanja, podignu cenu u toku vikenda i “guraju" je do ponedeljka kad ih poseti inspekcija. Ne treba sumnjati u snabdevenost trzista i razmisljati o nestasicama, bar kad je rec o 11 osnovnih prehrambenih artikala. Ta roba je bilansirana i ima je dovoljno. Robne rezerve su intervenisale kad je ocenjeno da je trebalo to uraditi i sprecen je psiholoski udar. Ne moze se biti neprekidno na apanazi robnih rezervi nego se trgovci moraju boriti za komercijalne ugovore sa proizvodjacima."

Ovako snabdevenost trzista osnovnim prehrambenim namirnicama i kretanje cena ovih i drugih proizvoda, ocenjuje Zoran Krasic, republicki ministar za trgovinu.

Neke robe su, prema recima Krasica, gomilane u magacinima i pustene u promet tek posle devalvacije pa se on prvih dana povecao za 70 odsto. Sada je trziste relativno stabilno, poslednja dva-tri dana ima dovoljno i mleka, a jedino ima “iskakanja" kod cene brasna. Umesto da mlinovi isporucuju tip 500 i 850, pekarama prodaju brasno tipa 400 po visoj ceni zbog cega one imaju probleme. S obzirom da se ovo brasno mlevenjem psenice dobija u minimalnim kolicinama od svega pet odsto, sudeci prema isporukama, imali smo zetvu koja je premasila sve rekorde, napominje Krasic.

Razlozi za poskupljenje mleka zbog povecanja cena ambalaze su, prema recima Krasica, neopravdani jer ambalaza ucestvuje sa svega pet odsto u strukturi cene mleka. Postoji uredba koja propisuje da su mlekare obavezne da 35 odsto od otkupljenih kolicina prerade u pasterizovano mleko. Primedbe da je smanjen otkup takodje ne stoje jer otkud viska mleka za izvoz, kaze Krasic, napominjuci da je jedna mlekara trazila dozvolu za izvoz mleka, ali je nije dobila i nece sve dok bude poremecaja u snabdevanju na domacem trzistu.

Uljare imaju odobrene fabricke cene od 7,50 do osam dinara po litri, (razlike u cenama su posledica razlika u kapacitetima), kaze Krasic, napominjuci da to nije postovao, jedino “Dijamant" koji je ulje prodavao po 9,5 dinara, odbijajuci da vrati cene zbog cega je pokrenut postupak za privredni prestup. “Nezakonito stecena dobit otici ce u budzet jer hocemo da stavimo do znanja da se monopolisti ne mogu tako ponasati.

Vestacke nestasice nastaju tako sto sedne nekoliko direktora kao “majstorski lobi" i dogovori se o izazivanju nestasica dok se ne promene cene. Drzava ima instrumente za sprecavanje takvog ponasanja, a jedan od njih je i taj sto one nece dobiti dozvole za izvoz sve dok uredno ne budu snabdevale domace potrosace. Posle odbijanja prvih zahteva za povecanje cena kod mnogih su se rasprsile zelje da isto traze", kaze Krasic, napominjuci da u uslovima zatvorenog trzista, monopolskog ponasanja, psihoza nestasica i pada standarda, inspekcija ima znacajnu ulogu u suzbijanju nezakonitosti i regulaciji cena.

“Smatram da je broj cena koje su na rezimu saglasnosti visok. Ova vlada se opredelila za libralizaciju, ali to se ne moze odigrati preko noci, vec proces moraju pratiti i druge mere, a najvaznija cinjenica je spremnost proizvodjaca za trzisno ponasanje. Mi zelimo da se razvija konkurencija koja treba da utice na snizavanje cena, medjutim u nekoliko prethodnih meseci kod nas su se desavale paradoksalne stvari. Uvoznici su zidali cene uvozne robe, pa je konkurencija vise uticala na rast nego na snizenje cena", kaze Krasic, napominjuci da ne treba steci utisak da je vlada zauzela cvrst stav da ne dozvoli poskupljenje ako je opravdano.

Pri analizi zahteva za povecanje cene razmatraju se nivoi cena, stanje na trzistu, uticaj uvoznih komponenti i naftnih derivata i drugo. Procenili smo da ce devalvacija i poskupljenje nafte ukupno podici nivo cena za sedam odsto. Do 1. maja nije bilo postignuto to povecanje vec nesto nize, sest i po odsto, dodao je Krasic.

S. Jovicic

Sutra: O zahtevima secerana i fabrika deterdzenata