ZIVKO PREGL, NEKADASNJI POTPREDSEDNIK PROREFORMSKE VLADE ANTE MARKOVICA

Po punim statistickim pokazateljima mozda bi bivsa Jugoslavija, da je opstala, bila negde iza sadasnje Slovenije, ali sto se tice institucionalnog uredjenja, blizine Evropskoj uniji, bila bi tu negde, kaze Pregl

Na savjetovanju koje je 29-30. aprila u Herceg-Novom organizovao Savez ekonomista Crne Gore ucestvovao je i Zivko Pregl, upamcen kao potpredsjednik proreformske jugoslovenske vlade Ante Markovica. Dolazak gospodina Pregla ucesnici savjetovanja propratili su burnim aplauzom. Razgovor za “Nasu Borbu" poceli smo upravo pitanjem koje se odnosilo na taj aplauz, interesujuci se kako se on dojmio naseg sagovornika.

- Pa, sad, uvek je lepo cuti aplauz da ga razumem, pre svega, kao priznanje i Vesi Vukoticu i meni, jer ocigledno mnogi od ucesnika znaju sta smo nas dvojica radili u saveznoj vladi od 89-te do 91-ve, sa jednim iskrenim nastojanjem da, zajedno sa nasim kolegama u vladi, u tadasnjoj Jugoslaviji uradimo nesto moderno, nesto korisno, nesto sto bi, zaista, bilo sporedivo sa Evropom. Tako sam ja to doziveo.

NB: Ako je ovaj aplauz vladi u kojoj ste bili Vi i dr Vukotic zakasnio desetak godina, da li su zakasnile reforme koje se sada promovisu u Crnoj Gori, i da li su one na tragu onoga sto ste vi pokusali, a nije vas pratila Crna Gora, makar ona zvanicna?

Zivko Pregl: Pa, reforme sigurno kasne. To je ocigledno. Medjutim, bolje i kasno nego nikada. Jeste u medjuvremenu izgubljen (da se sasvim ekonomisticki izrazim) ogroman potencijalni drustveni proizvod, izgubljena je ogromna energija, ogromna snaga, ali dobro je sto je to pocelo barem sada. Sve se reforme u zemljama u tranziciji uglavnom svode na iste stvari, tako da nije nesto sasvim novo ovo sto Crna Gora nastoji sada da uradi. To jeste specificno, prilagodjeno crnogorskim uslovima. Samo treba imati hrabrosti da se u konrektnoj, lokalnoj sredini primene neki opste poznati modeli kako treba menjati socijalisticku i trzisnu privredu.

NB: Nezavisno od toga u kakvoj bi drzavno-pravnoj formi ostala, gdje bi, po Vasem misljenju, sada bila Jugoslavija u odnosu na ostale istocnoevropske zemlje da su prihvacene reforme vlade u kojoj ste Vi bili potpredsjednik?

Pregl: Vec tada, krajem osamdesetih godina, Jugoslavija je bila ispred svih drugih socijalistickih, odnosno postsocijalistickih zemalja. Dakle, i danas bi Jugoslavija bila ispred ostalih postsocijalistickih zemalja. U to ja uopste ne sumnjam, jer vec tada Jugoslavije je, u mnogim svojim performansama, bila daleko ispred Madjarske, Cehoslovacke, pogotovo Sovjetskog Saveza itd, za sta ja, u osnovi, vidim tri razloga. Jugoslavija je od 1965-te godine bila, ipak, otvorena drzava, i biznismeni u Jugoslaviji su znali kako treba da se ponasaju na medjunarodnim trzistima. Drugo, mi smo imali samoupravljanje, koje je s razlogom kritikovano, ali, ipak, to je bio jedan decentralizovan nacin odlucivanja. Biznismeni u Jugoslaviji bili su, dakle, sposobni da donose odluke. Oni nisu cekali zakljucke i direktive vlade, kao sto je to bio slucaj u drugim socijalistickim zemljama. I trece, Jugoslavija je imala trziste, doduse ograniceno na trziste roba i usluga (nije imala trziste kapitala i rada), zbog cega su biznismeni u Jugoslaviji znali da treba da proizvode da bi prodali. Dakle, ja verujem da bi Jugoslavija kao celina bila tu negde gde je Slovenija danas. Mozda po pukim statistickim pokazateljima negde iza sadasnje Slovenije, ali sto se tice institucionalnog uredjenja, blizine Evropskoj uniji, u smislu priblizavanja i prikljucivanja EU, bila bi tu negde.

NB: Od nedavno je pocela da se obnavlja privrednja saradnja izmedju Slovenije i Crne Gore, doduse Slovenije koja je sada nezavisna drzava i Crne Gore koja je u jednoj klimavoj federaciji. Da li mislite da ta saradnja ima perpsektivu, imajuci u vidu sadasnji nivo razvoja Slovenije, njenu privrednu orijentaciju, i ovoga sto se sada u Crnoj Gori cini?

Pregl: Ima sigurno. Sad mozda i ne moramo toliko da govorimo o saradnji izmedju Crne Gore i Slovenije, jer one su, zaista, u razlicitim pozicijama sa institucionalnog aspekta, ali se obnavlja saradnja izmedju preduzeca crnogorskih i slovenackih. To je prirodan proces. Ja verujem da ce mnoge stare veze da se obnove, a i da ce taj preduzetnicki duh u Crnoj Gori i Sloveniji stvoriti nove veze. Prosto, to je aksiom. Slovenija i Crna Gora prilicno su blizu sa geografskog stanovista. Povezuje nas more, sto je jedan jeftin transportni put, a i znamo jedni druge, sto je, automatski, jedna velika prednost za ostvarivanje ekonomske saradnje. Da budem vrlo banalan, prodavace Slovenci ovdje, prodavace Crnogorci u Sloveniji, a postepeno, ja verujem svakako ce doci i do ulaganja - verovatno prvo slovenackog kapitala ovde, a kasnije i crnogorskog u Sloveniji.

NB: Da li Vas dolazak u Crnu Goru ima komercijalnu komponentu ili je to samo odgovor na poziv Vaseg prijatelja dr Veselina Vukotica, koji je sada predsjednik Saveza ekonomista Crne Gore?

Pregl: Ne nije samo odgovor na poziv mog prijatelja Vese Vukotica. Ima i drugih razloga, koji nisu komercijalno motivisani. Oni su vise investiciono motivisani, ali kao dobar preduzetnik ne bih htio da puno govorim o planovima. Nadam se da cu moci da govorim o ostvarivanju tih planova.

NB: Mozemo li saznati cime se bavi Vasa firma?

Pregl: Ja tek osnivam firmu. Cilj te firme ce biti investiranje.

D. Vukotic