MAGISTAR BOJAN DIMITRIJEVIC ZA “NASU BORBU": KAKVI SU EFEKTIVI VOJSKE JUGOSLAVIJE NA KOSOVU I METOHIJI

Pristinski korpus ima oklopne jedinice u: Pristini, Urosevcu, Kosovskoj Mitrovici, Peci... na pristinskom aerodromu su dve eskadrile “mig-21", granicni bataljoni pojacani vojnicima po ugovoru. Vojska obezbedjuje granicu, policija cuva puteve, a “misteriozne jedinice" Drzavne bezbednosti izvele akciju u Drenici. Tehnicko zaostajanje za Zapadom

Podrucje Kosova i Metohije pokrivaju jedinice Pristinskog korpusa cija je snaga respektabilna. Glasine da su na ovo porucje, naprimer, stigli tenkovi iz dugih delova drzave su, koliko znam, neosnovane, kaze magistar Bojan Dimitrijevic, saradnik Instituta za savremenu istoriju, koji se bavi analizom jugoslovenske vojske. Za “Nasu Borbu" Dimitrijevic govori o snazi i upotrebi vojske i policije na Kosovu i specificnosti samog sukoba.

Pristinski korpus, precizira, ima vise brigada: jedna oklopno-mehanizovana locirana je u Pristini, druga u Urosevcu. Jedna motorizovana brigada je u Kosovskoj Mitrovici i Peci, druga u Djakovici i Prizrenu. Na pristinskom aerodromu lociran je jedan od dva lovacka puka koje ima VJ, a cine ga dve eskadrile aviona “mig-21". Postoji i jedan srednji raketni puk za protivvazdusnu odbranu, kao i radarske stanice.

Jedinice korpusa rasporedjene su u dva pravca: jedan je Leposavic, Kosovska Mitrovica, Vucitrn, Pristina, Urosevac. Drugi cine garnizoni u liniji Pec, Djakovica, Prizren koji su bukvalno izdvojeni i stesnjeni planinama, a na njima je upravo teret obracuna sa snagama koje stizu iz Albanije. Prostor Drenice odakle su i krenuli sukobi je u nekom medjuprostoru gde nema vecih urbanih centara i u kome se nikad nisu nalazili garnizoni.

Prema proceni naseg sagovornika vrh vojske u ovom momentu ne racuna na rezerviste, dok bi se u nekom daljem zaostravanju prilika moglo ocekivati jacanje snaga jedinicama iz Trece armije u cijem je sastavu Pristinski korpus. Slicno je bilo prilikom ranijih nemira kada je naprimer 1981. ili 1989. stizala pomoc iz Nisa( padobranici, oklopne, helikopterske jedinice). Racunajuci na garnizon u Kursumliji, koji je u njegovom sastavu, brojnost Pristinskog korpusa se moze proceniti na desetak hiljada vojnika.

Granicni bataljoni prema Albaniji su, ocenjuje Dimitrijevic, dopunjeni profesionalcima, odnosno vojnicima po ugovoru, ali ocito po nekim pravcima i ljudima iz niskog Korpusa specijalnih jedinica, po svemu sudeci staresinskim kadrom. Po onom sto se lako moze zakljuciti kosovske jedinice se, navodi, popunjavaju regrutima do maksimalnog novoa koji se inace postize pozivanjem rezervista u jedinice. Drzava procenjuje da je na Kosovu najefikasnija upotreba profesionalaca, kaze Dimitrijevic, navodeci da je postojanje i angazman nekih profesionalnih snaga prava misterija. Zna se od ranije da javna bezbednost ima svoje posebne jedinice: brigade, odrede... ali i drzavna bezbednost ima svoje formacije, kako kaze, potpuno nevidljive za javnost.

Te formacije nazvane po grabljivicama “imaju cak i vazduhoplovni segment sto se moze registrovati recimo kada preko Beograda prelete kamuflazno obojeni helikopteri s nestandardnim oznakama"(koje, dakle, ne koriste vojska, policija ili civili). Po nekim informacijama, potvrdjuje Dimitrijevic, ove jedinice su izvele cuvenu akciju u Drenici.

Dimitrijevic objasnjava za “Nasu Borbu" specificnost terena i sukoba na Kosovu. Granica s Albanijom, kaze Dimitrijevic, izuzetno je teska za kontrolisanje, u sektoru Peci je naprimer u visini od dva i po kilometra (kod Decana je i najvisi planinski vrh u ovoj Jugoslaviji. Prema nekim podacima, navodi nas sagovornik, cak je u vreme Informbiroa jedna ceta Albanaca pod komandom CIA samostalno delovala u medjugranicnom pojasu ulazeci na obe teritorije).

Samo podrucje je konstantno nemirno u ovom veku: tokom 1912. i 1913. vode se carke, “mini ratovi", izmedju 1918. i 1923. cak je jugoslovenska kraljevina angazovala avijaciju... “Specificnost sukoba na Kosovu je jedna banditerija", kaze Dimitrijevic, navodeci da se provereni vekovni model i sad koristi: Albanci se skupe, pripucaju nocu na policijske punktove koji odrzavaju komunikacije, potom pobegnu kad ovi zovu pomoc i tako to kruzi. Prema njegovim recima glavni nosioci borbe protiv terorista u ovom trenutku su policijske snage, dok je vojska angazovana na obezbedjenju granice.

Dimitrijevic smatra da je medjunarodna zajednica faktor koji ce imati, po svemu sudeci, dominantni uticaj na buducnost kosovskog problema. Dosadasnje iskustvo, kako objasnjava, ukazuje da Amerika ima interes za fragmentacijom jugoslovenskog prostora, “mada bi verovatno bilo drugacije da se pitaju samo evropske sile". S druge strane, kaze, nalazi se nesposobnost ovdasnjih vlasti da vode racionalnu, savremenu politiku i tako probaju da izbegnu situaciju da drzava bude u ulozi mete.

Za razliku od hrvatskih snaga koje su imale “svu mogucu logisticku" podrsku zapadne alijanse za ofanzivu na Krajinu , VJ bi, smatra Dimitrijevic, mogla da se nadje u konfrontaciji s njom zbog eventaulne sire akcije na Kosovu. S jugoslovenskim snagama albanske ne mogu da se porede, ali tehnika VJ nije osetnije zanavljana poslednjih godina dok, kaze Dimitrijevic, Amerika vodi rat s visokim tehnologijama kakve su cak i “izvan moci nase percepcije".

N. Todorovic