subota - nedelja, 2-3. maj 1997.

U ocekivanju pozitivnih rezultata

SRJ mora da prui dokaze za sustinske promene i orijentaciju prema pluralizmu, uskladjivanje jugoslovenskih zakona sa evropskim i puno postovanje gradjanskih sloboda

Jovan Radovanovic

Strazbur, umiveni gradic u srcu Alzasa, sa manje od 300.000 stanovnika, Francuzi vole da zovu “glavnim gradom" Evrope. Naravno, Brisel se s tim nikada ne bi slozio jer izmedju ova dva grada postoji neskriveni rivalitet. U Strazburu su smestene mnoge institucije Evropske unije, od Parlamenta do Evropskog suda za ljudska prava, tamo su po najlepsim vilama smestena predstavnistva 40 zemalja-clanica Evropskog saveta. Jugoslovenskog jos uvek nema. I, prema svemu sudeci, nece ga jos dugo biti.

Zasto?

U jeku vojno-policijske kampanje protiv albanskih terorista na Kosovu, akcije koja je zbog civilnih albanskih zrtava ozbiljno zabrinula citavu Evropu, kao i posle posete delegacije Evropskog saveta Beogradu i Pristini na najvisem nivou (12-14. marta), na celu sa predsednicom Parlamentarne skupstine Saveta, Leni Fiser, jugoslovenska vlada je 19. marta ovoj organizaciji uputila zvanicnu molbu za prijem. Verovatno nije mogao biti izabrani gori trenutak za to..

Upropascena prilika

Jugoslavija je jos u Titovo vreme bila veoma blizu ulaska u tada novoosnovanu evropsku organizaciju - Savet Evrope. To je bilo sredinom 60-tih, kada se Jugoslavija na Zapadu vrlo dobro kotirala zbog svog otpora sovjetskom bloku i, zapravo, bila mazena i pazena, materijalno i na sve ostale nacine podrzavana od Zapada.

Sve je bilo spremno za zvanicno uclanjenje nase zemlje 1955. godine, a onda je izbila revolucija u Madjarskoj i posle prakticne predaje Imre Nadja Sovjetima od strane Jugoslovena, nas je prijem odlozen na neodredjeno vreme.

Sledeca se sansa ukazala 1989. kada je Jugoslavija stekla status specijalnog gosta Parlamentarne skupstine Saveta Evrope, sto je prvi korak do sticanja punopravnog clanstva. Procedura za dobijanje statusa specijalnog gosta isto je tako komplikovana i duga, s mnostvom provera, kao i za punopravno clanstvo u Savetu.

Drnovsekovo lobiranje

Vec 1990. Jugoslavija je zvanicno uputila molbu za clanstvo. To je bilo vreme kada je jugoslovensku vladu vodio Ante Markovic, a Janez Drnovsek kao jednogodisnji predsednik Predsednistva SFR Jugoslavije dosao je na celu jugoslovenske delegacije u Strazbur. Prema svedocenju jednog vrlo visokog funkcionera Saveta Evrope koji je molio da ostane anoniman, g.Drnovsek je tom prilikom vise lobirao za Sloveniju nego sto je obavljao zadatak zbog kojeg je dosao u Strazbur, da ubedi vrh Saveta Evrope da po ubrzanoj proceduri primi Jugoslaviju u punopravno clanstvo.

Cim su poceli prvi oruzani konflikti u prethodnoj Jugoslaviji, Komitet ministara Saveta Evrope je 8. oktobra 1991. odlucio da se do daljeg suspednuje svaka saradnja sa jugoslovenskim vlastima. Komitet ministara je sastavljen od ministara spoljnih poslova zemalja-clanica i, zapravo, igra ulogu neke vrste “vlade" Saveta Evrope.

Savet Evrope je 25. novembra 1991. Jugoslovenima najpre suspendovao status specijalnog gosta, da bi ga 30. juna 1992. godine potpuno povukao. Razlozi su bili mnogi. Od toga da Evropa nikako nije bila zadovoljna vazecim jugoslovenskim zakonodavstvom koje se odnosi na ljudska prava, posebno na zastitu prava nacionalnih manjina, a o tome da su upravo buktali oruzani sukobi u Hrvatskoj i Bosni i Hercegovini, da ne govorimo.

Komitet ministara Saveta Evrope je septembra 1992. konstatovao da sto se tice ove organizacije i svih sporazuma i dogovora koji su bili potpisani sa SFRJ, oni vise ne vaze jer je ta zemlja prestala da postoji.

Posle suspenzije, Dejtona i Pariza - sve ispocetka

Savezna Republika Jugoslavije je odmah po rodjenju dala na znanje da je ona jedini sukcesor SFRJ, protivno misljenju medjunarodne zajednice. Cetvorogodisnji rat na prostorima bivse Jugoslavije je prekinuo sve diplomatske i ostale veze Beograda sa Savetom Evrope i ostalim evropskim institucijama, sto je, prema misljenjima zvanicnika u Strazburu, ostavilo posledice na medjusobne odnose do danas.

Naravno, svih tih godina su evropske institucije u Strazburu i Briselu budno pratile razvoj dogadjaja u zemljama bivse Jugoslavije i u njihovim arhivama se mogu pronaci na desetine izvestaja i politickih i ekonomskih analiza situacije “na terenu".

Vec mesec dana posle potpisivanja Dejtonskog sporazuma 14.decembra 1995. u Parizu, Parlamentarna skupstina Saveta Evrope je 24. januara 1996. godine Preporukom 1287, savetovala Komitet ministara da izvidi obnavljanje odnosa sa SRJ jer je “potpisivanjem Dejtonskog sporazuma SRJ (Srbija i Crna Gora) pokazala dobru volju, kao i odgovarajuci na zahteve OEBS prihvatila uspostavljanje misije na Kosovu, u Vojvodini i Sandzaku, te da treba razmotriti mogucnost da predstavnici SRJ budu pozivani na rasprave koje se budu vodile o temama povezanim s njihovom zemljom."

Tako je za sednicu Parlamentarne skupstine Saveta Evrope 28. januara 1997. pozvana jugoslovenska delegacija u kojoj su bili i predstavnici vlasti i opozicije, a dosli su samo predstavnici opozicije. Januara te godine, kada je u Parlamentarnoj skupstini povedena debata o najnovijem politickom razvoju u Juoslaviji, a narocito o situaciji na Kosovu, predstavnici Skupstine Jugoslavije su pozvani da uzmu ucesce u raspravi.

Komnenic placa Risticev “ceh"

Zabelezeno je da je predsednik Spoljnopolitickog odbora Savezne skupstine, Ljubisa Ristic, pored vise opomena da je svima, pa tako i njemu, vreme za istupanje ograniceno na pet minuta, govorio skoro devet, iako ga je predsednica Skupstine, g-dja Leni Fiser vise puta opominjala. “Ceh" je platio Milan Komnenic, kao predstavnik opozicije u jugoslovenskom parlamentu, jer je imao pravo da govori dva do tri minuta.

Tada su evropski parlamentarci u Rezoluciji 1146, izmedju ostalog, zakljucili: “ ...Parlamentarna skupstina je spremna na otvoreni dijalog sa Skupstinom Jugoslavije o svim temama vezanim za probleme stabilnosti citavog balkanskog regiona..."

Nastavak je poznat. Srpska policija je preduzela akcije na Kosovu koje su u Evropi ocenjene kao preterane i “neselektivne", mediji su brujali o brutalnosti srpske policije i ubijanju civila, cak i trudnih zena, po kuloarima Palate Evrope su temeljito radili albanski lobisti na celu sa lordom Raselom Dzonstonom, uticajnim vodjom politicke grupe liberalnih demokrata u Parlamentarnoj skupstini Saveta Evrope i ozbiljnim kandidatom te grupacije da od sledece godine preuzme predsedavanje Skupstinom od g-dje Fiser.

Nevolje zvane - Kosovo i Seselj

Komitet ministara Parlamentarne skupstine Saveta Evrope je na sednici 25. marta ove godine primio molbu jugoslovenske vlade za prijem i s time upoznao Skupstinu. Prethodni uslovi koje Jugoslavija mora da ispuni, ako zeli da udje u “veliku evropsku porodicu" su poznati: najpre obustavljanje svakog nasilja i represije na Kosovu, hitno uspostavljanje dijaloga sa predstavnicima albanske zajednice na Kosovu uz ucesce stranih posrednika (Savet je ponudio svoje dobre usluge ne bi li preduhitrio i predupredio americko direktno angazovanje kojim niko u Strazburu nije odusevljen), a potom zapocinjanje procedure koja je duga i vrlo komplikovana.

Na pitanje ovoga novinara upuceno vrhovnom cinovniku Saveta Evrope, njenom generalnom sekretaru, g-dinu Danijelu Tarsizu, kakva je procedura za prijem, on je odgovorio: “Pored toga sto mi vec godinama pratimo politicki razvoj SRJ i, moram vam reci, nismo ni malo zadovoljni sve vecim uticajem ekstremista na politickoj sceni u Beogradu koja je dokazana ulaskom radikala u srpsku vladu i postavljanjem g.Seselja za njenoga potpredsednika, mi smo pre svega zainteresovani za uskladjivanje jugoslovenskog zakonodavstva sa evropskim. A to znaci, ako se resimo da pocnemo proceduru, a za to mora da postoji formalna saglasnost Parlamentarne skupstine, onda saljemo nase pravne eksperte i istaknute evropske nezavisne pravnike, da preispitaju vase zakone."

“ Paznja pravnih eksperata je uglavnom fokusirana na propise koji se odnose na zastitu ljudskih prava, a narocito prava nacionalnih manjina" - kaze g.Tarsiz - “ali i na krivicno zakonodavstvo jer, na primer, u Evropi je odavno ukinuta smrtna kazna, a koliko znam ona u zakonodavstvu Srbije i dalje postoji. Medjutim, ono sto je za Savet Evrope najvaznije jeste stvarni razvoj pluralisticke demokratije u zemlji koja zeli da postane clan, kao i uverenje da postoje elementi razvoja tzv. otvorenog drustva."

Novinaru “Nase borbe" g-dja Leni Fiser je izjavila: “Evropa nije kompletna bez Jugoslavije. Mi je zelimo u nasem drustvu, ali na vladi Jugoslavije je da povuce sledece poteze, da odgovori na nase zahteve, narocito oko krize na Kosovu, a potom i uspostavljanju pravne drzave, zastite manjina i ljudskih prava. Mi cekamo na pozitivne signale iz Beograda. Do sada su, uglavnom, s velikim obecanjima, stizali - losi. Ipak, nadamo se pozitivnim promenama."

Kako stvari stoje i mi ovde, ali i Evropa cemo se na pozitivne promene - nacekati.

Posaljite nam vas komentar! Izbor vasih reagovanja i misljenja objavljujemo.
© 1995 - 1998 Yurope & ,,Nasa Borba" / Sva prava zadrzana /