Davorin Popovic, pevac grupe “Indexi", posle sedam godina uBeogradu

Ne optuzujem danas nikog od poznatih ljudi iz Sarajeva sto su otisli kad je rat poceo. Kad pukne, neko reaguje tako sto se onesvesti, a neko ne. To je sve individualno. Ne treba te ljude optuzivati. Treba gledati kako ih vratiti u Sarajevo

Branislava Milosevic

Davorin Popovic

Davorin Popovic je poslednji put bio u Beogradu pre sedam godina, na proslavi 25 godina rada Dusana Prelevica Preleta. Na prvom koncertu Indexa u Beogradu, Prele je bio najavljivac grupe. Kakvih i kolikih promena ima posle sedam godina u zivotu Davorina Popovica pitali smo ga dan posle prvog beogradskog koncerta.

Posle mnogobrojnih pokusaja da zakazemo intervju sa Davorinom Popovicem, najzad se nalazimo u sobi “Interkontinentala". On se tek probudio, seta bosonog, u duksu i farmerkama, sklanja stvari sa stolica i nudi nam da sednemo. Razmice roletne, seda, pali cigaretu. Sve vreme razgovora, frontmen Indexa pali cigaretu za cigaretom hotelskim sibicama.

Kako se osecate i kakvi su vam utisci posle sinocnjeg koncerta?

- Imam poseban utisak samim tim sto “Sava" Centar nije hala, vec reprezentativna sala. Onda je i odnos prema sviranju drugaciji. Drugacije je nego kada sviramo u halama, u kojima je rokenrol atmosfera. Ovo juce je vise bila pozorisna atmosfera i pozorisna publika. Drago mi je da je koncert prosao stvarno onako... jednu zamerku nemam. Ja znam da je tu bilo puno emotivnog naboja. Publika koja se nalazila u sali je mahom bila nasih godina. Mislim da je koncert bio pun pogodak, kad smo mogli da napravimo onakvu atmosferu medju nasim vrsnjacima.

Da li ste verovali, posle svega sto se dogodilo, da cete ponovo svirati u Beogradu?

- Pa, posle svega sta se dogadjalo i svega sta je zadesilo ovu zemlju, tesko je bilo poverovat da ce se zadugo nesto uradit ovde. Al’, eto stvari u svakom slucaju krecu nabolje. Onda mora i u muzici ici nabolje. Sport i muzika mogu najpre da probiju blokade. Nije onda nikakvo cudo sto smo mi vjesnici tog talasa.

Kako vam izgleda danasnji Beograd? Pretpostavljam da ste imali prilike ovih dana da prodjete Beogradom i da ga vidite. Kazu da Beograd nije ono sto je bio. Da li se po vasem misljenju, promenio beogradski duh?

- Neminovno je da se menjaju svi veliki gradovi, samim tim sto puno, puno, dosljaka ima. Koji po svaku cijenu hoce da namjetnu svoju kulturu. Mislim da je to neminovno za svaki veliki grad, ali veliki grad mora izdrzat i nametnut njima svoju kulturu.

Mislite li da je Beograd to uradio?

- Mislim da jeste.

Beogradska nezavisna stampa je u vreme rata, objavila anegdotu o vasoj voznji Sarajevom, u tudjim kolima, u vreme policijskog casa i o vasem pitanju policiji, posto vas je zaustavila: “Da li je, gospodo, nesto sporno?". Ovde je to bila prica o neunistivom sarajevskom duhu. Da li taj duh jos postoji i da li se promenio?

- Pa, da tog duha nije bilo, mislim da Sarajevo ne bi moglo izdrzat’ ovo sto je izdrzalo. Biti pod tom stegom, onako ko sto smo mi bili, a pritom ne imati to, sto ti kazes duh il’ nesto, cime bi covek to nekako mogao anulirat’. ..Mislim da zivci tu idu brze nego u drugim situacijama.

Poznato nam je da ste pismo Bate Kovaca, napisano na budimpestanskom aerodromu, citali iz veceri u vece u kafani FIS? Ko vam se jos u tom periodu, sa bivsih jugoslovenskih prostora javio?

- Nije bila normalna situacija, gdje se mogla uspostavit bilo kakva komunikacija, ljudi su trazili sve moguce nacine da se jave. To je bilo preko nekih radio-amatera, preko nekih cudnih veza. A uglavnom poneko se nekako snadje i zovne. Zovne, recimo, Dedic iz Zagreba, kaze, dobio sam nakon ne znam kol’ko sati. Bila je totalna izolacija, prekinula se komunikacija medjuljudima. To sam shvatio kad sam dosao u Zagreb. Onda sam video da su ljudi stvarno i pokusavali da stupe u kontakt, ali nije bilo uslova… Da ne kazem da nisam svoju sestru cuo, koja je ovdje u Beogradu, da je nisam cuo, tri godine, cetiri...

Da li je u vreme rata u Sarajevu postojala neka rok scena? Kako je to izgledalo i sta se danas tamo dogadja?

- Samim tim sto su ljudi bili osudjeni da sjede u podrumima i po tim nekim cudnim prostorima i ’posto nisu radile ni skole ni fakulteti… u stvari radili su, ali to je bilo, onako, vise pro forme’. Sarajevo je dobilo par novih mladih grupa, par mladih pevaca, pjevacica, tako da rok scena u Sarajevu izgleda danas jako dobro. I mi ne moramo mislit da li ce rokenrol opstati ili ne, jer je rokenrol scena vrlo kvalitetna.

Kada je saznao da cu sa Vama raditi intervju, jedan sarajevski kolega mi je rekao, “Hteo sam da ti smislim neko provokativno pitanje, ali Indexi su toliko neprovokativni, da je Balasevic za njih Terminator". Onda smo smislili, naizgled, provokativno pitanje, koje Vam nikad ne bih postavila, da me nisu ohrabrili oni koji vas dobro poznaju. Odakle vam nadimak Pimpek?

- Imam ja pored uha ovde malo ovo, vidis (D. P.pokazuje izraslinu na resici usne skoljke). Pa se nesvesno sa tim igram kad pricam. A i moj trener dok sam jos igrao kosarku u “Mladoj Bosni", posto sam bio najmanji tamo, jel’, dao mi je taj nadimak.

Svoj politicki angazman poceli ste kao clan SDP Nijaza Durakovica, a sada ste medju liberalima BiH. Zbog cega ste se politicki angazovali?

- Pa sto se tice toga, politikom se ja ne bavim, politika je za politicare. A, ovo, sto sam clan Liberalne stranke - to je zato sto sam u Skupstini grada dobio podrsku jedino u Liberalima, kad sam rekao da ne zelim da Sarajevo potpadne pod kanton. Jer to za mene znaci poseljacenje grada, koji je inace u ratu dosta poseljacen. I tu sam naisao na odobravanje tadasnjeg gradonacelnika i naravno, clanova Liberalne stranke, koji su skupa sa mnom napustili ovaj sastanak Skupstine grada. Moje simpatije su naravno jos uvijek kod SDP. Oni su predlagali da se kandidujem za gradonacelnika, iako to u ovo vrijeme, ja nikad ne bih prihvatio, naravno. Ja sam predlagao da predsednik grada bude neprofesionalna funkcija, da bude, takozvana nagradna funkcija, bez materijalnih nadoknada i bilo cega. Sto sve u ovo vrijeme za njih zvuci malo nestvarno, a ja smatram da bi to tako trebalo da bude.

Za Balasevicev koncert u Sarajevu se moglo cuti da je politicniji od same politike. Na prvom koncertu Indexa u Beogradu, vas stari prijatelj Kornelije Kovac je rekao: “Neka njihova muzika bude most i ruka prijateljstva za sve dobre ljude". Povodom sve cesce “razmene" muzicara na prostorima bivse SFRJ, postavlja se pitanje da li muzika moze da obnovi mostove koje je politika srusila?

- Pa, mislim u svakom slucaju da to nije samo pitanje muzike vec i kompletne kulture, je l’. Muzika moze da bude prva pruzena ruka, isto kao i sport. I ja bih bio sretan kad bi svi ljudi koji se bave politikom razmisljali isto kao kulturnjaci i sportisti. I potpuno se slazem sa Batinom izjavom, s onim sto je rekao sinoc. To je otprilike ono sto svi mislimo.

Indexi su 1986. izdali poslednju plocu. Imao se utisak da se grupa polako povlaci sa javne scene. Koji su bili vasi motivi kada ste 1995. obnovili grupu?

- Mi smo grupa koja je dosta radila i napravila dosta materijala. To je nekih tristo snimljenih pjesama, sto je strava, to je jako puno. Uvek smo pustili da to ide svojim tokom, a kad se sabere neki materijal, onda mi kazemo, pa dobro, mogli bi mi sad izdat plocu. Prakticno mi smo za sve vrijeme naseg rada snimili samo jedan album - “Modra rijeka". Sada Bodo priprema album sa svojim pjesmama, gde su ukljuceni svi nasi suradnici, pjesnici, odnosno tekstopisci. Tako da bi to bio drugi album. U medjuvremenu su izasla i moja cetiri solisticka albuma. Koliko je nasih pjesama izaslo na kompilacijama ni ne znam. Tako da smo mi bili stalno prisutni u diskografijama. A, na koncerte nismo isli zbog naseg angazmana na nekim drugim poljima. Recimo, neki su radili u revijskom orkestru. Sastajali smo se bas onako - sto kazu kod nas - kad nam je merak da sviramo. Nije bilo pod obavezno. Pa je samim tim izgledalo da smo manje angazovani.

A ’95 godine se grupa obnovila u Londonu. Tada su se skupili clanovi Indexa sa svih strana svijeta i grupa je mogla da pocne sa radom. Kemal Monteno je tada odigrao vaznu ulogu, jer smo skupa, ja i on, napravili prvi koncert, po izlasku iz Sarajeva. Od Londona preko Zagreba, Ljubljane, cele Slovenije... Od tada grupa kontinuirano radi. Evo, sad se priprema novi album Indexa i moj solisticki album.

Znaci od tada ozbiljno, svakodnevno vezbate?

- Pa nije to ozbiljna vezba, bas do te mjere. Dosta ima promjena u grupi, samim tim se obnavlja i repertoar. Jer je na kibordu umjesto Jurina, Sinan Alemanovic, a na mjestu basiste je Cernitoj posto je Fadil, zbog porodicnih problema, otisao za Ameriku.

Sudeci po jucerasnjem koncertu, kao grupa odlicno zvucite…

- Ma, to su sve vrsni muzicari tako da s tim ne bi trebalo da bude nekih problema.

“Komuna’ je najavila da ce izdati vasu plocu. Da li ce ona posle biti distibuirana po bivsoj Jugoslaviji.

- Komuna ce izdati album koji sam pomenuo i distibuirace ga u Srbiji, Makedoniji, Crnoj Gori, Bugarskoj, Rumuniji. ’Kroaciji rekords’ smo dali licencu za Hrvatsku i Sloveniju. Hocemo da pokrijemo ceo prostor bivse Jugoslavije. Tako je jeftinije. Da ne mora ic’, znas ono, “ta ploca ovde kosta tolko...", pa dok ti platis carinske takse, pa ovo, ono, onda se to nabere i onda to vise nije prihvatljiva cena za kupca.

Koji su vam dalji planovi sto se koncerata tice?

- Mi bi trebali imati 11. maja koncert u Majncu, 12. u Obersdorfu. A 18. se spremamo da idemo na turneju po Americi koja ce trajati mesec i po dana.

Da li postoji mogucnost da vam se tada Fadil (Redzic, prim. B. M) priljuci?

- Pa u svakom slucaju gledacemo da i Fadil gore, u Americi, bude s nama.

Hvala vam na razgovoru.

- Dobro, duso moja, eto, to ti je to, pa ti jos to uoblici malo kako znas i umjes, j.. ga. Nego, daj, da zovnemo kafe, da popijemo kafe.

Davorin Popovic odlazi do telefona i narucuje dva espresa i jednu tursku kafu. Sedimo, pijuckajuci kafu i djus i pricamo o Sarajevu, Beogradu i Kosovu. Pevac Indeksa se potpuno menja i od trenutka kad je iskljucen diktafon, pocinje da prica mnogo otvorenije i zanimljivije.

Objasnjava nam kako su mu ljudi sa strane, koji su za vreme rata dolazili u Sarajevo, govorili: “Prosto je neverovatno kako ti drzis ovu raju na okupu". Ne optuzuje nikog od poznatih ljudi iz Sarajeva, sto su otisli kad je rat poceo: “Kad pukne, neko reaguje tako sto se onesvesti, a neko ne. To je sve individualno. Ne treba te ljude optuzivat. Oni su jedan veliki kulturni potencijal. Glupo je sad ih otjerati. Treba gledat kako ih vratit u Sarajevo".

Komentarise i vesti koje su neke beogradske novine sirile o njegovom privatnom zatvoru i kupleraju za Srpkinje. To je toliko glupo. “Javi mi se zena, koju sam poslao odmah na pocetku rata iz Sarajeva sa cetvoromesecnim detetom i kaze: ’Sta to radis ti tamo?’ Ja joj samo kazem ’suti’. A sto cu joj reci, gluposti..." Otkriva nam Davorin Popovic i to da se dan pre rata, njemu i fudbaleru Susicu javio Arkan i rekao: “Bezite iz Sarajeva". “Ja sam ostao, pa gdje cu bjezat. Sta bi bilo sa Sarajevom da sam ja otisao?"