Kako spreciti Milosevica da kosovsku krizu ne iskoristi za dalju destabilizaciju Podgorice, Banjaluke i citavog regiona

Svet se vec umesao u kosovsku krizu i mesace se, na nasu srecu, a bice kad mu dogori do nokata i sam Milosevic sretan sto se neko umesao kao sto je to bilo i u vreme rata na tlu bivse Jugoslavije, kada su “belosvetski dusebriznici" ispravljali njegove krvave “krive Drine".

Vojislava Vignjevic

U nedelju, kroz varosicu Tuzi, u vreme najvece guzve zbog tamosnje buvlje pijace “prosetao" je vojni transporter sa mitraljezom na kupoli i vojnikom pod punom ratnom spremom koji je drzao prst na obaracu mitraljeza... Ovaj incident, kao i slican dogadjaj od prethodnog dana, uznemirio je mestane jer se procenjuje da “setnja" vojnog transportera nije slucajna odnosno da je imala funkciju zastrasivanja Albanaca i drugih gradjana te varosice i okoline Malesije.

Gradjani pomenutog podrucja bili su zastrasivani i zimus, ali “civilnim" sredstvima kada su Momir Bulatovic i njegove pristalice demonstrirajuci pod patronatom bracnog para sa Dedinja protiv proglasenja legitimno izabranog predsednika Mila Djukanovica, posebno bili aktivni u mestima naseljenim Albancima. Upadali su nocu, pevali cetnicke pesme, pretili “separatistima" koji su glasali za “izdajnika srpstva i Srbije", podsticuci medjuetnicke tenzije u momentu kada se sa Kosova javljalo samo o sporadicnim incidentima u kojima su ginuli srpski policajci i(li) Albanski teroristi.

Gore opisani dogadjaj, demonstraciju vojne sile medju gradjanima albanske nacionalnosti tesko je medjutim povezati samo sa “pojacanim aktivnostima" VJ na granici izmedju Crne Gore i Albanije, kako u ljudstvu tako i u borbenim sredstvima, povodom opasne eskalacije krize na Kosovu. Nije iskljuceno, naime, da bi se “sitnim" provokacijama i zastrasivanjima lokalnog stanovnistva u etnicki mesovitim sredinama kosovska kriza mogla prosiriti i na Crnu Goru, kako bi se onemogucili predstojeci, majski parlamentarni izbori u toj republici odnosno kako bi se predupredila eventualna pobeda reformske koalicije.

Tesko da bi se, naime, Milosevic odlucio za otvoreni potez, odnosno uvodjenje vanrednog stanja u manjoj federalnoj jedinici. Po Ustavu SRJ za takvu odluku je nadlezna Savezna vlada ali i nju kao i sve druge savezne organe kontrolise beogradski rezim a svojevremeno Crna Gora nije uspela da obezbedi “odbrambeni mehanizam" po kojem bi (u zaonu o odbrani savezna vlada prethodno morala da dobije saglasnost republicke skupstine odnosno crnogorske vlade. Vanredno stanje, koje bi znacilo otvorenu unitarizaciju zemlje samo bi ubrzalo proces usaglasavanja medju clanovima Kontakt grupe o cvrscem i restriktivnijem stavu prema SRJ odnosno usvajanju i sprovodjenju najavljenih sankcija. S druge strane bi jos vise ojacalo vec stecenu, zavidnu medjunarodnu reputaciju Djukanovica i zapocetih reformskih procesa u Crnoj Gori.

Iako se generali jos nisu oglasili povodom zahladjenja odnosa izmedju Beograda i Podgorice (za razliku od proslogodisnjeg gradjanskog protesta kada je nacelnik GS VJ general Perisic izjavio da se vojska nece mesati u politicke sukobe) ne bi trebalo zanemariti cinjenicu da je tajna vojna policija (KOS) za razliku od srpske DB, ipak prisutna u Crnoj Gori. S druge strane, ne bi valjalo potcenjivati ni crnogorsku tajnu policiju koja sigurno ima dobre izvore u vojnom vrhu ali je u najmanju ruku cudno to sto, kad vec Milosevic nece da sazove Vrhovni savet odbrane kako ne bi time priznao predsednika Djukanovica na tome ne insistira Perisic ukoliko zeli da “istera na cistac" crnogorskog predsednika ili da mu, sto je manje verovatno, pruzi makar i simbolicnu podrsku. Ovo tim pre ako se ima u vidu da zapravo Milosevicu i nije stalo do vojske budui da ima preko sto hiljada dobro obucenih policajaca te da je istu marginalizovao srozavsi joj i dostojanstvo i moral pogubnom i poraznom politikom “ratom do mira", a da Djukanovic ne propusta priliku, kada ocenjuje u kakvom je finansijskom stanju federalna drzava, da upozori kako je VJ dovedena do prosjackog stapa.

Ne slucajno, upravo na Dan drzavnosti SRJ, za ciju je proslavu ponovu ignorisan tojest zaobidjen crnogorski vrh, beogradski rezim je povukao jos jedan potez “u susret" parlamentarnim izborima u manjoj federalnoj jedinici: pustena je u medijski opticaj televizija partije Miloseviceve supruge - JUL-a, kojoj je prikacen atribut RT Jugoslavije. Tim povodom republicki sekretar za informacije Crne Gore Bozidar Jaredic izjavljuje kako je “neshvatljivo da se pokrece novo savezno glasilo a da Crna Gora u njegovom pripremanju nije imala nikakvog udela ni uticaja" i zakljucuje da “Crna Gora nije spremna da ucestvuje u radu i pocetku JU TV programa". A direktor RTV CG Goran Rakocevic jos ostrije reaguje: Nova, takozvana jugoslovenska RTV samo je drugo ime za medijsku bastilju, iz Takovske 10, formirana na ideju Mire Markovic u svrhu predizbornog podrzavanja dedinjskog mezimceta u Crnoj Gori" i dodaje - da su zaista hteli pravu, istinsku jugoslovensku RTV, postovali bi regularnu proceduru i sa nama bi, prethodno dogovorili i uredjivacki koncept i rukovodni tim i tehnicke aspekte i druga relevantna pitanja.

Da su vlastodrzacki apetiti nezajazljivi u nameri da se svi procesi kontrolisu i prorade jednom vodji i istorijski prevazidjenom sistemu, govore i uporni okusaji Beograda da se promeni prozapadna vlada u Banjaluci. Ponovo aktuelizovanje smenjivanja Milorada Dodika i njegovog kabineta kroz nedavnu izjavu Milosevicu bliskog i odanog Momcila Krajisnika ukazuje i na priblizavanje izbora u BiH (predvidjenih za septembar) za koje su vec pocele da pristizu stranacke prijave. I u tom kontekstu treba posmatrati najnovije incidente, u Drvaru i Derventi koji zapravo predstavljaju pokusaj ekstremista i nacionalnih cvrstorukasa da povrate one pozicije, uoci izbora, koje su imali tokom rata u Bosni. Stoga je Zagreb tako osetljivo reagovao (“kako to strani cinovnici mogu da kritikuju jednog sefa drzave") na ostro upozorenje sefa nemacke diplomatije Klausa Kinkela da Tudjman mora obuzdati bosanske Hrvate te da se dogadjaji u Drvaru (sprecavanje povratka srpskih izbeglica) ne smeju ponoviti. A povodom dogadjaja u Derventi za koje se sumnja da su ih izazvali srpski radikali, Krajisnik ih je odmah uzeo u zastitu (upravo oni, paljanskog SDS-a, treba da smene Dodika) zapretivsi da bi, ukoliko bi se i dalje radikali sumnjicili za sukobe sa Hrvatima u tom mestu, Dejtonski sporazum bio doveden u pitanje.

Iako je Krajisnikova poruka pre upucena domacim biracima (Dejton je ipak cvrsca gradjevina da bi je radikali ili hrvatski jastrebovi lako razgradili sto garantuju i medjunarodne snage koje ce i dalje ostati u BiH) za ljude koji su preziveli ratne strahote i razaranja vaznije su sanse da se normalno zivi u RS koja i zahvaljujuci Dodikovoj vladi vise nije onako izolovana niti na losem glasu kakva je bila. Kako ovde stvari stoje, medjutim, zelja za normalnim zivotom je kamuflirana referendumskim “ne" stranom mesanju u resavanju krize na Kosovu. Svet se pak vec umesao i mesace see, na nasu srecu, a bice, kad mu dogori do nokata i sam Milosevim sretan sto se neko umesao, kao sto je to bilo i u vreme rata na tlu bivse Jugoslavije, akda su “belosvetski dusebriznici" ispravljali njegove krvave “krive Drine". Sto pre, to bolje, jer sto kriza na Kosovu duze traje to su manje sanse za uspostavljanje dijaloga i njeno razresenje a vece za njeno multiplikovanje i sirenje na Crnu Goru pa i sire, na citav region zapaljivog balkanskog bureta baruta.