Nebojsa Covic, predsednik Demokratske alternative

Prokletstvo vrha ove vlasti je u tome sto u svojoj gramzivosti nije pokazala ni malo saosecanja za siromasne i unesrecene gradjane. Bezskrupulozno cedeci poslednje, bedne zalihe za zivot, pokazuju spremnost da zaredjaju i idu po kucama, oduzimajuci sve sto, po njihovoj proceni gradjanima nije neophodno

Milanka Saponja Hadzic

Nebojsa Covic

“Nas problem u komunikaciji sa svetom, izmedju ostalog, je i u tome sto u politici koju vodi ova vlast nema nikakve doslednosti, principa, ni javnih interesa. Istupanje nase delegacije na Savetu Evrope samo je jos jedan u nizu dokaza za to. Prvo kao najgore inadzije svetu pljunemo u lice “istorijski ne" a onda jedva koji dan kasnije kazemo “samo se vi mesajte i resavajte nase probleme, ali nas za nagradu, za prevrtljivost primite u nase drustvo".

Ono sto ova vlast ne zna, a sto zna i dete, je da kada hocete da vas neko drustvo primi i prihvati, ne smete da najjacem lupite samar ili uvredite celo drustvo. Jer ako to uradite, ne samo da necete postati njegov ravnopravan clan, vec ozbiljno rizikujete da dobijete batine i da vam jos polupaju prozore na kuci. A nasa vlast se ponasa upravo tako, provocirajuci da mi svi dobijemo batine i da nam porazbijaju prozore, a mozda ne samo njih na nasoj drzavnoj kuci", rekao je u razgovoru za “Nedeljnu Nasu Borbu" Nebojsa Covic, predsednik Demokratske alternative.

Stice se utisak da jugoslovenska vlast zaostravanje kosovskog pitanja dozivljava kao nacin za resavanje svog ulaska u medjunarodne institucije.

- Kako zaostravanje problema moze dovesti do njegovog resavanja. Na osnovu cega se moze racunati da zaostren problem Kosova, koji se time udaljava od resenja, moze da nas uvede u medjunarodnu zajednicu, kada se zna da je resenje tog pitanja upravo uslov za ulazak Jugoslavije u njene institucije i organizacije. Kako neko misli da problem integracije u svetu moze da resi svadjajuci se i negirajuci taj svet i njegov znacaj. Plasim se da je to obmana domace javnosti da ovoj vlasti nije stalo da njen narod bude ravnopravni deo svetske zajednice naroda. Tom pozicijom narod dobija a ovakva vlast gubi i zato je vazno stvarno nas posvadjati i drzati u permanentnoj svadji sa citavim svetom, a toboz se truditi da nas u svet uvedu.

Da li Vam je poznato da li su u toku neki pregovori sa kosovskim Albancima i kakva je taktika vlasti za resenje kosovskog pitanja?

- Za tako tezak, i za sustinu srpskog naroda vazan problem, nije dovoljna taktika, nama treba ozbiljna strategija. A po svemu sudeci, ova vlast je nema. Dnevno taktiziranje samo je prilog opstanku na vlasti, a nikako trajnog i pozitivnog resenja. Jednostavno, ja ne vidim postojanje strategije, a ono sto vlast radi samo je odlaganje kojim se dnevno gubi dah i smanjuju izgledi za pozitivan ishod. Kada o sudbini naroda i zemlje odlucuje jedan covek, koji pri tom nadmeno misli da o svojim namerama i potezima ne treba da obavestava puk, ko moze znati sa kim i o cemu on pregovara. U takvim okolnostima, svi smo samo nemocni svedoci poraza i beleznici gubitaka. Ostaje nam da cekamo i nadamo se, nezahvalno je predvidjati jer vas proglase pticom zloslutnicom.

Kako ocenjujete ulazak Vojislava Seselja, odnosno radikala u Vladu Srbije i organizovanje referenduma o stranom posredovanju u resavanju kosovskog problema?

- I Seselj i referendum samo su sredstva kojima je trebalo zaostriti problem, radikalizovati ga pa time i umanjiti izglede za pozitivan ishod, izazvati medjunarodnu zajednicu, a domacoj javnosti baciti prasinu u oci. Pokazati joj toboz krajnju resenost da se problem Kosmeta resi odlucno, i jednom za svagda. Istina, ovog puta se taj problem zaista i resava, moguce za sva vremena. Moguce je da Jugoslavija dobije nove sankcije medjunarodne zajednice.

Koliko mozemo jos izdrzati?

- Mi smo vec na kolenima, samo malo nam treba da se srucimo u prasinu. Stradamo i bioloski, duhovno, moralno, a ne samo ekonomski. Pitanje je da li ijedan narod to moze da izdrzi a da mu supstanca iz koje ce se regenerisati ostane ozbiljno neostecena. Bilans dosadasnjih sankcija je da nas vise umre no sto se rodi, da je vise nezaposlenih nego onih koji imaju fiktivne poslove, vise obrazovanih ode u svet, sa kartom u jednom pravcu, nego sto ih ovde zaposlimo. Bolujemo od neuhranjenosti i bolesti siromastva. Nemamo ni bioloskih, ni duhovnih, a ni ekonomskih rezervi za jos nekoliko godina sankcija.

Aktuelna vlast ne bira sredstva da suzbije svaki znak demokratskih procesa.

- U siromastvu i bedi, stalnom egzistencijalnom strahu i pretnji neprijateljima spolja i iznutra, lakse je manipulisati i autoritarnu a nesposobnu i neodgovornu vlast, cuvati. Zato su opasni napori onih koji bi da svoj narod spasu, zivot im ucine boljim i izvesnijim. Njih treba ukloniti kao moguci uzor i pozitivan primer za kojim bi se masa mogla povesti. Zastrasuje cinjenica da su ovdasnji vlastodrsci spremni i da sukobe delove naroda okrecuci ih jedne protiv drugih, samo da bi uklonili one koji bi mogli pokazati da se i drugacije moze ziveti. Od svih grehova ove vlasti greh podvajanja i medjusobnog sukobljavanja delova istog naroda, najveci je i najopasniji.

Trenutno u Srbiji skoro i da nema opozicije. Koje metode je vlast koristila da suzbije opoziciju i cija je odgovornost najveca?

- Kada jedna autoritarna i nedemokratska vlast, uz to skoncentrisana u rukama jednog coveka, bude prinudjena da izigrava demokratiju, ona koristi sva sredstva da demokratije zaista ne bude, a da se odrzi njen privid. Na zalost, opozicija je pokazivala ozbiljne znake nezrelosti i gresaka koje su posledica nedostatka iskustva. U takvim uslovima vlast i nije imala neizvodljiv zadatak. SPS vlast sigurno nije birala sredstva, ali je i opozicija pravila neoprostive greske sa posledicama kakve vlast ne bi mogla nicim da proizvede. I svaki put kada je opozicija imala istorijsku sansu, napravila bi sama nepopravljive greske. Cinjenica je da su tome doprinosili neki iz redova opozicije, koji su bili u nekakvim aranzmanima sa vlascu. Sto nije mogla da kupi u opozicionim redovima, pokusala je da uceni. Osim drugih sredstava, najmocnije sredstvo u svojim rukama koristila je za neutralisanje opozicije - medija. Na zalost, losa vlast radila je sve da napravi losu ili neutralise kvalitetnu opoziciju. Tako je i sama ostajala lose i bivala sve gora i gora. Sada ova vlast ne moze vise da sakrije svoje pravo lice i to opet daje istorijsku sansu demokratskoj opoziciji sa pretpostavkom da je sve lekcije iz proslosti dobro naucila.

Prema procenama strucnjaka u narodu vec postoji kriticna masa nezadovoljnih ucinkom ove vlasti, ali je problem artikulacije tog nezadovoljstva. Koga vidite kao eventualnog nosioca toga?

Politicke stranke su one koje artikulisu nezadovoljstvo, otpore, socijalne i druge pobune, zahteve za promenama i pretvaraju ih u objedinjenu politicku volju za promene. Problem je samo kada je stranaka previse i kada deluju nepovezano, svaka za svoj racun. Jedan od problema opozicije je sto ne shvata da sve medjusobne programske razlike jesu ne samo nevazne, u ovoj fazi, vec su i nevidljive u odnosu na velicinu i znacaj istorijske odgovornosti, zbog nemoci da se ucestvuje u odlucivanju o sudbini naroda iz zemlje. Sada treba ovaj mrak pretvoriti u svetlo, a nijansa, ton svetlosti, uskladjivace se tek posle ukidanja mraka.

Sve je vise siromasnih i nemocnih. Da li su moguci skori neredi i kako vidite rasplet ekonomske situacije?

- U uslovima ratne opasnosti i spoljasnje pretnje, teze se poseze za ekonomskim nemirima i socijalnim buntom. Zato to i jeste jedna od stalnih pretnji koju vlast podgreva, odlazuci time provalu ekonomskog nezadovoljstva. Sve dok je podgrejan strah od rata i pritisaka spolja, ne verujem u mogucnost nereda vecih razmera izazvanih ekonomskim i socijalnim razlozima. Upravo zbog toga sankcije i medjunarodne pretnje odrzavaju ovaj rezim, odlazu zapravo njegov pad koji bi se desio onog trenutka kada bismo jedno jutro ustali i shvatili kako zivimo. I da nam za to nije kriv svet, ni sankcije, niti Albanci sa Kosova, vec vlast, nesposobna, korumpirana, neodgovorna i gramziva.

Kako ocenjujete ulogu proklamovane levice?

- Nema ovde levice. Nasa levica je drustvo za eksploataciju vlasti, i to jos nelegitimno, mimo izbora, zahvaljujuci licnim vezama.

Svakim danom se povecava masa sirotinje. Na drugoj strani je mali sloj prebogatih.

- Mi smo u fazi prvobitne akumulacije kapitala, pri cemu politicka oligarhija i visoki kriminal, tesno povezan sa politikom, postaje vlasnik kapitala. Ima tu svakako i sposobnih, ozbiljnih i casnih, koji do svog kapitala stizu vrednim radom i znanjem. To je ocito faza koju moramo proci, jedino sto ne bi trebalo dozvoliti da oni koji su na nesreci i stradanju ljudi stekli imetak ostanu nekaznjeni. Prokletstvo vrha ove vlasti je u tome sto u svojoj gramzivosti nije pokazivala ni truncicu saosecanja za svoje siromasne, unesrecene gradjane. Beskrupulozno cedeci bedne zalihe za zivot, pokazuju spremnost da zaredjaju po kucama, oduzimajuci sve sto po njihovoj proceni, nama nije neophodno. Na osnovu lekcija iz istorije, tako isto su se ponasale turske haraclije. Nadam se da ce po zaslugama tako i proci.