Sta (da) se radi

Sta cemo ako na izborima u Crnoj Gori pobede ovi sto nece da gledaju RTJ? Nestace, bojim se, sa svih budzetskih ekrana u Srbiji i onda cemo se o Crnoj Gori obavestavati preko satelita

Pise: Branislav Milosevic

Kad se ono bivsa Jugoslavija ustremila ka ambisu, osnovan je JUTEL. Biva, jedinstveni jugoslovenski program ce spasti drzavu. Negde oko ponoci, bio je, tu i tamo, sirom bivse nam domovine, emitovan program iz kojeg je svakome moglo postati jasno da je, sto se zajednistva i jedinstva tice, stvar propala. Otkud sad, opet, Radio-Televizija Jugoslavije ?

Savezna vlada zakljucila je da je dosao trenutak da se i ona, u formi eksperimentalnog televizijskog programa, umesa u spasavanje zemlje kojom, kobajagi, rukovodi. Pruzice domacim gledaocima priliku da se medjusobno bolje razumeju i da "postanu ravnopravni u dobijanju informacija sa nivoa savezne drzave", a inostranstvu ce saopstiti istinu o Jugoslaviji. Resorno lice u saveznoj administraciji tvrdi da "nema drzave u Evropi koja nema svoju nacionalnu televiziju". Odsad cemo, dakle, svako vece, u Evropu. Ali, preko drugog programa.

Na prvom programu, preko dana, put u Evropu je prilicno neraskrcen. Vodi preko brdovite i junacke Crne Gore, a tamo se nije lako probiti. Tu se, na primer, cuju glasovi da je ovo sto se zove jugoslovenskom televizijom, zapravo, JUL - ska radionica, tako reci kovacnica, za izradu bratstva i jedinstva. U Crnoj Gori, umesto jugoslovenskog, gledaju satelitski program. Ne zale se zbog toga, kao sto nisam cuo nekog da se ovde hvali jer je postao, napokon, ravnopravan "u dobijanju informacija sa nivoa savezne drzave".

Program Jugoslovenske televizije prikazuje se, zasad, samo u Srbiji, iz cega dobronamerni gledalac treba da izvuce zakljucak kako je Srbija jedino i zainteresovana za Jugoslaviju. Ta poruka, uoci izbora u Crnoj Gori, moze, do izvesne mere, da pomogne tamosnjim naprednim snagama, ali ne mora: ako se, naime, pokaze tacnim da je Jugoslavija, na televiziji i na drugom programu, postala vlasnistvo jedne partije, onda bi ovi naivni gledaoci RTJ u Srbiji, a i oni u Crnoj Gori, kojima je uskraceno pravo da se ukljuce u vecernju televizijsku obuku iz jugoslovenstva, mogli da se osete prevarenim. Kad kazu Jugoslavija, oni, ipak, ne misle na JUL. Osim, ako se ne dokaze da je i JUL bio pokraden na izborima, pa se sad socijalisti ili radikali, na primer, kite JUL- skim izbornim pobedama.

Postoji jos jedan zanimljiv aspekat eksperimentalnog spasavanja Jugoslavije, putem televizije: ko, naime, placa ovu zabavu? Ako je savezna vlada osnivac RTJ, onda, valjda, ceo trosak pada na savezni budzet. U siromasnijim drzavama bi se oko toga mesecima lomila koplja, ovde su poslanici spasavali Kosovo, sramota je bilo, takvim rodoljubima, sporiti se oko budzeta. Sad Crna Gora galantno placa program koji ne zeli da gleda. Ali, ako RTJ pripada, zaista, JUL u-, kao sto u Crnoj Gori tvrde, onda JUL, valjda i placa to zadovoljstvo. Cudi me da se JUL time ne hvali. Ne treba biti skroman na stetu partije i njenih simpatizera.

Ako sam dobro razumeo, RTJ ce eksperimentalno afirmisati jugoslovenske sadrzaje svega dva meseca. Taman dok se obave izbori u Crnoj Gori. Ako jugoslovenski sadrzaji pobede na izborima, RTJ ce ukinuti eksperimentalni program i postati nacionalna televizija. Neko ce nas vec uputiti da smo zajedno jaci.

Ali, sta cemo ako na izborima u Crnoj Gori pobede ovi sto nece da gledaju RTJ? Nestace, bojim se, sa svih budzetskih ekrana u Srbiji i onda cemo se o Crnoj Gori obavestavati preko satelita. U tom smislu, podrzavam eksperiment sa jugoslovenskom telvizijom, a narocito sto ce trajati kratko. Kad i taj eksperiment propadne, valjda nece jos biti kasno da se nesto ucini da se i Srbija i Crna Gora spasu. Izborima, a ne televizijom.To je taj drugi program, koji im je potreban.