subota - nedelja, 2-3. maj 1997.

Dnevnik

Mac u vazduhu

Sta ako je Milosevic shvatio da je referendumom dobio odresene ruke da sam resava kosovski problem. Pa ga pocne resavati kao Gordijev cvor - macem? Istorija nije zabelezila da li je Aleksandar Makedonski raspisao referendum o resavanju Gordijevog cvora. Mi smo referendum doziveli. Zato i strepim od Milosevicevog resavanja cvora. Imamo iskustva

Pise Slobodan Budakov

Petak, 24. april

Rezultate referenduma cuo sam tek u 9.55 na TV BK i u 10.00 na RTS. Objavili su ono sto misle da bi moglo da bude koliko-toliko verovatno. Da su objavili da je glasalo 90 odsto biraca niko im ne bi verovao. Da su objavili 60 odsto, komentarisalo bi se: kakva je to zemlja u kojoj ima 40 odsto izdajnika. Ovako: odmerili su da je 27 odsto izdajnika podnosljivo, a 97 odsto NE od onih za koje kazu da su izasli na glasanje, cine skoro 71 odsto birackog tela pa se moze tumaciti kao ubedljivo prihvatanje Miloseviceve politike.

Bilo falsifikata - ne bilo - rezultat se ne moze proveriti i zvanican je! Nije to jedina ozvanicena besmislica u ovoj zemlji. Brzo ce biti zaboravljena, prvo zato da bi se lansirala neka nova besmislica, a drugo zato sto ce Milosevic, ipak, pristati na posredovanje medjunarodne zajednice u resavanju Kosova. Ne pristane li - pise nam se tako crno da to niko ne moze ni da zamisli. A ako i najcrnje zamisli - ne vredi - bice i ekonomski i politicki jos crnje.

U 13.00 sam imao kratak dogovor sa prof. dr Aleksandrom Svircevicem, kandidatom za predsednika Skupstine Vojvodjanskog pokreta. Izgleda da je sve bilo pripremljeno. Znamo da su u isto vreme zakazani i sednica “vlade u senci" Miodraga Isakova i performans LSV i RDSV “Cekajuci sankcije". Ne smeta nam sve je to na istoj autonomaskoj liniji. Nadamo se da ce sve to sto je zakazano naici na dobar odziv i prijem.

Subota, 25. april

Vratio sam polaznicima Novinarske skole Novosadskog otvorenog univerziteta redigovane pismene zadatke. Bogme su oni to dobro uradili. Svaki urednik, uz manje intervencije, pustio bi to u novine. Normalno, pismenija su ova deca nego sto smo bili mi koji smo u novinarstvo ulazili 1947. Ipak zanat jos ne znaju i tome ih ucimo, nas nekoliko veterana. Verujem da ce biti uspesno.

Nije lose sto danas u Novom Sadu imamo dve novinarske skole (konkurencija je uvek korisna) a cujemo da se priprema i treca - na madjarskom jeziku. Mozda ce to biti najbolje resenje - jer ce skola biti neposredno povezana sa TV redakcijama. Kad bi jos neka redakcija pokazala interes za skolovanje novinara valjda bi se rodili i novi oblici saradnje na dobrobit profesije.

Osnivacka skupstina Vojvodjanskog pokreta zakazana je za 12.00. Nije najpogodnije vreme, ali u “Areni" je filmski matine u 10.00. Kad smo dogovarali zakup sale, ocekivali smo da ce “Titanik" sici s repertoara. To se nije desilo, novine su uobicajeno najavile “Titanik" u 10.00 sto je, mozda, zbunilo neke koji su nameravali da dodju na skupstinu (a toga dana novine nisu najavile skupstinu); zbunilo, kazem, jer zna se da film traje tri i po sata. Ipak sve je bilo u redu. Osnivackoj skupstini prisustvovali su svi delegati i veliki broj gostiju tako da je sala bila puna. Sve je proteklo glatko i u ozbiljnoj atmosferi. Velikih reci nije bilo, odlucnosti jeste.

Govorili su predstavnici svih deset organizacija koje su pristupile Pokretu. Najavila je svoje pristupanje jos jedna - Demohriscanski pokret vojvodjanskih Madjara i deset gostiju. Niko duze od pet minuta. Osnivacki sporazum je potvrdjen i jednoglasno su usvojeni Statut, Godisnji politicki program, Platforma za saradnju sa drugima i Eticki kodeks.

U svojstvu predsednika Politickog veca podneo sam izvestaj i predloge za sastav organa Pokreta, ali nisam smatrao potrebnim da, posle svega sto je napisano i receno, drzim jos jedan govor. Medjutim, nisam mogao da precutim da u organe Pokreta predlazemo ljude iz 19 vojvodjanskih mesta i da su sve pripreme isle na pravi vojvodjanski nacin. Prvo smo svima javili, pa se onda sastajali i razgovarali, pa smo nesto sastavili, pa to promenili, pa su neki odustali, pa su se neki vratili, pa smo onda to sve napisali, pa usaglasili, i posle malo cekanja, cvrsto resili.

Bilo je kao u Anticevoj pesmi, rekao sam:

Neka zvone zlatni seferini

Mi smo neki i ludi i fini

Prvo malo ubodem te bricom

P, onda kazem: molim te izvini.

Tako je to bilo, ali bolje tako nego obrnuto, tj. da se prvo izvinjavamo pa posle bockamo.

Po aplauzu sam stekao utisak da im se to dopalo. Ne moja rec, nego taj vojvodjanski nacin.

Popodne smo slavili Lolin rodjendan. Kakve sendvice prave ta moja cerka i moj zet - pa to nema nigde! Onda smo odgledali video-kasetu sa njihovog vencanja (pre tri godine). U zivotu nisam cuo glasnije DA. Valjda im je zato i danas tako lepo u braku i pored svega...

Nedelja, 26. april

Idem s Nadom na pijacu, malo sta treba da pazarimo ali prija nam setnja. Srecemo Solju (nekad je u novosadskom “Dnevniku" pisao aforizme pod naslovom “Trnje", danas aforisticira samo usmeno). Ca-cu pa mu spomenemo Lolinu i Goranovu svadbenu kasetu i njihovo gromko DA, a on uzvrati: eto vidis: Zato u cetvrtak 23. aprila maticni uredi nisu radili. Da niko ne bi mogao da kaze DA.

Moja cerka Sanja veceras kumuje drugarici. Aleksandra Pajovic, balerina, Vojvodjanka, poreklom Crnogorka udaje se za Masima Onestija, kompjuterasa i glumca, Italijana iz Rima, vencanje u Novom Sadu, slavlje u italijanskom restoranu “Beli lov", zdravica vise nego u ruskim i americkim svatovima zajedno, a zvanice su igrale crnogorsko oro sa mladencima u sredini. Ala je Italijan poskakivao! Zelim im da i ubuduce oboje poskakuju - od srece!

Italijanska serija “Hobotnica" u ovom nastavku slabija je nego u prethodnom, ali jos uvek mnogo bolja nego druge serije sada na TV ekranu. Ne znam da li neko priprema gradju za snimanje TV serije o nasoj danasnjoj hobotnici. Deluje dosta otvoreno pa bi bilo vise opasno nego tesko. Videcemo... Kenta me kritikuje sto jos nisam izvadio dozvolu za pecanje. Ne stizem. Nisam ja danas zaposlen pa da sam na prinudom odmoru ili da radim po skracenom radnom vremenu pa da imam vremena za pecanje. Ja sam penzioner - i zato nemam vremena.

Ponedeljak, 27. april

Iznenadio sam se na ribljoj pijaci. Prosao sam je i uzduz i popreko, pa jos jedanput: nigde ni jedne jedine rotkvice. A pecem prasetinu. “Niko ne ispece prase kao ti, tata!", kazu moje kcerke. (zapetu sam stavio ja, mozda je one zamisljaju na drugom mestu, salim se, naravno). Zalim se komsinici da nema rotkvica. “Mozda su sve otkupili za Milosevicev prijem veceras - kaze ona. Uzmite mladi luk, ako ima." Tek tada se setim da je praznik, Dan drzavnosti, da su i radnje zatvorene i da jos nisam kupio pivo. Tesim se da su meni dobri i spricevi. Ipak privatne prodavnice su otvorene i problem je resen i za ostale na rucku.

Na redovnoj sednici Predsednistva Vojvodjanskog kluba (eto, praznik neradni dan, a mi radimo), razmenjujemo utiske sa osnivacke skupstine Vojvodjanskog pokreta. Zadovoljni smo kako je sve proslo i dogovaramo se prvo sta sve da sugerisemo Politickom vecu i Izvrsnom odboru za pocetni rad, a sta sve da nastavimo kao redovnu delatnost Vojvodjanskog kluba. Ocekujemo probleme sa Ministarstvom pravde oko registracije Pokreta iako smo sve pripremili u skladu sa zakonom. Informisali smo se u Ministarstvu pravde, korektno su nas saslusali, ali i trazili nesto vise, a ne samo ono sto je predvidjeno zakonom. To, u redu, pripremili smo i to. Ali, kazu da ocekuju i novo uputstvo ministra pravde pa cemo tek videti kako funkcionise pravna drzava u radikalskom tumacenju.

Sto se tice rada Vojvodjanskog kluba, 29. aprila na govornici cemo razmotriti temu “Devalvacija i referendum". Govornicar ce biti Dimitrije Boarov, novinar. Bas me zanima na koji nacin ce Mita povezati te dve stvari koje su “...obicna pena u poredjenju sa temeljnom stravom svakodnevnog postojanja". (Vitold Gombrovic). A 7. maja bice nam gost Laslo Vegel i govoriti na temu “Postmoderni regionalizam i kultura". Bice zanimljivo.

Utorak , 28. april

Crne slutnje me obuzimaju.

Citajuci novine setim se minijaturne price madjarske knjizevnice Ami Karolji. Njena prica ima naslov “Nekoliko reci o baki" i glasi u celini:

Baka lezi, dise, prestrasi se, spava. Cas trazi da se spusti zavesa, cas da se podigne. Trazi caj, ne popije ga. Cas ja vodim brigu o njoj, cas Minarikova. Ponekad je tisina prevelika, da nije umrla? Boze, pa ja sam baka.

Strasno me podseca na nasu situaciju:

- Predsednik SRJ Slobodan Milosevic priredio prijem povodom Dana drzavnosti i na taj prijem nije pozvao predsednika Crne Gore Mila Djukanovica, niti predsednika crnogorskog parlamenta Svetozara

Marovica?! Djukanovic je odcutao, Marovic zvanicno protestovao. Pre dva dana beogradska policija oduzela od crnogorskih bankara 1.200.000 maraka na surcinskom aerodromu. Marke su bile namenjene za isplatu deviznim stedisama u Crnoj Gori.

- Sinoc je na Drugom TV kanalu krenuo program Radio-televizije Jugoslavije, RTJ. Valjda je to ono sto je savezni sekretar za informacije najavio pre godinu dana. Ali, ne lezi vraze: Usledio je protest crnogorskog sekretara za informacije Bozidara Jaredica, koji kaze da Crna Gora “...nije spremna, bez prethodnih priprema da ucestvuje u radu jugoslovenskog TV programa..." ispada da je pocela Jugoslavija bez Crne Gore.

- Na Kosovu se i dalje zestoko puca. Sve je vise mrtvih, ranjenih, uhapsenih. Sta ako je Milosevic shvatio da je referendumom dobio odresene ruke da sam resava kosovski problem. Pa ga pocne resavati kao Gordijev cvor - macem? Istorija nije zabelezila da li je Aleksandar Makedonski raspisao referendum o resavanju Gordijevog cvora. Mi smo referendum doziveli. Zato i strepim od Milosevicevog resavanja cvora. Imamo iskustva.

Sreda, 29. april

Danas u 10.00 u Rimu se sastaje Kontakt grupa. Novine svasta pisu, ljudi svakojako komentarisu, svi imaju nekakvu prognozu. Nije sve to liseno logike, nije uvek ni imput razlicit, ali motivi jesu. Mnogo toga sam procitao pa mi se cini da bi nekakva rezultanta bila “nesto izmedju". Da bude dijaloga (na tome svi insistiraju), da to ne bude trijalog (“zabranjen" je referendum), ali da u dijalogu ucestvuje i treca strana, (na tome insistiraju medjunarodni faktori). To znaci dijalog izmedju Kontakt grupe Milosevica, zatim poseban dijalog izmedju Kontakt grupe i Rugove, pa tek onda dijalog izmedju Milosevica i Rugove na lokaciji i po pravilima kojeg bude odredila Kontakt grupa... Nikakva originalna ideja, ali cini mi se logicnom. Novine jos uvek komentarisu i referendum i Milosevicev prijem. A ni jedno ni drugo ne zasluzuju toliku paznju. Sve je receno samim tim sto se dogodilo i kako se dogodilo. Primereno je licnosti i sistemu, to mu je samo jos jedna karta identiteta".

Suboticki reformisti kritikuju svoju centralu koja o tome nista ne zna. Valjda ce to resiti na Skupstini koja se priprema. Suboticani spominju i novoosnovani Vojvodjanski pokret i ocenjuju ga kao organizaciju koja je po programskim opredeljenjima bliska RDSV. To kaze i “centrala" RDSV (tako je govorio njihov predstavnik na osnivackoj skupstini Pokreta). Bar u tome se ne razlikuju. Ostale razlike valjda ce prevladati. Bilo bi dobro. Vojvodjanski pokret je i osnovan radi ujedinjavanja, a ne radi deoba. Novosadski radikali zatrazili da milicija zabrani ono “V" na automobilima. Kao to je oznaka Vatikana. Nesuvislo. Ali, sta drugo od SRS i ocekivati? Sledeca je, valjda, zabrana, majica, hemijskih olovaka, upaljaca i kondoma sa tim znakom (najavila ih LSV za prosle izbore). Kao da bi time izbrisali ne samo V nego i nastavak. NO PASSARANT. Ili, kako se kod nas kaze: Nece moci.

(Autor je novinar u penziji)

Posaljite nam vas komentar! Izbor vasih reagovanja i misljenja objavljujemo.
© 1995 - 1998 Yurope & ,,Nasa Borba" / Sva prava zadrzana /