Godine pucanja i pregovaranja

Zna se, naime, da sankcije nisu narocito efikasne inace se Milosevic ne bi dobrovoljno pod njih podvlacio. One prethodne ga ocigledno nisu odvikle od ratnih nestasluka, nego kao da su ga jos vise zagolicale

Pise: Stojan Cerovic

Posto ce citalac ovog teksta znati o ponudi Kontakt grupe iz Rima Beogradu vise nego sto zna pisac, nema druge nego da se bavimo onim sto je odranije poznato. U ovom slucaju to je, verovatno, vaznije od same konkretne ponude. Beograd je, naime, vec unapred rekao ne. Odnosno, to je u ime Beograda rekao njegov najvidjeniji, mada najnevidljiviji stanovnik.

Odgovor je, dakle, stigao pre pitanja. Milosevica ne zanimaju nikakve nagrade i sargarepe, jer one ne mogu biti dovoljno krupne da njega zasite. Osim toga, on ne voli nikakve zelenise i radije bi pojeo sve clanove Kontakt grupe redom. Hocu da kazem da bi ga zadovoljilo jedino ako bi Amerika i Evropa slozno kleknule, priznale krivicu i lepo zamolile za oprostaj, a posto je upozoren da to za sada nije u planu, prestao je da razmislja na tu temu. Pored toga, on ovog puta tacno zna cime mu se preti i sta su sankcije. Zna da to nece mnogo smetati ratovanju, bar ne na kraci rok, a s druge strane, njegovim najvatrenijim simpatizerima opet ce se otvoriti velike poslovne mogucnosti. Sto se naroda tice, ako mu je lose moze da mrzi Ameriku, Evropu i koga god hoce, tako da je i to u najboljem redu. Sve u svemu, ne zna se sta je od cega lepse. Verujem da u Kontakt grupi ima manje americko-evropskih neslaganjanego sto misle ovdasnji stratezi, koji zbog neceg smatraju da bi Srbija procvetala ako bi se preko nje cerale velike sile. Valjda ocekuju da bi neko nesto platio za koriscenje poligona. Ali, cini mi se da su problemi u Kontakt grupi druge vrste.

Zna se, naime, da sankcije nisu narocito efikasne inace se Milosevic ne bi dobrovoljno pod njih podvlacio. One prethodne ga ocigledno nisu odvikle od ratnih nestasluka, nego kao da su ga jos vise zagolicale. Zna se i da bi pomoglo jedino slanje vece sile negde na srpsko- albansku granicu, ali niko nema srca da bilo koga salje na tako grozno mesto.

Diplomati, medjutim, moraju da zarade svoje plate, sto znaci da ce na kraju ipak resiti da zavedu neke sankcije, u nadi da ce moci da zaborave na Kosovo barem za nekoliko nedelja. Ali, sad kad ih je ponovo zaposlio, Milosevic im nece dati mnogo odmora. On pred sobom vidi godine pucanja i pregovaranja, vidi kolone svakojakih posrednika i specijalnih izaslanika; mikrofone, kamere i reflektore. Kraj tog filma jeste tuzan, ali on namerava da se pre kraja jos jednom lepo provede.