BALKANSKA EKSPRES TURNEJA AMERICKOG DRZAVNOG SEKRETARA

Americki izvestaci iz Sintre najavljaju da ce drzavni sekretar SAD posebno zapretiti Tudjmanu i Milosevicu "ostrim finansijskim i ekonomskim sankcijama" zbog odbijanja saradnje sa Hagom

Slobodan Pavlovic
dopisnik "Nase Borbe" iz Vasingtona

Uzdrzanost oko posete Beogradu i Zagrebu: Medlin Olbrajt u drustvu sefova diplomatije Svedske i Bugarske, Lene Helm-Valen i Nadezde Mihajlov, juce u Sintri FOTO: FoNet/AP

Analizirajuci Klintonovu izjavu sa konferencije za stampu u Londonu, americki mediji pronalaze od juce izmedju njenih redova i skrivenu poruku da bi medjunarodne mirovne snage mogle da se zadrze u Bosni i posle isteka predvidjenog roka koji istice juna sledece godine.

Predsednik Klinton vratio se prosle noci u Vasington, tako da je Bela kuca juce odmah od ranog jutra prionula na posao da se u korenu saseku spekulacije da je proteklih dana razgovarano sa evropskim saveznicima o eventualnoj mogucnosti za produzeni boravak americkih trupa u Bosni. Sekretar za odbranu Vilijem Koen vec je izjavio na tu temu da oko tih dejtonskih rokova ostaje sve kako je ranije dogovoreno i zvanicno objavljeno, s tim sto u medjuvremenu (kako je rekao) nije preporucljivo trositi energiju na polemike oko tog pitanja vec je mnogo uputnije usredsrediti se na sve one poslove koje je u ovih godinu i nesto vise dana - pre povlacenja stranih trupa - potrebno uraditi u skladu sa mirovnim ugovorom o Bosni.

Od tih neobavljenih poslova na Balkanu, americka stampa (isto kao i zvanicni Vasington) izvlaci sad u prvi plan problem sa blokadom Medjunarodnog tribunala za ratne zlocine, koju, kako se istice, sprovodi rukovodstvo Republike Srpske, kao i vlasti u Beogradu u Zagrebu.

U tom kontekstu, posebnu paznju analiticara privukao je onaj deo Klintonove izjave sa prekjucerasnje konferencije za stampu u Londonu u kome je receno da Americi i saveznicima predstoji donosenje "nekih vrlo teskih odluka" oko daljeg sprovodjenja Dejtonskog ugovora u Bosni. Prva ovdasnja medijska reakcija glasi da bi ovaj deo Klintonove izjave mogao da predstavlja najavu potere specijalnih jedinica Atlantskog pakta za Karadzicem, Mladicem, Kordicem, Marticem i ostalim "krupnim ribama" sa poternice iz Haga.

U Vasingtonu se tim povodom zasad nista zvanicno ne izjavljuje, osim najave da ce nesto vise na tu temu moci da se kaze tek kad drzavni sekretar Medlin Olbrajt bude ovog vikenda zavrsila svoje razgovore sa Tudjmanom u Zagrebu i Milosevicem u Beogradu, kao i boravak u Bosni kojim je (pored susreta sa Izetbegovicem u Sarajevu) predvidjen i odlazak u Banjaluku i Brcko, kao i poseta americkim trupama stacioniranim u podrucju Tuzle.

U izvestajima sa tekuceg sastanka ministara Atlantskog pakta u Sintri, dominira prosirenje Atlantskog pakta na evropski istok, dok se samo usput tu i tamo najavljuje da ce americki drzavni sekretar Medlin Olbrajt posle konferencije u Portugalu obici i podrucje bivse Jugoslavije, u misiji koju je predstavnik Stejt dipartmenta opisao kao "posebno vaznu u tekucem procesu implementacije mirovnog ugovora o Bosni".

Americki izvestaci iz Sintre najavljuju da ce Olbrajtova u subotu posebno zapretiti Tudjmanu i Milosevicu "ostrim finansijskim i ekonomskim sankcijama" ukoliko nastave da se oglusuju o obavezu izrucivanja Hagu optuzenih za ratne zlocine. "Vasington post", medjutim, na tu temu postavlja pitanje "sta nadleznima u Zagrebu i Beogradu ima da se kaze tim povodom van onoga sto im je vec vise puta ponovljeno u poslednje vreme", uz konstataciju da istovremeno ostaje i prilicno nejasno "kako SAD planiraju da sprovedu pretnju o tim svojim sankcijama, ukoliko situacija sa optuzenima za ratne zlocine ostane nepromenjena".