BOJAN KNEZEVIC, BAS-BARITON PONOVO U BEOGRADU

- Napolju, ti moras stvarno da "grizes". Ako jednom uradis lose posao niko te vise nece ponovo pozvati. Ja sam do sad imao srecu da su uvek ponovo zvali, sto je jedina prava garancija. Dobra kritika - to je OK, ali od toga se ne zivi. Vazno je da se ti tamo dopadnes ljudima koji te angazuju. To je sustina, prica o svojim americkim iskustvima Bojan Knezevic, operski pevac koji ce nakon sest godina, u subotu u Mocartovom Rekvijemu ponovo pevati u Beogradu.

Prelomna godina u njegovoj karijeri bila je 1991; zahvaljujuci konkursu Evropskog centra za operu i vokalnu umetnost, u Belgiji se sreo sa pravim ljudima, preko kojih je stigao u Operu San Francisko. Mada je pozvan na jedno leto da ucestvuje u programu za mlade umetnike pomenute kuce, Knezevic u ovom gradu na zapadnoj obali zivi poslednjih sest godina tokom kojih je tri puta na turnejama obisao Ameriku.

- To je divno iskustvo. Zemlja je ogromna, prelepa, narod vrlo prostosrdacan. Sto se tice opere, imaju daleko manju tradiciju od Evropljana ali se ne stide neznanja. Jako su otvoreni prema operi i novitetima te vrste tako da sada u Americi ona cveta dok se po Evropi na mnogim mestima operske kuce gase jer drzava vise ne zeli da ih subvencionise. U Americi je sistem drugaciji. Osim mozda malo Metropolitenu, drzava ne daje ni cent za operu. Sve se bazira na privatnom kapitalu i donacijama, pa mnogi direktori evropskih opera dolaze u Ameriku po "mustru" za sakupljanje para - prica Knezevic.

Knezevic tvrdi da americka scena mladim evropskim pevacima dosta nudi. "Imaju dobre skole, vrlo su sistematicni i konstruktivni. Radi se strasno profesionalno. Sposobnost za organizaciju je sustina Amerike, ali je zato konkurencija strasna. Na audicije dolaze stotine pevaca. Sve se radi preko menadzera. Prvo moras da napravis audiciju za agente, koji ako te prihvate tek onda organizuju audicije za Opere. Moras da izgaras. Nema sanse da dolazis relaksiran kao kod nas. Atmosfera je suvise zategnuta. Besposlica je tolika da nema posla koji se odbija. To ti je kao u filmu "Tutsi". U Los Andjelesu svi pitaju: "Sta, ti si glumac, a u kojoj kafani radis?". Doduse, to se sa operskim pevacima redje dogadja".

"Opera je do skoro bila jedina oblast, uz manekenstvo, gde su Amerikanci dolazili u Evropu sto je i logicno. Sada je situacija da Evropljani dolaze tamo u sve vecem broju", prica Knezevic.

Prema oceni kritike i strucnjaka njegov fah je Mocart, za sta ga smatraju pravim strucnjakom, sto ce se najbolje cuti u subotu u Centru "Sava". "Nije bas tako", kaze Knezevic. "Pevam ja i Rosinija, Donicetija, nastupam u veristickim operama. Najvise produkcija sam imao u "Boemima" koji su u Americi nevidjeno popularni. Mocart je ispao konstanta jer se on tamo mnogo izvodi. Njegova muzika je prijemciva i pitka, lako komunicira sa publikom i lako je naci mlade, talentovane pevace da to pevaju a produkcija nije mnogo skupa".

"Mladi pevaci se jako dobro skoluju pevajuci Mocarta. On je vitamin za glas. Ja sam to shvatio pevajuci. S druge strane, Mocart je zahvalan u tom smislu sto oni mene tretiraju kao glumca-pevaca. Kazu da imam jaku scensku pojavu. Nada se svoj talenat uskoro oprobati i u mjuziklu. Osim u Mocartovom Rekvijemu u subotu, beogradska publika imace prilike da ga tokom ovog leta cuje na koncertu na kome ce pevati arije i operete iz americkih mjuzikla.

Jelena Tasic