ODGOVORNOST DRZAVE U SLUCAJU DAFIMENT BANKE (5)

Medjunarodna mafija iznosila je pare u dzakovima

Dafiment banku drzala je medjunarodna krupna mafija, a drzava nije tome mogla da stane na put sve i da je htela, tvrdi jedan sagovornik "Nase Borbe" dobro upucen u poslovanje ove banke

- U Dafiment banku usla je medjunarodna krupna mafija. Tu Dafina Milanovic nije imala nikakvog uticaja, niko je nista nije pitao, jedini zadatak joj je bio da se slika, tvrdi vrlo pouzdani izvor "Nase Borbe" koji je upucen u poslovanje ove banke i brojne dogadjaje u njoj. On je kategorican da drzava, sve i da je htela, nije bila u stanju da tome stane na put, jer je moc ove mafije daleko prevazilazila snagu drzave da joj se suprotstavi, u opstem haosu u kome se nalazila. Bilo je nekih neuspelih pokusaja da se napravi tacan uvid u to sta se u Dafiment banci dogadja, ali su svi ostali bezuspesni.

Od pet kontrola Narodne banke nijedna nije "urodila plodom", posto su se kontrolori redovno zaposljavali u banci, za plate od desetak hiljada maraka. Potom je vlast pocela da salje inspektore Drzavne bezbednosti da uhapse pojedine mafijase u banci, ali su se i oni vracali neobavljena posla, i niko od njih nije hteo ponovo da ide. Jedan od pokusaja da se nesto ucini, tvrdi nas sagovornik, je i postavljanje Mihalja Kertesa za sefa obezbedjenja. To se u banci sve vreme demantovalo, mada svi znaju da je Kertes tamo bio. Na kraju je i on otisao, "dok nije izgubio glavu". Inace, prema tvrdnji naseg izvora, banku je obezbedjivalo oko 250 medjunarodnih okorelih kriminalaca, koji su svi imali svoje "saradnike", tako da se toj "tvrdjavi" nije moglo ni prici.

Uhvacena "sica"

Pare su zaista iz banke iznosene u dzakovima i nisu ni brojane, a prema svedocenju naseg sagovornika, bio je organizovan medjunarodni lanac za iznosenje para iz zemlje. On je funkcionisao dok i poslednja marka nije izneta, a onda su otisli i pravi vlasnici i rukovodioci banke. Nekoliko osujecenih pokusaja na nasim granicama da se u tasnama iznese par miliona maraka su samo "sica", a moze biti i pokusaji same Dafine Milanovic da nesto "pristedi" i za sebe.

U celoj ovoj prici, iako nikako nije nevina samom cinjenicom da je tako nesto dozvolila, vlast je fakticki najmanje koristi izvukla, kaze nas sagovornik i dodaje "kamo srece da su sve te pare ostale ovde i potrosene za drzavne potrebe, umesto sto ih je iznela medjunarodna mafija". Ceo posao obavljen je munjevito, za svega nekoliko meseci, dok je ovde vladalo najvece rasulo, inflacija, sankcije i rat u okruzenju. "Kao stvoreno za brzu mutnu zaradu", komentarise covek koji je bio u prilici da nesto od toga sto se dogadjalo vidi izbliza. Cinjenicu da i brojne fotografije svedoce o bliskim vezama Dafine Milanovic sa mnogim ljudima iz vrha vlasti, on ovako komentarise:

- Cim se osete pare, mnogi se odmah tu skupljaju, sto nije samo slucaj kod nas, nego u celom svetu. Tvrdim vam da dobar broj onih koji su rucali, veceravali i slikali se sa Dafinom od toga na kraju nisu izvukli nikakvu korist, nego samo stetu - dobro su se iskompromitovali.

Cak i u slucaju da je sve ovo tacno, drzava, odnosno vlast koja je olicava, ne moze se nikako amnestirati od odgovornosti, jer je dozvolila da se na njenoj teritoriji ovako nesto dogodi. To samo pokazuje dubinu nemoci ovdasnje vlasti koja dozvoljava da joj po zemlji vrslja kako ko hoce i pljacka gradjane, za ciju stednju u krajnjoj instanci opet odgovara drzava, odnosno vracace je nase drustvo.

Dafina rasprodaje nakit
Kad je videla da je sve propalo i kad se umesto obozavanja na nju srucio narodni bes, a ovdasnje tlo postalo suvise vruce, Dafina Milanovic pokusala je da, stopama svog prethodnika Jezdimira Vasiljevica, napusti zemlju. U tome su je sprecili sluzbenici Drzavne bezbednosti, u sadejstvu sa carinicima, a na celu sa Mihaljom Kertesom. Vracena je sa granicnog prelaza Horgos, pasos joj je oduzet i sada prakticno zivi kao talac drzave. Mada se ona nikako ne moze amnestirati od krivice za sve sto se dogodilo, u stvari je na kraju jedina ispala prava tragicna figura. Nije ukusno elaborirati nerasvetljenu pogibiju njenog supruga i dvoje dece, ali nasi izvori tvrde da je ona sama, pored tolikih para koje su pored nje prosle, sada dosla u tesku finansijsku situaciju.
Primera radi, prodala je nedavno komad nakita deset puta jeftinije od realne vrednosti. Kad je rec o nakitu, Dafina Milanovic poseduje zavidnu zbirku zaista basnoslovne vrednosti, ali se takve kolekcije ne mogu tek tako prodati. Da li i koliko novca ima u inostranstvu javnosti nije poznato, a ona sama zaklinjala se pred Anketnim odborom da nije iznela "ni dinara". Ovde u zemlji para vise nema, oprema i umetnicki predmeti iz ekspozitura banke razvuceni su, i jos su ostale nekretnine (stanovi i poslovni prostor) oko kojih se vode sporovi.

Crni petak

Crni petak za Dafiment banku nastupio je 7. marta 1993. godine, kad je iz zemlje pobegao Jezdimir Vasiljevic, vlasnik Jugoskandika. Tad je nastala prava panika medju stedisama, koje su zelele da podignu svoj novac. Uzalud je Dafina Milanovic preko svih mogucih TV stanica objasnjavala da za stednju u njenoj banci nema opasnosti, da je sve pod kontrolom i pri tom bacala drvlje i kamenje na svog dojucerasnjeg kolegu.

Cak je izveden jedan u sustini sasvim providan manevar - na konferenciji za stampu pompezno je najavljeno da ce kamate na stednju biti smanjene na nivo domicilnih, dakle oko pet-sest odsto godisnje. Tada je Dafina odrzala kratko predavanje svojim "pilicima" i rekla im da ne mogu vise ziveti od njenih kamata, doslo je vreme da pocnu nesto i da rade. Ali, nije red da se slatki zivot tako naglo prekine, pa im je ostavila jos nekoliko dana da uloze preostale devize, ili one koje su eventualno podigli, po starim kamatama. S obzirom da su guzve velike, salteri banke radili su neprekidno i tokom vikenda, i to po 24 casa. Narod je ispunio ocekivanja idejnih tvoraca ovog manevra - toliko je navalio da ulozi i poslednju paru po starim kamatama, da se na ulicama ispred saltera cekalo satima, pa i danima.

Kad je nastupio "stampedo" stedisa, kako se izrazila sama Dafina Milanovic, ona je otisla u Narodnu banku da trazi kredit za likvidnost, a imala je i ideju da zatvori banku. Ako je verovati njenim izjavama, Borislav Atanackovic, tadasnji guverner NB Srbije, rekao joj je da to nikako ne sme da uradi. Kredit joj je ipak odobren, ali tako da u zalog dā poslovni prostor kod Vukovog spomenika, procenjen na 125 miliona maraka i 251 kilogram zlata, u polugama po 20 kilograma. Kad je posle nekoliko meseci pokusala da vrati taj dinarski kredit (koji je u medjuvremenu inflacija sasvim obezvredila), niko u Narodnoj banci nije o tome hteo sa njom ni da razgovara. Tako su prakticno i zlato i ovaj poslovni prostor ostali u drzavnom vlasnistvu.

Za vreme dok je Dafiment banka brojala svoje poslednje dane, mnogi su preko veze podigli svoje uloge, ali nas izvor sa pocetka teksta tvrdi da su i to u stvari bile marginalne sume. U javnosti su odjeknula pojedina ovdasnja zvucna imena, ali su glavni novac opet pokupili ljudi iz senke. U tome se nisu birala sredstva - "radilo" je oruzje raznih vrsta, pretnje i direktno iznudjivanje isplata. Za to vreme narod je ocajan i opljackan cekao u redovima, verovatno i sam svestan da su ulozene pare zapravo izgubljene.

Biljana M. Stepanovic

Izgubila stan
Na jednom od famoznih spiskova sa imenima javnih licnosti koje su podigle svoje uloge preko reda kad je banka zatvorena, nalazi se i aktuelna ministarka za informacije Radmila Milentijevic, sa skromnih 10.411 dolara. Upuceni izvor "Nase Borbe" tvrdi da je ona u celoj prici zapravo veliki gubitnik - navodno je oko 200 hiljada dolara od prodaje stana u Americi, po preporuci i uz garanciju Mihalja Kertesa, ulozila u Dafiment banku. Kad su isplate obustavljene, obratila se navodno Kertesu da aktivira njegovu "garanciju", ali joj je on rekao da vise nista ne moze da ucini "jer sad moze i glava da se izgubi".

Posaljite nam vas komentar! Izbor vasih reagovanja i misljenja objavljujemo.
© 1997 Yurope & ,,Nasa Borba" / Sva prava zadrzana /