Petak, 30. maj 1997.

POKRAJINSKI SOCIJALISTI NAKON KADROVSKOG JACANJA

Nenadlezni za Vojvodinu, zaduzeni za njeno smirivanje

Obnovljeno rukovodstvo vojvodjanskog SPS-a krece u ofanzivu pre svega u onim sredinama gde je na vlasti opozicija

Mihal Ramac

Velika kadrovska obnova Pokrajinskog odbora SPS za Vojvodinu pocetkom maja pokazala je da se vladajuca partija priprema za ozbiljne bitke u severnoj pokrajini. U Pokrajinski i njegov Izvrsni odbor vracena je vecina onih koja je ovde vedrila i oblacila krajem 1988. i tokom naredne godine, sve dok nije zavrsen proces diferencijacije na svim nivoima u kojem je, prema nekim podacima, smenjeno najmanje petnaest hiljada ljudi. Povratak Nedeljka Sipovca, Mihalja Kertesa, Radovana Pankova i ostalih jogurtaskih jurisnika tumaci se kao namera socijalista da u novim obracunima primene proverena, nimalo nezna sredstva. Za razliku od kraja osamdesetih, ovom prilikom socijalisti imaju pred sobom cak tri jaka bloka, mnogo ornija za borbu nego sto su tada bili autonomasi. Na jednoj strani su pristalice koalicije "Vojvodina", koji zahtevaju veci stepen autonomije pokrajine u Srbiji ili, cak, vracanje Vojvodini statusa konstitutivnog dela federacije. Drugu ozbiljnu grupu cini koalicija "Zajedno", koja je na lanjskim izborima pobedila u svim najvecim opstinama Backe i Banata. Konacno, tu su dve madjarske partije, koje ce u najvecem broju sredina verovatno ujediniti snage uoci izbora. Autonomaskih teznji, jace ili umerenije izrazenih, ima i u dva poslednja politicka bloka.

Prekaljeni kadrovi

Ako se ima u vidu koga imaju protiv sebe, nije cudo zasto socijalisti bacaju u vatru najprekaljenije kadrove. Do Vojvodine im je izuzetno stalo ne samo zbog njenih milion glasaca, vec i zbog kontrole nad privrednim potencijalom, pre svega poljoprivredom. Ekonomsko osamostaljivanje pokrajine bi, naime, stavilo republicku vlast pred neresive teskoce, pocev od brige za prehranu stanovnistva. Beograd, stoga, nikako ne sme da dozvoli da se izvoze viskovi ovdasnje psenice ili kukuruza. Da bi to postigla, vladajuca partija mora zadrzati kontrolu nad najvecim poljoprivrednim kombinatima, ali i nad glasilima "od pokrajinskog znacaja" pomocu kojih uveravaju stanovnistvo u neophodnost odricanja radi opsteg dobra.

Iz svega recenog moze se zakljuciti da ce glavni udar vladajuce partije biti usmeren na slamanje autonomaskih teznji. Nakon organizacionog i kadrovskog jacanja SPS krece u ofanzivu kojom, za pocetak, nastoji da diskredituje opoziciju tamo gde je na vlasti. Vec povrsnim listanjem lokalne kontrolisane stampe ili slusanjem Radio Novog Sada jasno je da socijalistima nije ni do cinjenica, ni do interesa stanovnika Vojvodine, vec do povratka kontrole nad svim segmentima politickog, drustvenog i privrednog zivota. Glasila koja su u njihovim rukama svakodnevno zasipaju javnost obavestenjima o nesposobnosti opozicije, svadjama u njenim redovima, ali i dezinformacijama kojima se novoautonomasima i nekim manjinama, napose madjarskoj, pripisuju separatisticke teznje. Cilj ove propagandne ofanzive je uveravanje javnosti da svi izuzev socijalista i radikala vode Vojvodinu u neizvesnost i da je jedino SPS u stanju da obezbedi politicku i privrednu stabilnost.

Sloga na levici

Dve leve partije deluju jedinstveno ne samo po pitanju manjina. Pri tom je napravljena jasna podela posla: dok SPS, tamo gde moze, pokazuje kako se vlast, to jest Srbija, brine o radu, redu i disciplini u Vojvodini (licno Bosko Perosevic urucuje kompjuter novosadskom ogranku SANU), JUL je zaduzen za isticanje onih vrednosti koje su poslednjih godina bile u drugom planu (socijalna pravda, razumevanje, tolerancija...), a koje ugodno zvuce u usima brojnih kolonista- partizanskih potomaka.

Konacno, tu su i radikali, koji cine treci blok u probeogradskom frontu u Vojvodini. Oni lako nalaze zajednicki jezik sa socijalistima, ali nikako ne mogu da se nagode s JUL-om. No, posto sve tri stranke postupaju iskljucivo po nalozima iz prestonice, neka formula (prikrivene) saradnje se uvek nadje.

Igra s manjinama

Istovremeno, jogurtaski jurisnici vidno menjaju odnos prema nacionalnim manjinama. Nekad sumnjicene za manjak patriotizma, manjine se sada proglasavaju faktorom stabilnosti i, dakako, mostom prijateljstva i saradnje izmedju Srbije i Jugoslavije te njihovih maticnih zemalja. Listovi na jezicima manjina u poslednje vreme, recimo, dobijaju znacajniju materijalnu pomoc nego ranije. Tamo gde ne prolazi SPS priskace u pomoc JUL, cije parole o ravnopravnosti ne ostaju bez odjeka. Sto se tice kadrova iz redova manjina, vise nema problema od pre sest-sedam godina, kad niko ozbiljan nije hteo da se prikljuci "frontu levih snaga". Uoci proslogodisnjih izbora su, primerice, gotovo svi direktori skola i vecih preduzeca, ali i "jaci" privatnici u manjinskim sredinama, bez problema ubedjeni da pristupe SPS ili JUL-u, jer je to bio jedini nacin da sacuvaju polozaj, odnosno posao.

Mada su nedavno javno priznali da nisu nadlezni za Vojvodinu (Zivorad Smiljanic, predsednik Skupstine Vojvodine), ovdasnji socijalisti su dobili zadatak da stisaju sve glasnija gundjanja zbog nemilosrdnog izrabljivanja pokrajine, pri cemu im je dopusteno i koriscenje doskora nedopustenih parola ("Reci 'da' Novom Sadu!"). Iskljucivo u demagoske svrhe, naravno, kao sto su demagoske i ostale njihove parole.

Sipovac i novi/stari vrh pokrajinskog SPS-a zasad kao da se drze po strani. Posao obavljaju agitatori i kadrovi na nizim nivoima. Ali, nema sumnje da je teska artiljerija spremna i da je samo pitanje nedelja kad ce grunuti svom snagom. Jer, Milosevic ne bi ni vracao svoje najpouzdanije izvrsioce na duznost u Novom Sadu da je mislio da oni treba mirno da sede u Beogradu, kao savezni i republicki ministri i slicne velicine. Ima da loze ovde gde su zakuvali ljutu corbu od koje mnogima jos gori jezik.

Posaljite nam vas komentar! Izbor vasih reagovanja i misljenja objavljujemo.
© 1997 Yurope & ,,Nasa Borba" / Sva prava zadrzana /