ZORAN STOJILJKOVIC, POLITICKI SOCIOLOG O IZBORNIM USLOVIMA

Opozicija ne treba da pristane na postojece neravnopravne uslove. Ali, treba pokazati i maksimalnu kolicinu kooperativnosti i prema drugom bloku, jer je i on zainteresovan za neku vrstu promene i za logiku proporcionalnog sistema

U nasem politickom zivotu postoji vrsta dvostranog autizma: vladajuca stranka vidi samo formalne izborne rezultate, sa stanovista onoga sto odgovara njenom proracunu, dok opozicija vidi samo to da vecina birackog tela glasa za nju, ali da tu izbornu vecinu ne moze da pretvore u parlamentarnu - kaze politicki sociolog Zoran Stojiljkovic, ukljucujuci se, na inicijativu "Nase Borbe", u svojevrsnu javnu raspravu o izbornim uslovima u Srbiji.

Isticuci da izborne uslove ne treba samo kritikovati, nego ih i predlagati, Stojiljkovic procenjuje da ce opozicija to ovoga puta uraditi, "jer vec sada neki dosta prihvatljivi projekti postoje". Potrebno je, prema njegovom misljenju, kombinovati takav konstruktivan nastup i sa obezbedjivanjem medjunarodne i unutrasnje podrske, uz odrzavanje pozitivne enegrije koja u drustvu vec postoji prema demokratizaciji.

Opozicija ne treba da pristane na postojece neravnopravne uslove. Ali, treba pokazati i maksimalnu kolicinu kooperativnosti i prema drugom bloku, jer je i on zainteresovan za neku vrstu promene i za logiku proporcionalnog sistema

A kad neko zeli da parcijalno menja postojece uslove, tamo gde mu ne odgovaraju - onda kazete: "da, ali hajde da menjamo sve i ustanovimo jedinstveni obrazac" - predlaze Stojiljkovic, ali i upozorava da treba postavljati samo razumne uslove, u koje sada, prema njegovom misljenju, ne spada tromesecna kampanja.

Govoreci o osnovnim ciniocima demokratskih izbornih uslova, ovaj strucnjak nabraja cetiri kljucna faktora: izborni sistem, kontrolu i verifikaciju izborne procedure, mogucnost da se projekti, programi i izborne strategije nadju u javnosti (koja se, prvenstveno, ogleda u elektronskim medijima) i cetvrti - finansijske resurse politickih organizacija.

Zoran Stojiljkovic se ne slaze sa stavom da se izborni zakon ne moze menjati u izbornoj godini. "Sve zemlje u intenzivnom procesu stabilizacije nekoliko puta su menjale izborni sistem. Legitimno je i da se to uradi u izbornoj godini, ali samo ako oko toga postoji opsta saglasnost politickih aktera", pojasnjava nas sagovornik.

Prema njegovom misljenju, sistemima koji, poput naseg, "imaju federalno uredjenje i visoku dekomponovanost realne strukture, od etnicke do socijalne i regionalne, najprihvatljivija je umerena varijanta proporcionalnog sistema. Ona koja ima prohibitivnu stopu relativno visoko dignutu na tri do pet procenata, tako da u parlament ne moze da prodje neka krajnje ekstremisticka varijanta."

Proporcionalni sistem koji je dovoljno reprezentativan, precizira Stojiljkovic, jeste onaj u kome se u jednoj izbornoj jedinici bira 10, 15 ili vise poslanika. "Ako se bira tri ili cetiri poslanika, kako je to bilo na poslednjim saveznim izborima, to znaci da samo tri ili cetiri partije prolaze, a sve drugo propada. Velike partije ili koalicije ce se mozda zaleteti za to, mozda ce i radikali proceniti da mogu da preskoce taj izborni prag, ali je to porazno zato sto relativno ozbiljne politicke partije, kakva je, recimo DSS, unapred gube na takvim izborima", smatra Stojiljkovic.

Osim preciziranja izbornog sistema koji nacelno daje sanse, za opoziciju je, prema njegovim recima, "vazno da ne igra neravnopravnu igru u kojoj trci sa olovom na nogama, vec da ucini sve da obezbedi kontrolu svih faza izbornog procesa".

- Treba imati dovoljno ljudi u birackim odborima, koji ce biti upoznati sa svim mogucnostima manipulacije procesom. Ako to ne moze pojedini akter, onda se stranke udruzuju, kako bi se pokrila sva neuralgicna mesta unutar izbornog procesa. Naravno, izrazito je vazno i prisustvo medjunarodnih i kontrolora nevladinih organizacija - kaze Stojiljkovic.

Treci bitan izborni uslov o kome on govori, jeste ravnopravna prisutnost u medijima, pogotovo onima koji su finansirani iz javnih prihoda.

- Privatni, komercijalni mediji koji drze do sebe nikad nece do te mere pomeriti svoju uredjivacku politiku da to izazove negativnu reakciju na trzistu i suzavanje publike. Javni sektor, pogotovo vodeci elektronski mediji, medjutim, traze principijelna razresavanja i utvrdjivanje kriterijuma oko toga koliki ce se prostor dati odredjenoj politickoj opciji - objasnjava sagovornik "Nase Borbe" i predlaze recept:

- Resenje bi, recimo, moglo da bude da se odrede termini od ne vise od tri sata dnevno, da se daju udarni termini i organizuju svi oblici emisija - ne samo samoreklamerstvo i samopromocija partija, vec i njihovo suceljavanje, tematski razgovori sa obezbedjenim cvrstim ravnopravnim uslovima, kao i emisije u kojima eksperti komentarisu zbivanja. Takodje, bilo bi dobro da se jedan deo vremena, recimo trecina, jednako podeli, tako da bi svaka opcija imala jednaku sansu da se pojavi dvadesetak minuta - pola sata tokom izbornog perioda, a da se ostatak vremena podeli prema visestrukim kriterijumima koji bi fino izbalansirali realan politicki uticaj.

Uz podsecanje na poznatu tvrdnju da "izbore dobija onaj ko vise trosi ili bolje i ubedljivije laze", Stojiljkovic istice i nuznost zakonskog regulisanja finansiranja stranaka. "Stranke vrse vrlo vaznu ulogu konstituisanja politickog parlamentarnog zivota i ne samo to - one socijalizuju, one nose javni politicki zivot. Zato im treba nadoknaditi troskove", kaze i dodaje da se cak i u Americi, gde postoji najveci stepen deregulacije, pojavljuju ozbiljna razmisljanja da su javni prihodi politickim partijama daleko demokratskija varijanta, nego privatni.

- Javni prihodi su transparentniji i lakse se mogu kontrolisati. Oni oslobadjaju politicke kandidate trcanja za novcem, smanjuju taj napor pogotovo u izbornoj kampanji. Trece, omogucuju vecem krugu socijalnih adresata, socijalnih slojeva, kandidata, politickih formacija, da ucestvuju u koliko-toliko ravnopravnom procesu. Znaci, postoje svi razlozi cak i da javni prihodi budu dominantni izvor finansiranja politickih partija, pored onog klasicnog, sopstvenog preduzetnistva, clanarina, donacija itd - smatra Stojiljkovic.

Kao izrazito znacajnu, on navodi i potrebu da se kontrolisu izvori prihoda i ogranici nivo sredstava koje kandidat moze da ulozi u kampanju. "Koruptivno dejstvo novca u politici se nikad ne moze do kraja izbeci, ali se mora ogranicavati, ako hocemo transparentan politicki proces sa relativno velikim pravima", zakljucuje Zoran Stojiljkovic.

V. D.