ODGORORNOST DRZAVE U SLUCAJU DAFIMENT BANKE (4)

Nebojsa Maljkovic na vreme upozoren

Sa poslovanjem Banke do detalja je bio upoznat tadasnji potpredsednik Vlade Srbije Nebojsa Maljkovic, kome je predat izvestaj Sluzbe platnog prometa, u kojem se iznosi niz nepravilnosti u radu Banke

- Predsednik Milosevic je za mene genije. Sigurna sam da takvog coveka u svetu nema. Primio me je u svom kabinetu u Predsednistvu, dve ili tri nedelje posle moje tragedije. Do tada nikakav kontakt nismo imali. Pitao me je kakva je situacija i da li mogu da nastavim dalje. Videla sam da mu je vrlo stalo do toga. I obecala sam mu da cu nastaviti. Ovako je Dafina Milanovic kasnije, kad je sve zavrseno, evocirala uspomene vezane za “coveka koji jedini od nje nikada nista nije trazio". Ali, zato su trazili drugi, a ona im je davala, u skladu sa obecanjem datim predsedniku.

Milomir Minic, direktor ZTP i Milutin Mrkonjic, direktor Instituta CIP, obratili su joj se za novac koji zele da uloze u brze pruge i poslovni centar kod Vukovog spomenika. Iako je, kako sama kaze, znala da brze pruge ne mogu biti profitabilne, ipak je smatrala da “neko mora da ulozi i u taj gigant". A i obecala je. Tako su radnici Narodne banke i desetak milicionera odneli 40 miliona maraka, u dzakovima, iz trezora Dafiment banke.

Onda je na red dosao Dragan Tomic, direktor “Simpa". Njemu je dala kredit od deset miliona maraka, koji nikad nije vratio. “Ja danas gledam Dragana u oci i kazem mu - slagao si me Dragane - a on kaze da to nije bila njegova odluka", ispovedila se Dafina Milanovic “Dugi". Potom je uplatila jos deset miliona maraka gradu Beogradu, dok je gradonacelnica bila Slobodanka Gruden. Da bi dobila na konkursu pravo da gradi na Slaviji, u cuvenoj “Miticevoj rupi", uplatila je dva puta po 8,5 miliona maraka. Za zemljane radove platila je tri miliona maraka, a kad su ti radovi obustavljeni, novac joj nije vracen.

I sakom i kapom
Mesec dana pred decembarske izbore 1992, penzionom fondu je uplatila dinarsku protivvrednost od oko 15 miliona maraka, pa su penzije stigle tacno na vreme. Gradska cistoca dobila je mizernih 40.000 maraka. Poslovni centar kod Vukovog spomenika placen je 25 miliona maraka. U projekat “Parking plus" ulozila je oko 22 miliona dolara, ali ova cela prica tako je zamrsena i “sumnjiva" da sama zasluzuje posebno razmatranje. Kad je postao gradonacelnik, Nebojsa Covic je trazio kredit za potrebe Grada od 22 miliona maraka, tvrdi Dafina, ali mu nije dala, pa joj je pripretio da ce ga “zapamtiti". Ali zato je dala novac Arkanu, kako za opremu njegovim “tigrovima", tako jos tri miliona dolara u kesu za neki imaginarni buduci projekat u Erdutu. Brana Crncevic je za Maticu iseljenika uzeo “svega" 1,5 miliona maraka. Pomogla je i “knindze" kapetana Dragana, koga je upoznala kod Klare Mandic. Odvojila je i 2,5 miliona maraka za obnovu srpske Patrijarsije.

Upozorenje bez odjeka

Spisak se ovim svakako ne zavrsava, ali su ovi primeri dovoljno ilustrativni da pokazu kako je drzava, odnosno vlast, i te kako imala upliva u finansije Dafiment banke i kako se taj upliv obavezno meri milionskim sumama. A svako pravdanje da nadlezni “nisu znali" sta se u ovoj banci desava, pada u vodu pred cinjenicom da je Sluzba za platni promet redovno kontrolisala stanje u ovoj banci i podnosila izvestaje. Nas list poseduje jedan od tih izvestaja, od aprila 1992. godine, koji je bio prosledjen direktno tadasnjem potpredsedniku Vlade Srbije Nebojsi Maljkovicu, inace funkcioneru JUL-a. U ovom izvestaju daje se predlog da bi “bilo neophodno izvrsiti popis novcanih sredstava kod svih pravnih lica gde se javljaju isti osnivaci, istovremeno na odredjeni dan, zajedno sa radnicima MUP, radi utvrdjivanja da li se novcana sredstva i u kojim iznosima stvarno nalaze u blagajnama ili u trezorima".

Komisija za popis dinarskih i deviznih blagajni utvrdila je samo za period od 9. oktobra do 31. decembra 1991. godine manjak od 17.952.102 maraka. Dalje se konstatuje da je preduzece za knjigovodstvene usluge Dafiment “primalo devizne stedne uloge gradjana, odnosno obavljalo bankarske poslove za koje nije registrovano". Umesto da se ovoj banci zabrani rad, ona je mesec dana kasnije dobila veliko ovlascenje za platni promet sa inostranstvom od Narodne banke.

Potom je, prema materijalu kojim raspolazemo, izvrsena kontrola u 1993. godini, za finansijsko poslovanje po godisnjem obracunu za 1992. godinu. Tamo se kaze da je “izvrsen popis trezora banke i utvrdjeno stvarno stanje na dan 31.12.1992. godine u iznosu od 2.495.257 dinara, dok je knjigovodstveno stanje 543.695.257 dinara. Kontrolom materijalno-finansijskog stanja utvrdjeno je da “banka nije imala pozitivan finansijski rezultat, vec gubitak" - pa se navodi dvanaestocifrena dinarska suma, koja sada nista ne znaci.

Dug spisak prekrsaja

Kontrola Sluzbe platnog prometa u ovom svom izvestaju navodi niz prekrsaja: kamate nisu mesecno obracunavane niti iskazane u poslovnim knjigama, iz trezora banke iznosena je gotovina i predavana fizickim licima na osnovu odobrenja direktora banke bez navodjenja svrhe isplate. Milionske iznose “za sluzbena putovanja" iz trezora je uzimala kako Dafina Milanovic, tako i njeni saradnici. Dalje primedbe glase da su iskazani kratkorocni krediti stanovnistvu u stvari ziralni otkup deviza od fizickih lica, gotovina je predavana blagajni bez verodostojne dokumentacije i novac isplacivan bez verodostojnih isprava.

Zanimljivo je da “ovlascenim radnicima Sluzbe nije omoguceno da izvrse popis novcanih sredstava (dinarskih i deviznih) kako bi se utvrdilo stvarno stanje ovih sredstava u odnosu na iskazano u knjigama banke i utvrdila solventnost banke".

Zbog svega ovoga tek 26.8.1993. godine podnete su prijave za privredni prestup po 12 tacaka, a 28.9.1993. cak i krivicna prijava “zbog otkupa deviza iznad zvanicnog kursa sa prenosom sredstava na ziro racune pravnih lica" (ziralni otkup). Da nije zapisana u zvanicnom dokumentu jedne ozbiljne drzave ustanove, ova tvrdnja delovala bi cak i komicno.

Trebalo bi se podsetiti i vise izjava kako Dafine Milanovic, tako i njenih sluzbenika, da su “svi ulozi u Dafiment banci osigurani i reosigurani kod poznate svetske osiguravajuce kompanije". U jednoj od tih izjava pominjan je cak i Lojd, ali kad je banka prestala sa radom, i ove tvrdnje pale su u zaborav.

Biljana M. Stepanovic

Posaljite nam vas komentar! Izbor vasih reagovanja i misljenja objavljujemo.
© 1997 Yurope & ,,Nasa Borba" / Sva prava zadrzana /