DANKO DJUNIC POTPREDSEDNIK SIV O SASTANKU AMERICKO - JUGOSLOVENSKOG SAVETA U NJUJORKU
I dalje ne shvatamo koliko smo mali
Podrazumeva se da moraju da se rese politicka pitanja da bi se uklonio
“spoljni zid sankcija". Ali ako se tehnicka pitanja ne rese, onda resavanje
politickih stvari predstavlja kraj te price
Slobodan Pavlovic
izvestac “Nase Borbe" iz Njujorka
Americko-jugoslovenski savet za ekonomske odnose ima biografiju kao ona
nekadasnja, propala Jugoslavija. Ziveo je decenijama, razvijao se i sazrevao, da bi
se iznenada ugasio (umro nasilnom smrcu) pocetkom 90-tih godina.
U medjuvremenu, americki poslovni ljudi osnovali su novu asocijaciju, koja
je - u skladu sa nasim balkanskim gibanjima, eksplozijama i raspadima -
prekrstena u “Savet za ekonomsku saradnju sa zemljama jugoistocne Evrope ".
Bio je to uvod u dalje razmnozavanje: Americko-slovenacki savet za ekonomske
odnose, zatim za odnose sa Hrvatskom, pa sa Makedonijom, sa BiH...
Na talasu dejtonskog raskravljivanja stigao je, konacno, i Savet za (kakve-
takve) odnose i sa preostalom Jugoslavijom, ciji je glavni inicijator i predsednik
sa ovdasnje strane Dzon Skenlon, ambasador SAD u Beogradu iz onog bericetnog
perioda od pre desetak godina.
O tome kako je izgledalo postavljanje na noge tog novog US-YU poslovnog
organizma - i sta se ubuduce moze ocekivati na tom terenu poluzamrznutih
odnosa izmedju Vasingtona i Beograda - razgovarali smo nakratko u Njujorku sa
Dankom Djunicem, odskorasnjim potpredsednikom Savezne vlade.
Izrazavajuci zadovoljstvo, generalno uzev, onim sto je u utorak receno i
pokrenuto, Djunic nam je na tu temu rekao sledece:
-Mislim da je vrlo vazno sto se cela ta stvar desava i to je dobar znak, u
svakom slucaju. Mislim da je odziv bio korektan. Nisam nezadovoljan time kako
smo mi izgledali u smislu prezentacije. Sve to bilo je dosta korektno, bar od onoga
sto sam ja cuo i video. Nemam prevelikih ocekivanja u smislu neposrednih
rezultata, jer je to, ipak, jedan proces dogovaranja i uspostavljanja pokidanih veza
sa americkom stranom. Mislim da je to, u svakom slucaju - da ne kazem pocetak,
posto bi to bilo katastrofalno - nastavak tih nekih ranijih kontakata. Mislim da je
mnogo vazno da poslovni ljudi pocnu sami na tome da rade i da uspostavljaju
kontakte, jer njima niko ne moze da dovede partnere za sto... Mislim da oni,
objektivno, imaju sta da ponude.
- Govorili ste, prilikom istupanja u utorak, o tom “posebnom znacaju" ovog
skupa. Nasta ste mislili?
- Ovo je bilo vazno i zbog tog signala iz Njujorka. Naime, ako se u tom
poslovnom okruzenju sad cuje da se tu nesto pozitivno desava, onda ce mnogi to
da shvate kao znak da sad ponovo na ovom terenu moze nesto da se radi i uradi.
- Svi ti razgovori, medjutim pocinjali su i zavrsavali se sa americkim
“spoljnim zidom" sankcija prema Jugoslaviji? Vi ste, medjutim, na tu temu
zazvucali prilicno optimisticno sa izjavom da je tu rec o tehnickim i politickim
pitanjima koja bi mogla brzo da se rese? Da li je to najava necega sto mi, mozda,
jos ne znamo? Mi znamo sta Amerika trazi kao uslov za uklanjanje tog “spoljnog
zida"?
- Naravno, ja tu razlikujem tehnicka i politicka pitanja. Mislim da u
maksimalno mogucoj meri tehnicka pitanja moraju da se privedu medjusobno
prihvatljivom kraju. Naravno, podrazumeva se da moraju da se rese i politcka
pitanja da bi doslo do uklanjanja “spoljnog zida" sankcija. Medjutim, ukoliko se
tehnicka pitanja ne rese, onda resavanje politickih stvari ne predstavlja kraj te
price... Cinjenica je da ti politicki problemi predstavljaju sustinu, ali, s druge
strane - oko Londonskog kluba, oko Pariskog kluba postoji citavo more izuzetno
preciznih tenickih stvari, koje onda, same po sebi, postaju veoma vazne. Prema
tome, i zemljama koje nemaju nikakvih politickih problema potrebno je po sest
meseci da ispregovaraju i dodju do zeljenih resenja - i to u najnormalnijim
uslovima. U tom smislu, mislim da, nezavisno od politickih, moraju da se resavaju
i tehnicka, proceduralna pitanja - bez prejudiciranja politickog moramo biti svesni
da resavanje politickih pitanja nece znaciti da ce biti kao rukom odneseni i svi
ostali problemi... Inace, sto se tice politickih resenja, moram da vam kazem da ja
oko toga nemam nikakav mandat, niti informacije.
- Recite, za kraj, nesto oko pitanja koje se u utorak culo u kuloarima medju
domacinima: ovo je bila konferencija Americko-jugoslovenskog saveta za
ekonomske odnose, ali u nasoj delegaciji od dvadesetak i vise osoba nije bilo
nikoga iz Crne Gore. Kako to objasnjavate?
- Nemam odgovor na to pitanje. Ne znam... Sto se tice poslovnog dela
delegacije, to je bila delegacija Privredne komore Jugoslavije. Savezna vlada
uopste nije ucestvovala u sastavljanju te delegacije; to je bila stvar Komore. S
druge strane, mislim da taj aspekt ima, eventualno, nekog znacaja politicki, dok je
ekonomski to totalno irelevantno. Ne menja stvar da li je medju dvadeset
privrednika par njih bilo iz Crne Gore. Crnogorski privrednici imaju veza ovde.
Oni cesto dolaze u Ameriku i to nije nikakav problem. Ono drugo, medjutim, sto
mi nikako ne mozemo da prihvatimo, to je je da smo i mi mali, kao Jugoslavija - u
odnosu na ovakvu i ovoliku Ameriku, a kamoli Crna Gora, koja, maltene, moze
cela da stane u jednu od ovih njujorskih zgradurina!
Jugodelegacija u Njujorku
Na zvanicnom spisku clanova jugoslovenske delegacije, za skup u Njujorku,
nalazili su se:
Prof dr Mihailo Milojevic, predsednik PKJ, Danko Djunic, potpredsednik
Savezne vlade, dr Zarko Trbojevic, viceguverner NBJ, prof dr Oskar Kovac,
strucnjak u pregovorima sa medjunarodnim organizacijama, prof dr Mirko
Vasiljevic, strucnjak za pitanja privatizacije, Branislav Vujinovic, predsednik
Privredne komore Beograda, Borka Vucic, generalni direktor Beogradske banke,
Milos Milosavljevic, generalni direktor Jugobanke, Novak Bjelic, generalni
direktor Trepce, Josip Krajninger, generalni direktor “Severa" (Subotica), Desimir
Misic, predsednik Fabrike kablova (Jagodina), Milosav Filipovic, predsednik
“Minela" (Beograd), Slobodan Sarenac, generalni upravnik “Intereksporta"
(Beograd), Andrija Dozet, predsednik “Geneksa" (Beograd), Zika Petrovic,
generalni direkor JAT, Zivota Miailovic, generalni direktor Vojvodjanske banke,
Petar Savatovic, direktor “Delte" (Beograd), Eduard Kotri, sekretar odbora za
energetiku PKJ, dr Goran Pitic, iz Ekonomskog instituta (Beograd), Miloje
Popovic, savetnik JAT (Beograd), Milos Maksic, izvrsni direktor Ineks banke,
Borivoj Kovacevic, izvrsni menadzer JAT, Mirko Stojanovic, direktor u
“Intereksportu", Zeljko Popovic, pomocnik generalnog direktora Beobanke, Zoran
Vojnovic, direktor u Jugobanci, Olivera Matic-Brbora, direktor u Beogradskoj
banci i Branko Petrovic, zaduzen za protokol i prevodjenje. U sastavu delegacije iz
Beograda nalazila se i troclana ekipa RTS.
|
|