DANKO DJUNIC POTPREDSEDNIK SIV O SASTANKU AMERICKO - JUGOSLOVENSKOG SAVETA U NJUJORKU

Podrazumeva se da moraju da se rese politicka pitanja da bi se uklonio “spoljni zid sankcija". Ali ako se tehnicka pitanja ne rese, onda resavanje politickih stvari predstavlja kraj te price

Slobodan Pavlovic
izvestac “Nase Borbe" iz Njujorka

Americko-jugoslovenski savet za ekonomske odnose ima biografiju kao ona nekadasnja, propala Jugoslavija. Ziveo je decenijama, razvijao se i sazrevao, da bi se iznenada ugasio (umro nasilnom smrcu) pocetkom 90-tih godina.

U medjuvremenu, americki poslovni ljudi osnovali su novu asocijaciju, koja je - u skladu sa nasim balkanskim gibanjima, eksplozijama i raspadima - prekrstena u “Savet za ekonomsku saradnju sa zemljama jugoistocne Evrope ". Bio je to uvod u dalje razmnozavanje: Americko-slovenacki savet za ekonomske odnose, zatim za odnose sa Hrvatskom, pa sa Makedonijom, sa BiH...

Na talasu dejtonskog raskravljivanja stigao je, konacno, i Savet za (kakve- takve) odnose i sa preostalom Jugoslavijom, ciji je glavni inicijator i predsednik sa ovdasnje strane Dzon Skenlon, ambasador SAD u Beogradu iz onog bericetnog perioda od pre desetak godina.

O tome kako je izgledalo postavljanje na noge tog novog US-YU poslovnog organizma - i sta se ubuduce moze ocekivati na tom terenu poluzamrznutih odnosa izmedju Vasingtona i Beograda - razgovarali smo nakratko u Njujorku sa Dankom Djunicem, odskorasnjim potpredsednikom Savezne vlade.

Izrazavajuci zadovoljstvo, generalno uzev, onim sto je u utorak receno i pokrenuto, Djunic nam je na tu temu rekao sledece:

-Mislim da je vrlo vazno sto se cela ta stvar desava i to je dobar znak, u svakom slucaju. Mislim da je odziv bio korektan. Nisam nezadovoljan time kako smo mi izgledali u smislu prezentacije. Sve to bilo je dosta korektno, bar od onoga sto sam ja cuo i video. Nemam prevelikih ocekivanja u smislu neposrednih rezultata, jer je to, ipak, jedan proces dogovaranja i uspostavljanja pokidanih veza sa americkom stranom. Mislim da je to, u svakom slucaju - da ne kazem pocetak, posto bi to bilo katastrofalno - nastavak tih nekih ranijih kontakata. Mislim da je mnogo vazno da poslovni ljudi pocnu sami na tome da rade i da uspostavljaju kontakte, jer njima niko ne moze da dovede partnere za sto... Mislim da oni, objektivno, imaju sta da ponude.

- Govorili ste, prilikom istupanja u utorak, o tom “posebnom znacaju" ovog skupa. Nasta ste mislili?

- Ovo je bilo vazno i zbog tog signala iz Njujorka. Naime, ako se u tom poslovnom okruzenju sad cuje da se tu nesto pozitivno desava, onda ce mnogi to da shvate kao znak da sad ponovo na ovom terenu moze nesto da se radi i uradi.

- Svi ti razgovori, medjutim pocinjali su i zavrsavali se sa americkim “spoljnim zidom" sankcija prema Jugoslaviji? Vi ste, medjutim, na tu temu zazvucali prilicno optimisticno sa izjavom da je tu rec o tehnickim i politickim pitanjima koja bi mogla brzo da se rese? Da li je to najava necega sto mi, mozda, jos ne znamo? Mi znamo sta Amerika trazi kao uslov za uklanjanje tog “spoljnog zida"? - Naravno, ja tu razlikujem tehnicka i politicka pitanja. Mislim da u maksimalno mogucoj meri tehnicka pitanja moraju da se privedu medjusobno prihvatljivom kraju. Naravno, podrazumeva se da moraju da se rese i politcka pitanja da bi doslo do uklanjanja “spoljnog zida" sankcija. Medjutim, ukoliko se tehnicka pitanja ne rese, onda resavanje politickih stvari ne predstavlja kraj te price... Cinjenica je da ti politicki problemi predstavljaju sustinu, ali, s druge strane - oko Londonskog kluba, oko Pariskog kluba postoji citavo more izuzetno preciznih tenickih stvari, koje onda, same po sebi, postaju veoma vazne. Prema tome, i zemljama koje nemaju nikakvih politickih problema potrebno je po sest meseci da ispregovaraju i dodju do zeljenih resenja - i to u najnormalnijim uslovima. U tom smislu, mislim da, nezavisno od politickih, moraju da se resavaju i tehnicka, proceduralna pitanja - bez prejudiciranja politickog moramo biti svesni da resavanje politickih pitanja nece znaciti da ce biti kao rukom odneseni i svi ostali problemi... Inace, sto se tice politickih resenja, moram da vam kazem da ja oko toga nemam nikakav mandat, niti informacije.

- Recite, za kraj, nesto oko pitanja koje se u utorak culo u kuloarima medju domacinima: ovo je bila konferencija Americko-jugoslovenskog saveta za ekonomske odnose, ali u nasoj delegaciji od dvadesetak i vise osoba nije bilo nikoga iz Crne Gore. Kako to objasnjavate?

- Nemam odgovor na to pitanje. Ne znam... Sto se tice poslovnog dela delegacije, to je bila delegacija Privredne komore Jugoslavije. Savezna vlada uopste nije ucestvovala u sastavljanju te delegacije; to je bila stvar Komore. S druge strane, mislim da taj aspekt ima, eventualno, nekog znacaja politicki, dok je ekonomski to totalno irelevantno. Ne menja stvar da li je medju dvadeset privrednika par njih bilo iz Crne Gore. Crnogorski privrednici imaju veza ovde. Oni cesto dolaze u Ameriku i to nije nikakav problem. Ono drugo, medjutim, sto mi nikako ne mozemo da prihvatimo, to je je da smo i mi mali, kao Jugoslavija - u odnosu na ovakvu i ovoliku Ameriku, a kamoli Crna Gora, koja, maltene, moze cela da stane u jednu od ovih njujorskih zgradurina!